Prvi sukob dva saveznika od početka rata: Bajden kaže da Netanijahu mora da se promeni, on priznaje neslaganje
Pre nego što je izbio rat, Bajden je otvoreno kritikovao Netanijahovu vladinu koaliciju, koja uključuje desničarske stranke. Ali je uglavnom stajao rame uz rame sa Netanijahuom u javnosti otkako je izbio rat, uprkos kritikama izraelske kampanje
Neslaganje između SAD i Izraela prelilo se u javnost u utorak kada je predsednik Džo Bajden upozorio da Izrael gubi međunarodnu podršku za svoju kampanju protiv Hamasa, a premijer Benjamin Netanijahu javno je odbacio američke planove za posleratnu Gazu.
Podele, koje su do sada uglavnom bile držane iza kulisa, pokazuju rastuće razlike između dva saveznika dok raste broj poginulih u ratu.
Govoreći demokratskim donatorima u Vašingtonu, Bajden je kritikovao izraelsku tvrdolinijašku vladu i rekao da Netanijahu mora da promeni svoj pristup.
"Mislim da mora da se promeni, a sa ovom vladom, ova vlada u Izraelu mu otežava kretanje", rekao je Bajden, nazvavši Netanijahuovu vladu "najkonzervativnijom vladom u istoriji Izraela".
On je upozorio da podrška za izraelsku vojnu kampanju bledi usled bombardovanja Gaze i da izraelska vlada ne želi "rešenje dve države".
Bajden je rekao da u ovom trenutku većina sveta podržava Izrael, ali da počinje da gubi tu podršku zbog bombardovanja.
Govoreći uoči Bajdenovog obraćanja, Netanijahu je priznao da se on i Bajden ne slaže oko toga šta će se desiti u Gazi nakon rata.
"Postoji neslaganje u vezi sa danom nakon Hamasa i nadam se da ćemo i ovde postići dogovor", rekao je u saopštenju.
Par primedbi predstavljao je neke od najiskrenijih do sada kada su u pitanju uporne razlike između Izraela i SAD, njihovog najvećeg međunarodnog saveznika.
Pre nego što je izbio rat, Bajden je otvoreno kritikovao Netanijahovu vladinu koaliciju, koja uključuje desničarske stranke. Ali je uglavnom stajao rame uz rame sa Netanijahuom u javnosti otkako je izbio rat, uprkos kritikama izraelske kampanje.
Netanijahua su više puta pitali o viziji posleratne Gaze nakon napada 7. oktobra, rekavši u intervjuu za CNN prošlog meseca da je video ulogu "neke vrste civilne palestinske vlasti", iako je "rekonstruisana".
Ali je u utorak dao drugo saopštenje.
"Želeo bih da razjasnim svoj stav: neću dozvoliti Izraelu da ponovi grešku Osla", poručio je on.
Bajdenovi komentari u utorak sugerišu velike razlike u odnosu sa izraelskim kolegom.
Ta ideja - o palestinskoj državi koja postoji uz državu Izrael - uzela je maha 1990-ih, nizom sporazuma poznatih kao sporazumi iz Osla, koji su, između ostalog, stvorili Palestinsku vlast (PA), koja je preuzela delimičnu kontrolu nad Zapadnoj obali i Gazi.
Hamas je efektivno izbacio PA iz Gaze 2007. godine, ali je Bajdenova administracija sve jasnije davala do znanja da veruje da bi PA trebalo da obnovi upravljanje enklavom kada se rat završi.
"Nakon velike žrtve naših civila i vojnika, neću dozvoliti ulazak u Gazu onima koji obučavaju, podržavaju i finansiranju terorizam", rekao je Netanijahu.
"Gaza neće biti ni Hamastan ni Fatahstan", zaključio je Netanijahu, ukazujući ne samo na Hamas, već i na Fatah, najveću palestinsku frakciju, koja je bila ključna u potpisivanju sporazuma iz Osla i koja nastavlja da kontroliše palestinske vlasti tri decenije kasnije.
