Nije pitanje da li će do erupcije na Islandu doći, već kada: Magma sve bliža površini, može da izbije bilo gde

Povećana aktivnost vulkana zabeležena je od 25. avgusta, a rezultat je kombinacije tektonike ploča i kretanja magme

Nakon više od 4.000 zemljotresa koji su se dogodili u kratkom periodu, sve je izglednije da će vulkan Fagradalsfjall na jugozapadu Islanda uskoro erumptirati. Podaci GPS-a i satelita pokazuju da se magma diže prema površini, i trenutno se nalazi na oko 450 metara dubine. Lokalne vlasti su zbog toga podigle stepen uzbune i evakuisale nekoliko hiljada ljudi.

Narandžasta uzbuna izdaje se kada vulkan pokazuje znakove "pojačanog nemira s povećanom verojatnoćom od erupcije". Prema najnovijim aktivnostima, čini se da nas od erupcije deli nekoliko dana. Magma obično sledi put najmanjeg otpora, stoga se procenjuje kako će do erupcije najverojatnije doći zapadno ili severozapadno od Grindavika, međutim, stručnjaci nisu sigurni gde će tačno magma izbiti na površinu.

Preporučujemo

Erupcije na Islandu nisu retkost, a obično se događaju otprilike svakih četiri do šest godina. Poslednja erupcija Fagradalsfjala sastojala se od tri događaja nakon 800 godina mirovanja. Vulkan je eruptirao martu 2021., avgustu 2022. i julu 2023. godine, navodi Severe weather EU.

Najnovija seizmička aktivnost na poluoostrvu Rejkjanes događa se zapadnije od poslednje erupcije. Povećana aktivnost zabeležena je od 25. avgusta, a rezultat je kombinacije tektonike ploča i kretanja magme.

Naime, Severnoamerička i Evroazijska tektonska ploča odmiču se jedna od druge, a njihova granica nalazi se ispod Islanda. Sile koje ova interakcija proizvodi doslovno trgaju zemlju, a prostor između ploča obično se ispunjava magmom koja se izdiže iz Zemljinog omotača. Na osnovu svih činjenica koje posmatraju, stručnjaci s Islanda smatraju da je ispravno pitanje kada će se erupcija dogoditi, a ne hoće li do nje doći.

Postavlja se, kako naučnici uopšte znaju da se magma izdiže?

Odgovor na ovo pitanje leži u vrsti i uzroku potresa, kao i u kretanju tla. Kada magma prilazi površini, proizvodi puno buke. Iz kombinovanih podataka, stručnjaci mogu da izračunaju približni volumen i dubinu na kojoj se nalazi magma, kao i da procene gde se nalazi, koliko je brza i koliko je ima. Osim toga, prate i pojavu sumpor-dioksida na manjim dubinama. Radi se o vulkanskom gasu, a što je magma bliža površini, to će više SO2 biti izmereno. Ono što naučnici ne znaju je kada će izbiti na površinu.

Prema dostupnim podacima o seizmičkoj aktivnosti, čini se da se podrhtavanja smanjuju u broju i intenzitetu na Islandu, međutim, to nije nužno dobar znak. To bi mogao da bude indikator da se magma približila površini gde su stene drugačije, a tlo je već ispucano od ranijih potresa.

(Telegraf.rs)