Marko Đurić otvorio dušu o rođaku kojeg je oteo Hamas krvavog 7. oktobra

Marko Đurić govori o svom rođaku koga je Hamas kidnapovao i odveo u Gazu, ističe istorijske veze između Jevreja i Srba, svoje nade i osećanja u vezi srpsko-izraelskih odnosa

Hamasova invazija na Izrael 7. oktobra i masakr 1.200 ljudi izazvali su šokove širom sveta. Među 241 taocem koje su teroristi odveli u Gazu nalaze se državljani više od 40 zemalja, među kojima je i Srbija, piše "Jerusalem Post".

Hiljadama kilometara dalje, vest je na duboko lični način pogodila ambasadora Srbije u SAD Marka Đurića. Među kidnapovanima je i njegov rođak. Od ovog pisanja, njegova sudbina, kao i sudbina ostalih, ostaje nepoznata.

Preporučujemo

Đurić, koji predstavlja Beograd u Vašingtonu od januara 2021. godine, proveo je nekoliko godina u Izraelu sa porodicom, pohađajući predškolske ustanove i prvi razred u Kirijat Jamu i Haifi (1990-1991); i živeo u Mošav Nahalalu (1993-1995), gde je bio učenik trećeg i četvrtog razreda iste osnovne škole koju je Moše Dajan nekada pohađao.

U ekskluzivnom intervjuu "Magazinu", Đurić dirljivo govori o svom kidnapovanom rođaku, ističe čvrste istorijske veze između Jevreja i Srba i izražava nadu da će bilateralni odnosi Izraela i Srbije jačati.

- Gospodine ambasadore, koliko sam shvatio, vi i vaša porodica ste bili direktno pogođeni Hamasovom invazijom na Izrael 7. oktobra na veoma lični način. Kako to?

"Stravični napad na Izrael i jevrejski narod koji se dogodio na Simhat Toru ima globalne implikacije. Sada, više nego ikad, svet treba da bude ujedinjen u zaustavljanju bilo kakvog oblika nasilja, bilo gde."

"Napad na Izrael je, u isto vreme, veoma lična stvar za moju porodicu. Imam mnogo rođaka i dragih prijatelja u Izraelu. Tog dana teroristi su kidnapovali mog rođaka Alona Ohela, 23-godišnjeg mladića, dvojnog izraelsko-srpskog državljanina sa kojim delim istog pradedu Jevrejina iz Novog Sada, po majčinoj strani. Od tada, zajedno sa celom porodicom i dobrim ljudima koji su spremni da pomognu, uključujući i srpske i izraelske vlade, radimo 24/7 na pokušaju da ga vratimo. Alon je nadaren mladi pijanista velikog talenta i čiste duše, nadaleko poznat po tome što pomaže drugima. Prema izjavama očevidaca, pokušavao je da pomogne prijateljima na muzičkom festivalu, rizikujući svoj život tokom napada. On je takođe hrabar čovek, i verujemo da čini isto – pomaže drugima – gde god da je. Jako nam nedostaje i želimo da se vrati odmah."

- Odnosi između Jevreja i Srba sežu više od 1.000 godina, a možda i duže. Da li biste rekli da na neki način vaša priča i priča vašeg izraelskog rođaka simbolizuju kako su jevrejsko-srpski odnosi međusobno povezani?

"Alonov pradeda Zeev Aškenazi došao je iz Novog Sada. Tamo je bio aktivan kao član Hašomer Hacaira i drugih jevrejskih organizacija. Kao mladić vođen cionističkim idealima, u martu 1941. odlazi iz Novog Sada u Svetu zemlju. Ostatak porodice, uključujući i moju baku Miru Šonbeger, je ostao. To se dogodilo samo mesec dana pre invazije nacističke Nemačke na Jugoslaviju."

"Zeev je došao u Svetu zemlju i među hiljadama ljudi koji su došli iz Srbije učestvovao u formiranju Države Izrael. Pored toga, Srbija je bila veliki centar cionističkog pokreta. Porodica oca Teodora Hercla potiče iz Zemuna. Zemun je bio i rodni grad rabina Jude Ben Šlomo Hai Alkalaja, koji je danas priznat kao preteča modernog cionističkog pokreta. Malo je poznato da je Kraljevina Srbija bila prva država u svetu koja je zvanično podržala i priznala Balfurovu deklaraciju 1917. godine i time podržala ideju o formiranju Izraela pre više od 100 godina."

"Štaviše, pod vođstvom tadašnjeg premijera i našeg sadašnjeg predsednika Aleksandra Vučića, Srbija je bila prva evropska država koja je donela zakon o vraćanju nepotražene i beznasledničke jevrejske imovine oduzete tokom Holokausta, poznat kao Zakon o imovini bez naslednika Holokausta."

