Ovako su tekli pregovori Izraela i Hamasa: Jedna država imala ključnu ulogu, šta sada sledi?
Iako Izrael i SAD smatraju da Hamas više od 50 žena i dece drži kao taoce, obe strane su se složile da treba da nastave sa daljim oslobađanjem i nadaju se da bi sporazum mogao da podstakne tu grupu da oslobodi više ljudi
Vlada Izraela odobrila je rano jutros dogovor sa Hamasom o oslobađanju 50 talaca u zamenu za višednevni prekid vatre.
Nakon što je ovaj dogovor postignut objavljeno je šta je prethodilo sporazumu koji su ratifikovale obe strane.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu uhvatio je za ruku američkog diplomatu Breta Mekgurka dok je izlazio sa napetog sastanka izraelske vlade koji je sazvan zbog dogovora o oslobađanju talaca koje Hamas skoro dva meseca drži u Gazi.
"Potreban nam je ovaj dogovor", rekao je Netanjahu koordinatoru Bele kuće za Bliski istok pre nedelju dana u Tel Avivu, prema izvorima upoznatim sa razmenom.
Ranije tog dana, Netanjahu i američki predsednik Džo Bajden su se telefonom dogovorili da su spremni da prihvate široke klauzule sporazuma o oslobađanju 50 žena i dece koje drže kao taoci.
Veliki pomak dogodio se dva dana ranije. Hamas je, nakon što je danima odbijao, popustio i pružio informacije o polu, uzrastu i nacionalnosti zarobljenih talaca. Na osnovu tih informacija zvanično je potvrđeno da među kidnapovanim licima ima i dece.
Iako Izrael i SAD smatraju da Hamas više od 50 žena i dece drži kao taoce, obe strane su se složile da treba da nastave sa daljim oslobađanjem i nadaju se da bi sporazum mogao da podstakne tu grupu da oslobodi više ljudi.
"Hamas pada u mrak"
Međutim, nekoliko sati nakon Mekgurkovog sastanka sa Netanjahuom, sve je palo u vodu.
Katar, koji je igrao glavnu posredničku ulogu, nije mogao da se domogne Hamasa. Kada se grupa konačno ponovo pojavila, Hamas je zapretio da će prekinuti pregovore. Zahtevao je da izraelske odbrambene snage, koje su ušle u bolnicu Al-Šifa, napuste područje bolnice. Izraelska vojska je to odbila, ali je nagovestila da će bolnica nastaviti sa radom.
Kada su razgovori nastavljeni, Bajden, koji je bio u San Francisku sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, pozvao je telefonom katarskog emira.
Njegova poruka glasila je: "Vreme je isteklo".
Emir je Bajdenu dao uverenje da će učiniti sve što je moguće da se dogovor postigne.
Sledećeg dana, Mekgruk se lično sastao sa emirom u Dohi kako bi proverio tekst konačnog sporazuma. Njime je predviđeno da će žene i deca otići u prvoj fazi, a navedeni su i podsticaji za Hamas ukoliko oslobodi oslobodi više talaca nakon toga.
Izraelski ratni kabinet odobrio je sporazum nakon manjih izmena u nedelju, a tekst sporazuma je Hamasu poslednji put preneo emir Katara.
"Ovo je konačna ponuda", rekao je jasno Emir.
Hamas je u utorak ujutro svojim katarskim sagovornicima odgovorio da su odobrili dogovor.
Kako su tekli pregovori?
Napori da se pregovara o sporazumu počeli su odmah nakon što je Hamas napao Izrael 7. oktobra. Zvaničnici su to kasnije nazvali pilot pregovorom.
Bela kuća je 23. oktobra uspešno obezbedila oslobađanje dvoje američkih država iz Gaze, Natali i Džudit Ranan. Dok su majka i ćerka išle preko Gaze, savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven, glavni zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost Džon Fajner i Mekgurk bili su u Salivenovoj kancelariji i pratili njihovo kretanje.
Kada su žene stigle na granicu, čekala ih je otpravnica poslova Stefani Halet. U ovom trenutku, Bajden je pozvao oca Natali Ranan da s njim podeli radosnu vest, a kasnije tokom dana razgovara sa obe žene.
Taj dan bi služio kao dokaz Bajdenovim najvišim zvaničnicima nacionalne bezbednosti da je Bela kuća uspešno uspostavila komunikaciju sa Hamasom preko Katara. I to je pokrenulo ono što će na kraju postati višenedeljni napor da se obezbedi oslobađanje veće grupe talaca.
Osnove dogovora
Nakon što su Izraelci ovlastili direktora Mosada da pregovara o taocima, u sve se uključio i direktor CIA-e .
U Dohi, katarski premijer Mohamed bin Abdulrahman Al Thani direktno je pregovarao sa visokim političkim liderom Hamasa Ismailom Hanijehom.
