Ukrajina tvrdi da su napredovali na jugu, bliži se zima: Da li će uspeti da zadrže Zapad na svojoj strani?

Uskoro dolazi zima, a čini se da okončanje sukoba nije ni na vidiku

Ukrajina je zemlja kojoj je potreban moralni podsticaj. Poslednjih nedelja, otpor zemlje protiv ruske invazije povukao se sa naslovnih strana medija zbog rata Izraela i Hamasa.

Čini se da je toliko najavljivana kontraofanziva nije donela napredak kakav su očekivali, a zbog sukoba na drugom frontu, izgleda da se i podrška koju im daje SAD na klimavim nogama.

Međutim, jedna lepa vest pojavila se ove nedelje, kada je šef kabineta predsednika Volodimira Zelenskog Andrij Jermak rekao da su ukrajinske snage "dobile uporište na levoj obali reke Dnjepar u južnoj Ukrajini", ističući potencijalno značajan napredak Ukrajine.

Prošlog meseca prvi put su se pojavili izveštaji da su ukrajinske trupe prešle Dnjepar u oblast Hersona koju je okupirala Rusija, a prokremljski vojni blogeri su preneli da ukrajinske snage uspostavljaju položaje oko sela Krinkija, upozoravajući da Ukrajina namerava da uspostavi čvrst most preko reka.

Ukrajina je ranije vršila prepade preko reka u regionu, ali je tokom posete Vašingtonu Jermak stavio do znanja da su ukrajinske snage uspostavile stalno prisustvo na istočnoj obali Dnjepra "uprkos svim izgledima", navodi se u saopštenju kabineta ukrajinskog predsednika.

Bila je to dobra vest za Ukrajinu posle nekoliko nedelja stagnacije i pesimističnih naslova u medijima.

U nedavnom intervjuu za Ekonomist, general Valerij Zalužni je priznao da ukrajinske snage nisu uspele da ostvare veliki proboj ruskih odbrambenih linija.

Zalužni je tada situaciju na frontu uporedio sa bitkama u Prvom svetskom ratu.

"Baš kao i tada, nivo našeg tehnološkog razvoja danas je doveo i nas i naše neprijatelje u ukočenost", rekao je on.

Ukrajina je ranije ovog leta pokrenula široku kontraofanzivu duž linija fronta na istoku i jugu zemlje, ali je ostvarila samo postepeni napredak i ponovo zauzela relativno mala naselja.

Napredovanje Ukrajine usporila su minska polja i utvrđenja koja je Rusija pripremila mesecima unapred, dok je Ukrajina uspešno gađala ruske ratne brodove bazirane u Crnom moru.

Izbačena očekivanja oko ukrajinske kontraofanzive bila su u suprotnosti sa dramatičnim napretkom u oblasti Herson pre samo godinu dana, kada je Rusija bila prinuđena da se povuče preko Dnjepra. Oslobođenje Hersona je bio signalni trenutak za Ukrajinu, jer su grad Herson i okolina tokom protekle godine bili pod nemilosrdnim bombardovanjem ruskih snaga preko reke.

Tokom prošle godine, 409 ljudi je ubijeno u regionu Hersona tokom ruskog granatiranja, uključujući i desetoro dece, saopštila je oblasna vojna uprava te oblasti.

Ukrajinska vlada je u četvrtak saopštila da su ruske snage u protekla 24 sata ispalile ukupno 531 granatu na region, od kojih je 45 bilo usmereno na grad Herson. Ova situacija postala je svakodnevica za lokalno stanovništvo. Jedna osoba je poginula, a druga je povređena u granatiranju u gradu Hersonu u četvrtak ujutro.

"Vatreni pakao"

U prvom ruskom izveštaju o situaciji na frontu, proruski guverner Vladimir Saldo rekao je da postoji bojazan od značajnijeg prisustva ukrajinskih vojnika u selu Krinki koje se nalazi na levoj obali reke Dnjepar.

"Neprijatelj je blokiran u Krinki, vatreni pakao je oko njih. Bombe, rakete i drugo jako naoružanje ih okružuje", rekao je on.

Međutim, ruski vojni blogeri su na društvenim mrežama preneli da situacija na frontu nije laka za Ruse.

"Ruske snage pokušavaju da eliminišu ukrajinske snage u Krinki. Oni imaju pomoć svih vrsta, ali u ovom trenutku nemaju uspeh", rekao je jedan bloger.

CNN nije mogao da proveri verodostojnost infpormacija koje su Rusi iznelui o situaciji na frontu. Ova situacija dolazi u trenutku kada Ukrajina treba da pokaže svojim zapadnim partnerima da je sposobna da održi zamah na frontu.

To se i dogodilo juče kada je novoizabrani britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Kameron došao u Kijev. To je bilo njegovo prvo zvanično putovanje otkako je imenovan na novu funkciju.

Velika Britanija je od početka rata bila jedan od najvećih saveznika Kijevu. Poseta tadašnjeg premijera Velike Britanije u aprilu prošle godine, samo nekoliko meseci nakon što je rat počeo, dala je veliki vetar u leđa Ukrajincima.

"Imao sam nekih nesuglasica sa mojim prijateljem Borisom Džonsnom, ali nas dvojica se znamo 40 godina. Njegova podrška koju vam je dao je najbolja stvar koju je njegova vlada uradila", rekao je juče Kameron.

Kijev sve vreme ima na umu da ukoliko želi da pobedi Rusiju mora da održi snabdevanje svojih trupa na frontu, posebno kada je u pitanju municija. Ovo je vrlo važna stvar a front na jugu, u istočnom regionu Donbasa.

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba rekao je u ponedeljak da je potrebno da EU pošalje još oružja ukrajinskoj vojsci. Sa druge strane nemački ministar odbrane priznao je da njegova zemlja neće ispuniti dogovor o slanju milion metaka Ukrajini.

"Treba nam više i treba nam što pre", rekao je tada Kuleba.

Međutim, pitanje da li saveznici mogu dovoljno brzo da pošalju pomoć Ukrajini ostaje otvoreno. Uskoro dolazi zima, a čini se da okončanje sukoba nije ni na vidiku.

(Telegraf.rs)