Povratak Donalda Tuska: Može li ponovo da izgradi Poljsku?
Poznat od prijatelja po svojoj hrabrosti i "monstruoznoj tvrdoglavosti", Tusk će nastojati da sprovede reformu suočen sa podeljenim biračkim telom i neprijateljskim predsednikom
Mladi Donald Tusk imao je običaj da, nakon gledanja ili igranja fudbalske utakmice, sa prijateljima nazdravi u baru u Gdanjsku - prvo za sreću svog kluba "Lechia Gdansk", a potom za "kraj komunizma" u Poljskoj.
Malo je verovatno da će Tusk, koji sada ima 66 godina, igrati na fudbalskoj utakmici koju njegov bliski krug igra poslednjih 40 godina uvek u podne 31. decembra. Ali na poslednjem zvižduku verovatno će biti održana "probna treća zdravica" Tuskovom povratku na mesto premijera i okončanju katastrofalnog koketiranja Poljske sa populizmom koji je uneo duboke podele u društvu, potkopao demokratske institucije i zabio klin između Varšave i EU, piše Guardian.
Tuskov povratak nakon osam godina vladavine stranke Pravo i pravda (PiS) biće trenutak satisfakcije za one koji piju čašu votke u Gdanjsku. Mnogi od onih koji su nazdravljali su Tuska podržavali još od vremena kada je bio studentski organizator, koji je radio sa antikomunističkim pokretom Solidarnost. Ali, oni će takođe prepoznati da je Tuskov drugi dolazak daleko od garantovanog uspeha; komunizam jeste pao u Poljskoj, ali nastup "Lechia Gdansk" nikada nije odgovarao strasti njenih navijača.
U utorak, dan nakon što je parlament glasao za njegovo postavljanje za premijera, Tusk će predstaviti svoju vladu, nespretni savez svoje Građanske koalicije sa agrarno konzervativnom partijom Treći put i Novom levicom. Dužnost bi mogao da preuzme već u sredu.
"Sve ćemo popraviti zajedno. Od sutra ćemo moći da ispravimo greške tako da se svi, bez izuzetka, osećaju kao kod kuće", rekao je Tusk parlamentu.
Iako će još jednom dobiti pristup Vili Parkova, zvaničnoj rezidenciji koja se nalazi nedaleko od kabineta u Varšavi, njegovi prijatelji kažu očekuju da će Tursk vreme podjednako provoditi u svom skromnom domu u Sopotu, gradu na obali Baltika, severno od Gdanjska.
Tu su on i njegova supruga Malgoržata (66) odgajali decu, Mihała i Katarinu, koji sada imaju 41 i 36 godina. Poslednji put kada je Tusk bio premijer, od 2007. do 2014, Małgoržata, koja je univerzitetski bibliotekar u penziji, ostala je u Sopotu.
Tuskova dva mandata obeležena su uvođenjem politike slobodnog tržišta, koja je, kako njegove pristalice kažu, iako teška za neke, kontrolisala javni dug nakon globalnog ekonomskog kraha i donela rekordan rast za zemlju. Skoro svakog vikenda vraćao se u Sopot, i to ne samo da bi se pridružio prijateljima na fudbalskim treninzima nedeljom, čak i po najžešćim baltičkim zimama.
Takva vezanost za poznato razumljiva je s obzirom na stresove i muke koje će mu Varšava bez sumnje uskoro predstavljati, a nakon otrovne predizborne kampanje, tokom koje je PiS nemilosrdno napadao bivšeg predsednika Evropskog saveta, nazivajući ga izdajnikom i nemačkim špijunom...
Prijatelji smatraju da Tuskova povezanost sa Sopotom na neki način pruža uvid u to kako se izborio da se ponovo nađe na političkom vrhu u Poljskoj, samo dve godine nakon što ga nije bilo nigde u anketama. I, još možda važnije, daće uvid u to zašto je to tako, navodi Guardian.