U višestrukim telefonskim razgovorima tokom oktobra, Bajden je Netanijahuu rekao da postoji način za oslobađanje velike grupe talaca. Činilo se da je 24. oktobra Hamas pristao na sporazum o oslobađanju žene i dece kao talaca. Američki i izraelski zvaničnici su žestoko razmatrali da li Izrael treba da odloži svoju kopnenu operaciju.
Na kraju, Izrael nije bio ubeđen. U tom trenutku još uvek nisu imali dokaz da je ijedan od talaca za koje je Hamas tvrdio da ih ima živ, a takođe nisu prihvatili Hamasovu tvrdnju da ne mogu da utvrde identitet talaca.
Nedugo nakon toga Izrael je započeo svoju kopnenu ofanzivu, 27. oktobra.
Nedeljama nakon toga, SAD, Izrael i Katar su išli korak napred - korak nazad u pregovorima sa Hamasom. Pregovararali su sa militantnom grupom o svakom detalju - od vremenskog okvira kada će se taoci pustiti, broju talaca, sigurnim koridorima i nadzoru.
Blinken se vratio u Izrael početkom novembra kako bi izvršio pritisak na izraelsku vladu da prihvati "humanitarne pauze", nešto što su SAD tvrdile da će dovesti do napretka pregovora u vezi sa taocima. Kako je postojao početni dogovor nakon što se Blinken sastao sa Netanjahuom i ratnim kabinetom, izraelski premijer je tu ideju javno odbacio samo nekoliko sati nakon tog sastanka.
Činilo se da su se razgovori s vremena na vreme odvijali bolno sporo, jer se svaki korak komunikacije kretao od Dohe ili Kaira do Hamasa u Gazi, pa ponovo nazad, pre nego što je prosleđen Izraelu i SAD.
"Svaki korak deluje kao da vadite zub", rekao je tada jedan neimenovani zvaničnik.
Iza kulisa, taoci su bili ključno pitanje koje je sprečilo Izrael da prvo pristane na humanitarnu pauzu.
Razgovaralo se o brojnim verzijama dogovora.
Izraelski i američki zvaničnici su prvo insistirali da sve žene i deca oslobode u prvom talasu puštanja civila. Do trenutka kada se direktor CIA u Dohi sastao sa katarskim emirom i direktorom Mosada, činjenica da nnema informacija o taocima bila je glavna prepreka.
Bajden je 12. novembra obavestio katarskog emira da pregovori ne mogu da napreduju bez ove informacije. Ubrzo nakon toga, Hamas je konačno popustio i potvrdio da će konačni dogovor podrazumevati oslobađanje 50 žena i dece.
Šta dalje sledi?
Izraelski mediji navode da bi prva grupa talaca mogla da bude oslobođena u četvrtak. Od masakra 7. oktobra, Hamas ima više od 200 talaca koji su zarobljeni u Gazi.
Jedan od glavnih prioriteta Izraela tokom rata protiv Hamasa bio je postizanje sporazuma o vraćanju talaca u Izrael.
"Povratak zarobljenika je sveta misija. Duboko smo dužni tome i bavimo se ovim pitanjem svaki dan. Nećemo prestati sa našim naporima dok ne završimo misiju", rekao je juče izraelski premijer Benjamin Netanjahu.
Biro zadužen za taoce, zarobljenike i nestale ljude napravio je redosled operacija koji će se poštovati kada dođe do dogovora o taocima, odnosno kada se oni budu vratili u Izrael.
Prva etapa dogovora podrazumeva da Izraelske odbrambene snage (IDF) preuzmu taoce i dovedu ih u Izrael, gde će im biti pružena hitna medicinska pomoć.
Medicinski tim će izvršiti procenu zdravstvenog stanja svih talaca, a zatim će neki od njih biti prebačeni u izraelske bolnice.
Kada taoci stignu do bolnica, tamo će ih dočekati porodice koje su sa nestrpljenjem iščekivale njihov povratak.
"Trenutno je teško opisati kako živimo", rekla je Rejčel Goldberg, majka 23-godišnjeg taoca Herša Polin Goldberga, na skupu u Vašingtonu održanom prošlog utorka za povratak talaca.
"Mi, porodice talaca, živeli smo poslednjih 39 dana u usporenim mukama. Niko od nas nije spavao 38 noći pravim snom. Imamo opekotine trećeg stepena na našim dušama. Naša srca su u modricama i puna jada", dodala je ona nedavno.
Trenutno se ne zna u kakvom su stanju taoci. Međutim, Goldbergova je dodala da su svi oni "napaćene duše".
Da li će ovaj dogovor biti prvi korak u prekidu sukoba između Hamasa i Izraela, ostaje nam da vidimo.
(Telegraf.rs)