Najgori od najgorih: Monstruozni rekorder među serijskim ubicama sa stotinama mladih života na duši

Veruje se da je ubio najmanje 300 mladih - najmlađa žrtva ove zveri imala samo pet, a najstarija 16 godina

Luis Alfredo Garavito preminuo je 12 oktobra. Ta vest većem delu sveta ne bi bila ni najmanje bitna da se ne radi o - najgorem serijskom ubici u istoriji.

Ovaj Kolumbijac poznat je i po nadimku Zver, koji je stekao zbog zatvorske kazne od 1.853 godina i devet dana povodom ubistava između 137 i 147 žrtava, u zavisnosti od izvora, koje je silovao i mučio. Sve njegove žrtve bili su deca i tinejdžeri.

Preporučujemo

Sve gore od goreg

Da stvari budu još crnje, pretpostavlja se da je ova zver u ljudskom obliku zapravo ubila najmanje 300 mladih. Tu nije kraj... Garavito nije bio "samo" serijski ubica i silovatelj. Spisku njegovih zlodela moraju se dodati i seksualni zločini, pedofilija i nekrofilja.

Da stvari budu gore i od toga, na saslušanju u policiji je priznao da je svoje žrtve pride i mučio.

A kao najgore od svega, jeste to što je najmlađa žrtva ove zveri imala samo pet, a najstarija 16 godina.

Prvo ubistvo počinio je u jesen 1980, a najviše zločina počinio je između 1992. i 1999. godine.

Ubijao je u Kolumbiji i Ekvadoru, a pominjana je i Venecuela.

Uhapšen 22. aprila 1999. zbog pokušaja silovanja 12-godišnjeg dečaka. Odmah je smešten u pritvor, a 28. oktobra iste godine je priznao čak 140 ubistava.

Sud je odlučio da Garavito treba da dobije kaznu od ukupno 1.853 godine i 9 dana zatvora zbog, kako je utvrđeno tokom suđenja, čak 193 ubistva.

Tada je odlučio da sarađuje s vlastima, pa je otkrio gde su zakopana mnoga tela njegovih žrtava.

Na osnovu mapa s lokacijama skeleta koje je nacrtao tokom boravka u zatvoru, broj njegovih dodatnih žrtava mogao bi premašiti 300, procenile su vlasti.

Ipak, kazna mu je zbog saradnje s vlastima, ali i zabrane doživotne robije i smrtne kazne u Kolumbiji, smanjena na 22 godine. Da nije umro u zatvoru, krajem ove godine je mogao da traži uslovni otpust. Ta činjenica izazvala je svojevremeno gnev kolumbijske javnosti.

Splet nesrećnih okolnosti

Glavno pitanje koje se postavlja, a koje je i danas bez zvaničnog odgovora, jeste kako je moguće da je Garavito toliko dugo ubijao i kako je uspeo da ubije, kako se veruje, najmanje 300 mladih.

Neki eksperti i analitičari smatraju da je u pitanju splet nesrećnih okolnosti, pošto je u vreme njegovog ludačkog pohoda Kolumbija bila u potpunom rasulu. Tom južnoameričkom zemljom tada su gotovo bukvalno vladali narko-karteli, zbog čega je Kolumbija nosila neslavan nadimak svetske prestonice ubistava. U tom periodu sve se vrtelo oko Pabla Eskobara, njegovih ubistava konkurenata, policajaca, političara, bombaških napada u kojima su stradali nevini civili... zbog čega su Garavitova zverstva mogla da ostanu ispod radara.

Takođe, on je za žrtve birao mališane i mlade za koju je verovao da ih niko neće odmah početi tražiti, a ubijao ih je na načine na koji su to radili narko klanovi, često svojim žrtvama odsecajući prste.

Garavito je ubijao najmanje jednu žrtvu mesečno.

U Ekvadoru je 1998. izvršio četiri ubistva.

Žrtva svojih roditelja

U pokušaju da se objasni šta je dovelo do toga da postane najmonstruozniji serijski ubica na svetu, otkriveno je da je tokom detinjstva Garavito fizički i seksualno zlostavljan od strane oba roditelja, da bi kasnije i sam počeo da zlostavlja svoje rođake, a potom i nepoznate dečake.

Navodno je njegov otac stalno tukao njegovu majku, čak i dok je bila trudna.

Takođe, pretpostavlja se da je dobijao batine i od nastavnika u školi, što je tada bila legalna praksa.

Garavito je jednom prilikom otkrio da je prvo seksualno iskustvo imao sa 12 godina, kao i da je iste godine bio silovan i maltretiran, što se ponovilo kada je imao 15 godina.

Fasciniran Hitlerom

Navodi se da je između 1986. i 1992. godine postao zainteresovan za masovne ubice, uključujući Adolfa Hitlera.

Ta ga je fascinacija, kako se navodi, "gurnula preko ivice".

Putovao je čineći zločine i skupljajući trofeje u kesu koju, bi kada se napuni, ostavio kod rođaka ili kod devojke.

"Demonski glas u glavi"

Garavito je tvrdio kako je "demonski glas u njegovoj glavi" naveo da počini prvo ubistvo 1992. godine.

Žrtvu čije je ime bilo Huan Karlos, Garavito je primetio dok je pio u baru. Pratio ga je tokom noći i usput kupio mesarski nož. Zatim ga je namamio kao i ranije žrtve.

Kada je policija pronašla telo, primetili su da je žrtvin polni organ odsečen, a prednji zubi izbijeni.

Pad monstruma

Policija je 1998. u roku od dva dana otkrila unakažena tela troje dece. Bilo je primetno da su sva deca maltretirana na isti način, odnosno od strane iste osobe.

Tokom istrage policajce su tragovi doveli do kuće Garavitove devojke, koja im je predala kese sa trofejima i dokumentacijom.

Dok se policija pripremala za njegovo hapšenje, on je još jednom napao - 12-godišnjeg dečaka. Taj pokušaj nije prošao po planu, pa se pojavio svedok koji ga je optužio.

Uhapšen je 22. aprila 1999. godine.

Godine 2020. saznao je da boluje od leukemije, pa je tražio da bude pušten na uslovnu slobodu, ali je njegov zahtev odbijen.

Preminuo je 12. oktobra 2023. godine u kolumbijskom zatvoru.

Istraživanje njegovih zločina i dalje traje.

(Telegraf.rs)