Izrael je započeo napad na Gazu ubrzo nakon terorističkog napada Hamasa, u kojem je ubijeno više od 1.200 ljudi. Bajden je rekao da Izrael ima pravo i odgovornost da se brani.
U telefonskim razgovorima, međutim, Bajden je ohrabrio Netanijahua da učini više da izbegne civilne žrtve u Gazi, a zvaničnici su rekli da postoji "jaz" između izraelskih namera i realnosti na zemlji.
Govoreći u ponedeljak uveče na prijemu u Beloj kući, Bajden je priznao da je Izrael bio u "teškoj poziciji" nakon napada Hamasa 7. oktobra i rata u
Gazi koji je usledio. I aludirao je na razlike sa Netanijahuom usred trenutnih borbi.
"Nastavićemo da pružamo vojnu pomoć Izraelu dok se ne reše Hamasa, ali moramo da budemo pažljivi - oni moraju da budu pažljivi. Celo javno mnjenje moglo bi da se promeni tokom noći, ne smemo da dozvolimo da se to desi", rekao je Bajden.
Bajden i Netanijahu imaju višedecenijski odnos koji je povremeno bio zategnut. Na prijemu u ponedeljak uveče, Bajden je rekao da je jednom
Netanijahuu poklonio fotografiju i napisao na vrhu: "Volim te, ali se ne slažem ni sa čim što si imao da kažeš".
"Približno isto je i danas", rekao je Bajden, dodajući da je "imao nesuglasice sa nekim izraelskim rukovodstvom".
Zvaničnici Bajdenove administracije su poslednjih nedelja vršili pritisak na svoje izraelske kolege da počnu da planiraju šta će se desiti u Gazi kada se vojna kampanja završi, uključujući insistiranje na tome da vrata budu otvorena za eventualnu palestinsku državu.
SAD su rekle da će odbiti svaki predlog koji uključuje izraelsku kontrolu nad Gazom i upozorile su protiv smanjivanja granica palestinske teritorije.
SAD takođe vrše pritisak na Izrael da otvori granični prelaz Kerem Šalom kako bi kamionima humanitarne pomoći omogućio da hitno odu direktno u Gazu, rekli su američki zvaničnici za CNN.
Izraelska vlada je u utorak dozvolila da kamioni pomoći budu pregledani u Kerem Šalomu po prvi put od napada Hamasa 7. oktobra, ali ti kamioni i dalje moraju da se vrate kroz Egipat pre nego što uđu u Gazu preko prelaza Rafa. Iako ovaj potez udvostručuje kapacitet Izraela da pregleda kamione pomoći, on ne rešava usko grlo koje se pojavljuje na prelazu Rafa.
Bajden je to pitanje pokrenuo direktno sa Netanijahuom tokom njihovog poslednjeg poziva prošle nedelje, rekli su američki zvaničnici.
Savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan takođe je pozvao svoje izraelske kolege da otvore prelaz Izrael-Gaza pre nego što stigne u Izrael na sastanke u četvrtak, rekli su zvaničnici.
"Rafa ne može da apsorbuje dovoljnu količinu pomoći da zadovolji potrebe palestinskog naroda koje samo rastu kako je raseljenih sve više", rekao je Salivan za CNN u telefonskom intervjuu u utorak.
"Potrebni su nam kapaciteti koje pruža Kerem Šalom kako bi više hrane, vode, lekova i važnih stvari stiglo do palestinskih civila i tražimo od vlade da to što pre reši zbog prirode humanitarne situacije na terenu", dodao je on.
Portparolka kabineta izraelskog premijera odbila je da komentariše potez SAD. Izrael se do sada opirao toj ideji. Prekinuo je sav promet komercijalne i humanitarne pomoći iz Izraela u Gazu otkako je Hamas pokrenuo iznenadni teroristički napad 7. oktobra i obećao da će prekinuti sve veze sa Gazom.
(Telegraf.rs)