"Vredi napomenuti i to da Srbi imaju 139 nosilaca priznanja Pravednik među narodima, što ih čini ubedljivo najzastupljenijim narodom u regionu u kome su nacistički Nemci i hrvatska ustaška okupacija počinili neverovatne zločine."

"I Srbi i Jevreji su tretirani kao podljudi i istrebljivani zajedno u stotinama hiljada u zloglasnim nacističkim i ustaškim koncentracionim logorima poput Jasenovca. Borili su se i rame uz rame u više antifašističkih pokreta na našim prostorima. Jevreji i Srbi su kroz istoriju bili međusobno povezani."

"Takođe čvrsto verujem da imamo mnogo dobrih stvari koje možemo i moramo da postignemo zajedno u budućnosti."

 - Kako Srbija gleda na masakr u Hamasu i na izraelski plan da uništi terorističku organizaciju?"Najviši srpski zvaničnici nedvosmisleno su osudili teroristički napad Hamasa. To je za Srbiju principijelno. Ali ne zaboravimo da za Srbe jevrejski narod predstavlja i prijateljski, pa i bratski narod. Pored toga, Hamas je u Srbiji poznat po slanju terorističkih 'dobrovoljaca' protiv Srba tokom jugoslovenskih ratova 1990-ih."

- Od napada Hamasa, svedoci smo porasta međunarodne podrške Izraelu, ali je istovremeno došlo do zabrinjavajućeg porasta antisemitizma širom sveta. Šta mislite o ovom fenomenu i u kojoj meri je antisemitizam problem u Srbiji?

"Sa velikom zabrinutošću posmatramo vidljiv porast različitih oblika istorijskog revizionizma i antisemitizma. Srbija je drugačija od mnogih evropskih naroda po tome što je antisemitizam ne samo veoma redak, već se pojavljuje isključivo kao loše ponašanje pojedinaca. Ne postoji nikakva kulturna predrasuda prema Jevrejima. Naprotiv. Ako možemo da generalizujemo, na Jevreje se gleda sa poštovanjem i kao na braću i sestre u patnji."

- Srbija se graniči sa dve većinske muslimanske zemlje na Balkanu – Albanijom i Bosnom. Da li se Srbija suočava sa pretnjom od islamskog ekstremizma i terorizma?

"Srbija je već uveliko patila od raznih oblika ekstremizma, uključujući i islamski ekstremizam. Mi smo dom male, ali velike muslimanske zajednice, i oni su dobro integrisani u društvo i tretirani su jednako."

"Postoje regionalne sile i zloćudni akteri koji neprestano pokušavaju da podstaknu islamski fundamentalizam. Mi smo u stalnom riziku jer se čini da su njihova sredstva beskrajna, a njihova posvećenost trajna. Neki od naših suseda, međutim, nemaju situaciju u potpunosti pod kontrolom, a mi vidimo klizanje u ekstremizam u mnogim zajednicama. Neke regionalne prestonice su bukvalno transformisane do neprepoznatljivosti, sa desetinama hiljada novih stanovnika sa Bliskog istoka, od kojih su mnogi ideološki/verski misionari i ekstremisti. Posledice ovoga će se osetiti u narednim decenijama."

- Pre tri godine, pod pritiskom Sjedinjenih Država, Izrael je priznao Kosovo, što je izazvalo zatezanje u bilateralnim odnosima. Kakvi su sada odnosi između dve zemlje?

"Priznanje takozvanog Kosova od strane vlade Izraela bio je, van svake sumnje, najznačajniji udarac srpsko-izraelskim odnosima u poslednjih 75 godina. Kosovo je za Srbe sveta zemlja. To nije samo 13 odsto naše suverene teritorije, to je kolevka državnosti, duhovnosti, kulture i identiteta Srbije."

"Kosovo, ili Kosovo i Metohija kako ga mi zovemo, priznato je kao deo Srbije od strane UN i 110 zemalja širom sveta, sa ukupno 79,8% čovečanstva koje podržava stav Srbije o statusu Kosova."

"U protekle tri godine, 27 zemalja je opozvalo ili zamrznulo priznanje Kosova, da bi omogućilo rešenje kroz dijalog. Izrael je bio jedini novi priznavalac. Bilateralni odnosi su pretrpeli ozbiljan udarac."

"Ali odnosi između Srba i Jevreja su toliko jaki i utemeljeni da sa ponosom mogu da kažem da ponovo nastavljamo da razvijamo naše odnose u toliko sfera, a uveren sam da ćemo to činiti još većim tempom. Srbija vidi Izrael kao jednog od svojih bliskih prijatelja."

- Širom sveta postoji velika jevrejska dijaspora, a Izrael ulaže velike napore da neguje čvrste veze sa svetskim jevrejstvom. Da li mislite da Srbija, koja ima i svoju dijasporu, može nešto da nauči od izraelskog modela?

