Ko je bio Henri Kisindžer: Pobegao od nacista kao mladić, postao kreator globalne politike

On je umro u 100. godini

Henri Kisindžer, jedan od najuticajnijih ljudi XX veka, bivši američki državni sekretar i savetnik za nacionalnu bezbednost, umro je u 100. godini.

Vest o njegovoj smrti obišla je planetu za nekoliko minuta, a u svakoj državi sveta priča se o uticaju koji je imao baš na njih, pošto je ovaj diplomata bio jedan od retkih ljudi koji je imao uticaj bukvalno na svaku naciju na planeti.

Preporučujemo

Mnogo toga je Kisindžer rekao i uradio što je uticalo na Jugoslaviju i Srbiju, a mnoge će zanimati kakav je bio njegov stav prema Kosovu.

Kisindžer je rođen u jevrejskoj porodici u Firtu u Nemačkoj 27. maja 1923. godine kao Hajnc Alfred Kisinger. Poznat je kao američki diplomata (bivši državni sekretar i savetnik za nacionalnu bezbednost), politikolog, geopolitički konsultant. On je za svoj rad u administracijama Ričarda Niksona i Džeralda Forda višestruko nagrađivan, a dobio je Nobelovu nagradu za mir 1973. godine, za ulogu u pregovorima o okončanju rata u Vijetnamu.

Kisindžer je 1938. doša u Ameriku, bežeći od horora nacističkog režima, a u Americi se izvanredno pokazao u školi i diplomirao je na Harvardu 1950. godine, kod profesra Vilijama Jendela Eliota. Doktorat je dobio takođe na Harvardu, 1954. godine.

On je, kao zagovornik Realpolitike (vođenje politike uzimajući u obzir pre svega realne okolnosti i faktore, a ne ideološke, moralne ili etičke premise) imao ogromnu aktivnu ulogu u kreiranju spoljnje politike SAD između 1969. i 1977. godine, kao začetnik politike detanta (otopljavanje odnosa kroz dijalog) sa Sovjetskim Savezom.  Uspeo je da otopli odnose SAD i Narodne Republike Kine, učestvovao u "šatl diplomatiji" na Bliskom Istoku, kako bi okončao Jomkipurski rat, i pregovarao pri donošenju Pariškog mirovnog sporazuma 1973. godine, koji je okončao američko učešće u Ratu u Vijetnamu.

Posle napuštanja aktivne uloge u američkoj vladi, osnovao je firmu Kissinger Associates, međunarodnu kompaniju za geopolitički konsalting. Napisao je više od 10 knjiga o istoriji diplomatije i međunarodnih odnosa.

U američkoj i svetskoj javnosti mišljenja o njemu su podeljena. Dok ga jedni slave kao jednog od najsposobnijih i najuspešnijih diplomata SAD i sveta, drugi ga kritikuju zbog ignorisanja ratnih zločina koje su počinili saveznici SAD, za vreme njegovog mandata.

Kisindžer je bio sinonim za spoljnju politiku SAD 70-tih godina. Dobio je Nobela za mir zbog okončanja Rata u Vijentamu, a zaslužan je i za "tajnu diplomatiju" koja je dovela do otvaranja Kine prema Zapadu i posete Niksona Kini 1972. godine.

Mnogi su ga, međutim, kritikovali zbog bombardovanja Kambodže tokom Rata u Vijetnamu, što je dovelo do instaliranja genocinog režima Crvenih Kmera, ali i zbog podrške puču i svrgavanju demokratski izabrane vlade u Čileu.

Mnogi u Kongresu SAD su imali velike primedbe na tajnoviti karakter pristupa Kisindžera i Niksona spoljnjoj politici, dok su ga aktivisti za ljudska prava kritikovali zbog kršenja istih u drugim državama. Najkomplikovaniji problem s kojim se Kisindžer suočio u karijeri bio je Vijetnamski rat. Kad je Nikson došao na vlast, 1969. godine, obećao je da ima "tajni plan za okončanje rata", više od 30.000 Amerikanaca je poginulo u Vijetnamu.

Uprkos naporima da se više odgovornosti prebaci Vladi Južnog Vijetnama, američka umešanost u rat je očuvana tokom Niksonove administracije, a kritičari su im prebacivali da su nepotrebno produživali rat, pogotovo posle pada Sajgona 1975. godine i suočavanja sa više od 58.000 izgubljenih američkih života.

Kontroverzna je bila i odluka Kisindžera da Nobelovu nagradu 1973. podeli sa severnokorejskim ministrom Le Duk Toom, s kojim je dogovarao mir u Parizu. Zbog činjenice da je rat još uvek trajao, To je odbio da primi nagradu, a dva člana Nobelovog komiteta dala su ostavku u znak protesta.

Nezadovoljstvo u SAD bilo je usmereno uglavnom na učešće SAD u bombardovanju Laosa i Kambodže, posle kojeg su Crveni Kmeri došli na vlast i napravili jedan od najgenocidnijih režima 20. veka.

- Za mene, tragedija Vijetnama su bile podele u SAD koje su onemogućile, na kraju, ostvarenje ishoda koji je bio kompatibilan sa žrtvama koje su učinjene - rekao je Kisindžer za CNN 2005. godine.

