Unutar "grada duhova" koji tone na Islandu: Na kućama piše jedna reč, na putevima pukotine, ispod njih magma

I dok se područje sprema za moguću erupciju, u toku je rad na hitnoj izgradnji ogromnog zida za koji se nadaju da će uspeti da zaustavi lavu da ne pogodi grad ili obližnju geotermalnu elektranu

Grad na Islandu nastavlja da tone sa zjapećim ponorima koji razbijaju puteve, dok se magma skuplja samo nekoliko stotina metara ispod površine i raste strah od erupcije vulkana. Grindavik je sada "grad duhova".

U njemu postoje sva poznata mesta - kafići, prodavnice, škole i stambeni blokovi. Ali svi su sada prazni, napušteni u žurbi nakon niza zemljotresa za vikend i straha od predstojeće erupcije vulkana.

Veruje se da je magma samo 500 metara ispod površine na ivici grada, a nadležni strahuju da bi svakog trenutka moglo da dođe do erupcije.

"Magma se brzo probila ispod Grindavika poput "podzemnog teretnog voza", rekao je Metju Džejms Roberts, direktor islandske meteorološke službe, koji je upozorio da "priroda uvek pobeđuje ako erupcija traje dovoljno dugo".

Iako možda neće doći do eksplozije na vulkanu Fagradalsfjall, on je za BBC rekao da bi lava još mogla da teče iz pukotina "nedeljama" i da pogodi Grindavik.

Grad će nastaviti da tone, a šteta će se širiti na puteve i zgrade, istakao je Roberts.

Naučnici su rekli da u zavisnosti od toga gde se erupcija dogodi, ona bi "sigurno" mogla da pređe u ribarsku zajednicu, koja je pretvorena u "grad duhova" nakon što je u subotu evakuisano oko 4.000 stanovnika.

Znakovi na kojima piše "Tomt" ili na engleskom "Prazan" pričvršćeni su na kuće u gradu.

I dok se područje sprema za moguću erupciju, u toku je rad na hitnoj izgradnji ogromnog zida za koji se nadaju da će uspeti da zaustavi lavu da ne pogodi grad ili obližnju geotermalnu elektranu.

U slučaju da se desi najgore, gradi se veliki odbrambeni zid, za koji se smatra da je najveći na Islandu, da bi zaštitio geotermalnu elektranu Svartsengi od tokova lave.

U centru grada izgleda kao da se zemlja otvara, sa pukotinom koja se proteže oko 150 metara. Tamo gde prelazi magistralni put, procep je širok par metara, a jedna strana je metar niža od druge.

Poluostrvo Rejkjanes, jugozapadno od Rejkjavika, i dalje se trese, sa 400 zabeleženih potresa do sada od ponoći, a pukotina stara 2.000 godina nastavlja da se širi.

Ceo istočni deo Grindavika je, kako se izveštava, jutros bez struje nakon sleganja koji je pokidao dalekovode tokom noći, a radnici pokušavaju da ih poprave.

Nastavak kretanja zemlje takođe je doveo do pucanja tople vode iz podzemnih cevi, a para je izlazila iz zjapećih pukotina na putevima i ispod kuća.

Posle osmovekovne pauze, erupcije na poluostrvu Rejkjanes počele su ponovo 2021. godine, što bi moglo da označi novi "eruptivni ciklus", rekao je Metju Roberts iz IMO.

"Očekujemo vulkanske erupcije širom poluostrva, ne samo na jednoj lokaciji", rekao je Roberts koji rukovodi kancelarijom IMO u Rejkjaviku.

On je objasnio da bi erupcija niskog intenziteta mogla da znači izlivanje lave iz niza pukotina koje bi trajalo nedeljama.

"Ukoliko bi do toga došlo, došlo bi do kretanja lave na jug - verovatno prema Grindaviku i ,takođe, verovatno na sever i zapad, ka elektrani Svartsengi i Plavoj laguni", istakao je Roberts.

Prethodno, 1973. godine, iz pukotine je počela da se izliva rastopljena crvena lava na Hejmaeji, najvećem ostrvu na lancu ostrva Vestmaneja.

Stanovnicima je u ponedeljak dozvoljeno da se nakratko vrate svojim kućama kako bi pokupili stvari, dok će možda morati da čekaju nedeljama pre nego što bude jasno da li mogu da se vrate u oblast.

(Telegraf.rs)