Na pomolu rat u Južnoj Americi? Brazil gomila trupe na granici

Brazil povećava vojno prisustvo na svojoj severnoj granici usred sve većih tenzija između Venecuele i Gvajane

Brazil je intenzivirao odbrambene akcije, odnosno pojačao vojno prisustvo, duž svoje severne granice dok prati teritorijalni spor između svojih suseda, Gvajane i Venecuele, saopštilo je u sredu ministarstvo odbrane zemlje, prenosi Rojters.

"Ministarstvo odbrane prati situaciju. Intenzivirane su odbrambene akcije u severnom pograničnom regionu zemlje, promovišući veće vojno prisustvo", navodi se u saopštenju.

Preporučujemo

Napor Brazila da premesti više vojnih resursa na sever dolazi usred rastućih tenzija između Venecuele i Gvajane zbog regiona bogatog naftom poznatog kao Esekiba, koji čini više od dve trećine ukupne kopnene mase Gvajane.

Pretenzije Venecuele na Esekibu, koje su bile izvor dugotrajnog teritorijalnog spora, ponovo su raspaljene poslednjih godina nakon što je Gvajana otkrila naftu i gas u blizini morske granice.

Venecuelanci će 3. decembra glasati na referendumu o "pravima" na Esekibu. Očekuje se da će Međunarodni sud pravde (ICJ) u petak doneti odluku o zahtevu Gvajane da se referendum poništi. Vlada Venecuele je rekla da će nastaviti da radi na tom pitanju bez obzira na sve.

Venecuela je protestovala zbog tendera za naftu koji je Gvajana raspisala u septembru, tvrdeći da su priobalna područja predmet spora i da kompanije kojima su dodeljena polja neće imati prava da ih istražuju.

Venecuelansko ministarstvo komunikacija nije odmah odgovorilo na zahtev Rojtersa za komentar o postupcima Brazila.

Zvaničnik Gvajane: Akcije Venecuele izazov bez presedana

Dugogodišnji spor oko granice između Gvajane i Venecuele porastao je na nivo napetosti bez presedana u odnosima naših zemalja, piše "Daily Voice".

Granica između Gvajane i Venecuele je rešena sporazumom i obavezujućim pravnim procesom koji je Venecuela pokrenula pre 124 godine. Vašingtonskim ugovorom iz 1897. Venecuela se složila sa Britancima da će arbitraža biti "potpuno, savršeno i konačno rešenje" granice. Takozvana "arbitražna odluka" doneta je 1899. godine.

Međutim, Venecuela odbija da prizna rezultate arbitraže od 1962. godine i tvrdi da je Gvajana otela region Esekibo. Smešten zapadno od istoimene reke, Esekibo obuhvata više od dve trećine kopnene mase Gvajane, a tu teritoriju kontroliše i njome upravlja Gvajana u skladu sa presudom iz 1899.

Uprkos ugovornim obavezama, pravnom razgraničenju, prihvatanju nagrade i činjenici da je Venecuela delovala u skladu sa njom skoro 63 godine, Venecuela je dosledno ulazila u obrazac subverzije, pretnji i zastrašivanja kako bi ispunila svoje teritorijalne ambicije i/ili dobila ustupak od strane Gvajane, navodi "Daily Voice".

Nedavno je otkriveno da vode kraj obale Esekiba sadrže jedno od najvećih svetskih nalazišta sirove nafte. U svetlu ovoga, predsednik Venecuele Nikolas Maduro je počeo da preduzima korake da uspostavi kontrolu nad tim regionom. U januaru 2021. Maduro je eskalirao tenzije dajući zavet da će "ponovno osvojiti" region Esekibo, koji je u očima međunarodne zajednice gvajanska suverena teritorija.

Ženevski sporazum iz 1966. (između Velike Britanije/Britanske Gvajane i Venecuele) potpisan je pre sticanja nezavisnosti Gvajane, a kroz ovaj sporazum, Gvajana i Venecuela su se složile da pregovorima reše tvrdnju potonje o ništavosti i nevažećim nagradama. Ako ne uspe, sporazum nalaže generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija da izabere konačno sredstvo za rešavanje kontroverze. Pošto nakon 28 godina razgovora strane nisu mogle da se dogovore o nagodbi, generalni sekretar je UN predmet uputio Međunarodnom sudu pravde (MSP).

U dva navrata od kada je Gvajana podnela slučaj 2018. godine, MSP je potvrdio svoju nadležnost nad zahtevima Gvajane i najavio da će nastaviti da utvrđuje validnost arbitražne odluke i tok kopnene granice.

Kao odgovor, 23. septembra ove godine, Narodna skupština Venecuele donela je rezoluciju kojom se poziva na referendum u vezi sa njenim pretenzijama na teritoriju dodeljenu Britanskoj Gvajani 1899. U nastavku te rezolucije, Nacionalno izborno veće Bolivarske Republike Venecuele postavilo je pet pitanja za nacionalni referendum zakazan za 3. decembar.

Među pitanjima, koja imaju za cilj da unaprede polaganje prava Venecuele na više od dve trećine teritorije Gvajane, dva pitanja su najpogubnija. Treće pitanje ima za cilj da ratifikuje "istorijski stav Venecuele da ne priznaje nadležnost Međunarodnog suda pravde" kao sredstvo za rešavanje kontroverze, dok pitanje pet traži odobrenje naroda Venecuele za stvaranje nove venecuelanske države u Gvajani - Regije Esekibo, koja bi bila inkorporirana u nacionalnu teritoriju Venecuele, i davanje venecuelanskog državljanstva i ličnih karata stanovništvu.

Vlada Gvajane se tada obratila Međunarodnom sudu pravde za privremene mere, posebno zatraživši da se Venecueli naloži da ne preduzme nijednu od radnji koje bi bile predviđene referendumom, uključujući posebno "stvaranje" nove venecuelanske države koju će činiti gvajanski region Esekibo i njegovo inkorporiranje u teritoriju Venecuele, ili davanje venecuelanskog državljanstva ili ličnih karata stanovništvu, jer bi ovi postupci predstavljali protivpravnu aneksiju teritorije Gvajane, kršenjem najosnovnijih principa međunarodnog prava sadržanih u Povelji UN.

Štaviše, takve radnje bi uzurpirale nadležnost MSP tako što bi ga stavile pred svršen čin pre nego što je Sud imao priliku da donese odluku o zahtevu Gvajane za suverenitet nad teritorijom prema Arbitražnoj odluci iz 1899.

Sud će odluku o privremenim merama doneti 1. decembra 2023. godine.

(Telegraf.rs)