Iako je njegova uloga arhitekte spoljnje politike SAD smanjena sa padom Niksona i posle Votergejta, Kisindžer je i posle toga bio nezavisni "influenser" čiji stavovi su uvek nalazili pažnju važnih ušiju u američkoj (i svetskoj) diplomatiji.

- Kako bi neko pregovarao, on mora da razume percepciju druge strane sveta. Mora da je razume. I mora postojati odluka na obe strane, da se te razlike prevaziđu, i da će svi pokušati to da urade - rekao je on za CNN 2008. godine.

Kisindžer je izazivao pažnju i van diplomatskih krugova. On je tri godine zaredom biran za "najpoštovaniju osobu" u Galupovom istraživanju 70-tih godina prošlog veka, a bio je poznat i po javnim nastupima i pojavljivanjem u čuvenom njujorškom klubu Studio 54.

- Dobra stvar kad si poznat - ako si ljudima dosadan, oni misle da su oni krivi za to - rekao je jednom.

Henri je često pričao o nacizmu i sudbini Jevreja u Nemačkoj.

- Oko polovine ljudi s kojima sam išao u školu i 13 članova moje porodice su umrli u koncentracionim logorima - rekao je jednom.

Postao je naturalizovani građanin SAD 1943. godine, da bi posle odsluženog vojnog roka, tokom Drugog svetskog rata, diplomirao na Harvardu, gde je kasnije i predavao.

Ipak, izabrao je aktivno bavljenje diplomatijom. Počeo je kao konsultant Stejt Departmenta i Pentagona za pitanja nacionalne bezbednosti, a zatim i državni sekretar u administraciji Ričarda Niksona.

Prilikom polaganja zakletve Kisindžera 1973. godine, Nikson je rekao da je "veoma važno ovih dana da mislimo o Americi kao delu svetske zajednice, te da je ovo prvi put u istoriji da je naturalizovani građanin postao državni sekretar SAD".

Nikson i Kisindžer su ostali u dobrim odnosima, i pored velikih nevolja kroz koje su zajedno prolazili, i na unutrašnjem i na spoljnjopolitičkom planu.

Na kraju Niksonovog mandata, Kisindžer je bio jedan od poslednjih iz unutrašnjeg kruga Niksona koji je ostao uz njega posle Votergejta. Niksonova poruka prilikom davanja ostavke bila je upućena Kisindžeru, a njih dvojica su se molili zajedno u poslednjoj noći Niksona u Beloj kući.

- Poslednje noći me je pozvao da dođem u Linkolnovu sobu, gde smo zajedno planirali spoljnju politiku. Tu je bio čvek koji je posvetio život tome da bude predsednik, i koji je sve to odbacio zbog sopstvenih postupaka. Kad je trebalo da krenem, rekao mi je "hajde da se pomolimo zajedno". To je bio potrean, ali i prigodan momenat za obeležavanje prave tragedije u životu jedne osobe - prisećao se Kisindžer.

Posle Niksonove ostavke, Kisindžer je nastavio da služi kao državni sekretar, u administraciji predsednika Džeralda Forda, ali njegove poslednje godine u administraciji obeležila je frustracija. Konzervativci unutar Republikanske stranke napadali su njegovu politiku detanta sa SSSR, a Severni Vijetnam je ušao i osvoji Južni Vijetnam 1975. godine, uprkos mirovnim sporazumima.

- Želiš da ostaviš svoju zemlju u boljem stanju nego kad si je preuzeo. Ne postoji ništa u privatnom životu što može na takav način da ispuni osobu - pričao je Nikson kasnije o svom pristupu radu u Vladi.

Pošto je napustio Stejt Department 1977. godine, Kisindžer je postao pisac i međunarodni konsultant.

Nakratko se vratio u Vladu 2002. godine, kad ga je predsednik Džordž Buš Mlađi imenovao za predsednika Komisije o istrazi događaja koji su doveli do terorističkih napada 11. septembra, ali se Kisindžer povukao mesec dana kasnije, zbog potencijalnog sukoba interesa.

Njegove knjige i saveti o geopolitici su obavezno štivo u spoljnjopolitičkoj zajednici SAD i u drugim državama, iako je i broj njegovih kritičara veliki.

2016. godine, na primer, Kisindžerovo ime je često spominjano u žestokoj raspravi u debati kandidata Demokratske stranke za predsednika SAD između Hilari Klinton i Bernija Sandersa.

- Čast mi je da kažem da Henri Kisindžer nije moj prijatelj. Računajte na mene kao na nekoga ko neće slušati Kisindžera - rekao je Sanders Klintonovoj, koja je govorila o tome kako je tražila Kisindžerov savet kad je bila državni sekretar.

Ovi komentari govore dosta o podelama koje Kisindžer još uvek izaziva u Americi, i decenijama posle aktivne diplomatske karijere.

- Imao sam priliku da radim stvari u koje sam verovao. Izrazio sam sebe na raznim forumima. I bilo bi neprirodno, i značilo bi da i nisam uradio mnogo, da nema drugih mišljenja koja se izražavaju snažno - rekao je za CNN 2008. godine.

(Telegraf.rs/CNN)