"Srbi imaju izreku 'Samo sloga spasava Srbe'."

"Međutim, mi smo jedna od najraznovrsnijih i najheterogenijih nacija na Zemlji. Moramo brzo da naučimo kako da sačuvamo svoj identitet u vremenu i prostoru i da savladamo veštine kao što su lobiranje, mobilizacija i organizovanje naših brojnih zajednica širom sveta. Na primer, u SAD postoji 137 srpskih crkava i više od milion Srba/Amerikanaca. Ako želimo da preživimo i napredujemo, moramo da učimo od najboljih."

"A Jevreji su najbolji kada je u pitanju suočavanje sa mnogim od ovih izazova. Jevrejska država je takođe postigla impresivne rezultate na ovom polju i mi svakako možemo imati velike koristi od razmene."

- Srbija je 2012. godine postala kandidat za članstvo u Evropskoj uniji. Kako napreduju stvari po ovom pitanju? Da li mislite da je EU odugovlačila?

"Članstvo u EU je strateško opredeljenje Srbije, a mi ostajemo u potpunosti posvećeni procesu evropskih integracija dok nastavljamo da sprovodimo reformsku agendu u skladu sa našom evropskom orijentacijom i nacionalnim interesima."

"Srbija je ostvarila značajan napredak na svom reformskom putu, posebno u oblastima ekonomije i vladavine prava, kako se navodi u godišnjim izveštajima Evropske komisije."

"Nažalost, mislim da nijedna od zemalja kandidata za članstvo u EU nije zadovoljna trenutnom dinamikom pristupanja EU, posebno imajući u vidu činjenicu da smo svedoci fenomena 'zamora od proširenja' u poslednjih nekoliko godina."

"Ipak, ostajemo da se nadamo da će zemlje članice EU prepoznati napore i rezultate Srbije i da ćemo do kraja godine dobiti zeleno svetlo za otvaranje Klastera 3, za šta je naša zemlja u potpunosti spremna."

- Iran se opasno približava nabavci nuklearnog oružja, čak i kada njegovi zastupnici kao što su Hamas, Hezbolah i Huti destabilizuju Bliski istok. Kakav je vaš stav o Teheranu?

"Srbija je često isticala važnost rešavanja iranskog nuklearnog pitanja mirnim dijalogom i diplomatijom, istovremeno deleći zabrinutost međunarodne zajednice u vezi sa širenjem nuklearnog oružja. Kao aspirant za članstvo u EU, Srbija nastoji da svoju spoljnu politiku uskladi sa stavovima EU, posebno osuđujući gnusne aktivnosti Hamasa i označavajući Hezbolah u celini terorističkom organizacijom."

"Srbija i Iran imaju mnogo razlika u kulturi, religiji i istorijskim iskustvima, ali mi cenimo poštovanje Teherana prema teritorijalnom suverenitetu i integritetu Srbije, kao i njegov stav o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova."

- Srbija je doživela svoj deo domaćih previranja tokom prošle godine, sa velikim demonstracijama protiv vlade u Beogradu. Kako biste opisali trenutnu atmosferu u zemlji?

"Moju zemlju su u dva uzastopna dana u maju pogodile tragedije bez presedana."

"Ono što je počelo kao protesti protiv nasilja kao demokratski izraz narodne tuge i šoka masovnim ubistvima, brzo se pretvorilo u političke igre pojedinih opozicionih partija i njihovu zloupotrebu emocija ljudi u političke svrhe. Na prvi formalni zahtev opozicije za izbore, naša vlast je odgovorila prihvatanjem zahteva za vanredne izbore, čime je pokazala svoju privrženost demokratskim principima i odgovornost prema narodu. Uveren sam da će legitimitet sadašnjeg državnog vrha biti ojačan na predstojećim izborima oživljenim izražavanjem narodne volje i poverenja u politiku koju je uspostavio naš predsednik i koju će razvijati, pratiti i sprovoditi naša vlada."

- Izraelska ambasada je u Beogradu, a ne u Novom Sadu, drugom po veličini gradu. Ali ambasada Srbije u Izraelu je u Tel Avivu, iako je Jerusalim glavni grad Izraela. Kada će Srbija preseliti svoju ambasadu u Jerusalim?

"Naša želja da premestimo našu ambasadu u Jerusalim je, nažalost, suspendovana izraelskim priznanjem takozvanog Kosova 2020. godine. Ipak, nastavili smo i otvorili trgovinsku kancelariju u Jerusalimu 2021. godine, čime smo ponovo potvrdili našu posvećenost izgradnji snažnijeg ekonomskog i poslovnog veze sa Izraelom."

(Telegraf.rs)