Jacek Karnovski (60), novoizabrani poslanik Građanske platforme, deo Građanske koalicije, koji je 25 godina bio gradonačelnik Tuskovog rodnog grada, kaže da je Tusk Kašubijac, podsećajući na zapadnoslovensku etničku manjinu od 300.000 ljudi koja potiče iz severoistočne Poljske.
"To su ljudi koji su veoma čvrsti u akciji. Oni su tvrdoglavi, gledaju na duge staze, a tradicija im je veoma važna", kaže Karnovski.
Kada je Karnovski 2009. godine optužen za korupciju, Tusk je javno pozvao svog starog saveznika da napusti stranku. Karnovski priznaje da je tada bio veoma ljut, iako je Malgoržata privatno ponudila podršku.
"Bilo je i protiv Tuska – i protiv mene i protiv njega“, rekao je o svojim razlozima da oprosti Tusku. "I više sam nego siguran da imamo istog neprijatelja, istu osobu koja je pokušala da uništi poljsku demokratiju", kaže Karnovski, koji je optužbi oslobođen 2015. godine.
Taj zajednički neprijatelj je Jarosłav Kačinski (74), predsednik PiS-a, koji u stvarnosti vodi zemlju od 38 miliona stanovnika poslednjih osam godina, tokom kojih je budućnost poljske demokratije dovedena u pitanje prvi put od pada Poljske Narodne Republike 1989. godine.
Poljska ekonomija prešla je dug put otkako se zemlja pridružila EU 2004. Njen BDP po glavi stanovnika je na putu da do 2030. nadmaši onaj u Velikoj Britaniji, ali sa promenama dolazi i zabrinutost, a PiS je na to odgovorio ograničenjima prava na abortus, demonizacijom LGBTQ+ osoba i tirade protiv migranata i izbeglica.
Brisel je zamrznuo desetine milijardi evra finansiranja zbog politizacije poljskog pravosuđa, dok je metamorfoza javnog televizijskog kanala TVP u propagandno krilo PiS-a možda najvidljivija promena za autsajdere.
Nemačko državljanstvo Tuskove bake po majci redovno se pominje na kanalu u vreme kada je susedna zemlja slabo uvažena u javnosti, čime mu se crta meta na grdima. Jedan 43-godišnji muškarac osuđen je prošlog meseca zbog pretnji smrću Tusku, a nakon što je na javnom servisu čuo da će Tusk ukinuti socijalna davanja. Kačinjski je Tuska opisao kao "izdajnika koji mora biti moralno istrebljen". Ni za Sopot se ne može reći da je sigurna luka.
Vlodek Kubiak (80), koji živi u blizini Tuska, tvrdi da je novi premijer "pljuvao na crkvu" svojim planovima da liberalizuje zakone o abortusu.
"Kada je Tusk šetao ovde po imanju sa svojim unukom, prešao sam ulicu“, rekao je. Takva gorčina je široko rasprostranjena. Na izborima, sa rekordnih 74,4 odsto izlaznosti, PiS je osvojio 35,4 odsto glasova i 194 mesta u Sejmu od 460 članova, u poređenju sa 30,7 odsto glasova Tuskove Građanske koalicije i 157 mesta. Tusk, golman, politički je bio na pravom mestu da pronađe koalicione partnere.
Andrzej Kovalčis (64) poznaje Tuska od 15. godine. Zna šta ga pokreće... Njihov svet 70-ih i 80-ih bili su "fudbal i politika", i do danas se, kako kaže, to nije mnogo promenilo.
Tusk je kao mlad, između pisanja političkih traktata koji hvale mislioce slobodnog tržišta, bio među onima koji su bacali kamenje na policiju.
"Ali, isticao se svojom moralnom hrabrošću među oko 100 mladih organizatora Solidarnosti, uključujući brata Kačinjskog, Leha, koji se preselio u Sopot 1971", rekao je Kovalčis.
"Bilo je mnogo 'šala' o Jevrejima, ali je rekao ljudima da ućute, da nije u redu deliti ljude. To je zahtevalo hrabrost", dodaje Kovalčis.
"Pomešana sa hrabrošću je monstruozna tvrdoglavost", kaže Jaško Pavlovski (64), koji je prijatelj sa Tuskom od 1982, kada je poljska vlada pod kontrolom Moskve, pod generalom Vojčekom Jaruzelskim, uvela vanredno stanje kao odgovor na pokret Solidarnost.
"Imao sam mali stan u kojem su štampali letke“, rekao je o Tusku, koji se pridružio njemu i njegovoj ženi u renoviranju škole u Norveškoj u leto 1988.
"Rekao sam: 'Policija tuče ljude pendrecima, a vi objavljujete stvari o slobodnim tržištima? Šta kog đavola?’“, prisetio se on. "Tusk je rekao: ’Jednog dana će doći do promena i društvo bi trebalo da bude spremno za ove ideje", prisetio se Pavlovski.
Jerži Borovčak (66) bio je jedan od četvorice radnika koji su pokrenuli prvi štrajk 1980. u brodogradilištu Lenjin, što je bila važna prekretnica u konačnom padu Sovjetskog Saveza. On se prisetio da je Tusk bio zapanjen britanskom premijerkom Margaret Tačer na sastanku sa liderom Solidarnosti, Lehom Valensom, 1988. u Gdanjsku. "Tečer je njegov vođa. Mora da mu je teško da razgovara sa levičarskim liderima u koaliciji", rekao je Borovčak.
To bi moglo biti tačno za manje pragmatičnog političara, sugerisao je Adam Jaser, koji je radio u Tuskovoj kancelariji kao savetnik za politiku od 2010. do 2014. Ali preuzet je niz obaveza u pogledu potrošnje, uključujući povećanje plata za nastavnike od 30 odsto, od kojih su neke uznemirile Tuskovog nekadašnjeg mentora Lešeka Balceroviča, bivšeg ministra finansija, "jastreba" koji brine da je njegov štićenik postao "tipičan političar".
Izazov ovog puta, kaže Jaser, biće da se sprovede reforma upravljanja uz "lice neprijateljskog predsednika" Andžeja Dude, koji ima zakonodavni veto na velike promene i koji je dobar sa PiS-om. Jaroslav Kuis, autor Nove politike Poljske, rekao je da je zauzimanje države od strane PiS-a takvo da je to bilo slično kao da su postavljali mine po institucijama, od politički postavljenih sudija do punjenja državnih preduzeća pomoćnicima PiS-a.
"To je možda najizazovniji trenutak u njegovoj političkoj karijeri“, rekao je Kuis.
Glavna nedoumica je kako razotkriti navodnu korupciju bez daljeg trovanja političke sfere tako što će izgledati osvetoljubivo.
"Biće vam potrebne radikalne mere da biste obnovili pravilno upravljanje, ali ako primenite neke od ovih radikalnih mera, onda će se Tusk odmah suočiti sa optužbama da koristi iste metode kao i njegov prethodnik“, rekao je Jaser.
Guverner Narodne banke Poljske, Adam Glapinjski, govorio je o svojoj nezavisnosti usred sugestija da će biti smenjen zbog tvrdnji da je donosio monetarne odluke da bi pomogao PiS-u na izborima.
Biće lakih pobeda. U Nemačkoj i Francuskoj se govori o novoj „vajmarskoj trojci”, konceptu da će te zemlje sa Poljskom zajedno voditi politiku EU. Tusk je važio za efikasnog predsednika Evropskog saveta, posao koji je preuzeo u Briselu nakon što je napustio vladu.
Rano je prozvao Donalda Trampa, a pomoćnik Mišela Barnijea, Georg Rikeles, podsetio je na Tuskov "večni optimizam" u pogledu mogućnosti izbegavanja Bregzita, iako je to iznerviralo neke zemlje EU, koje su samo želele da se ti pregovori završe.
Takav optimizam je danas preko potreban, rekla je Eva Krzan (67), porodična prijateljica.
"Ne znam koliko ljudi ga je htelo nazad. Ali situacija u Poljskoj je užasna. Živeo sam u komunizmu i bilo je lakše, nije bilo mržnje. Bilo je straha, možda, ali ne i mržnje”, rekla je Krzan.
(Telegraf.rs)