Ova zemlja strahuje da će doživeti sudbinu kao Izrael: Da li im sa severa preti napad sličan Hamasovom?

Vreme čitanja: oko 2 min.

Južna Koreja i SAD su više puta jasno stavile do znanja da će svaki napad na jug dovesti do kraja Kimovog režima, a svi znaju da je glavni cilj severnokorejskog lidera da ostane na vlasti

Foto: Tanjug/AP

Tokom posete američkog sekretara za bezbednost Lojda Ostina Južnoj Koreji, njihov predsednik Jun Suk Jeul mu je rekao da bude svastan da postoji mogućnost upada sa severa, čak i onom sličnom Hamasu.

Otkako je Hamas 7. oktobra napao Izrael, političari u Južnoj Koreji su isticali da bi tako nešto mogao da uradi Pjongjang u njihovoj zemlji. Još jedan visokopozicionirani državnik je rekao da ukoliko Severna Koreja odluči da napadne Južnu, da bi napad mogao da izgleda upravo onako kao što su to učinili pripadnici Hamasa.

Mnogi se zato pitaju da li Južnoj Koreji zaista preti sličan napad?

Poslednjih godina Pjongjang se fokusirao na poboljšanje i povećanje svog arsenalanuklearnog oružja. Tvrde da su razvili balističke rakete sposobne da nose nuklearno oružje. Zbog toga analitičari smatraju da Severna Koreja nema potrebe da kortisti taktiku kao Hamas.

"Severna Koreja je suverena zemlja sa sopstevnom vojskom i nuklearnim oružjem", smatra bivši savetnik za odbranu Južne Koreje Čo Seong Rjul.

On je takođe dodao da Severna Koreja trenutno nema podsticaj da krene u rat, s obzirom na to da su već nezavisna država.

Južna Koreja i SAD su više puta jasno stavile do znanja da će svaki napad na jug dovesti do kraja Kimovog režima, a svi znaju da je glavni cilj severnokorejskog lidera da ostane na vlasti.

Foto: Tanjug/AP

Uprkos tome, napad Hamasa na Izrael naterao je konzervativnu vladu u Seulu da se zapita da li je bezbednost na granici dovoljno dobro organizovana. Američka administracija zauzela je tvrd stav prema Severnoj Koreji dajući prednost vojnoj snazi i pretnji odmazdom u odnosu na dijalog.

SAD su kritikovale vojni sporazum koji su Sever i Jutg potpisali još 2018. godine, a koji je imao za cilj da reši sukob između dve države, prenosi CNN.

Sporazumom je stvorena zona u kojoj je avionima obe države zabranjeno da lete, kao i da koriste sisteme za nadzor u blizini granice. Nedavno imenovani ministar odbrane Južne Koreje Šin Vonsik predložio je ukidanje ovog sporazuma, kako bi njihovi dronovi mogli da nadgledaju situaciju na severu.

"Vojni sporazum iz 2018. godine je u velikoj meri ograničio naše mogućnosti nadzora i izviđanja", rekao je ministar nakon napada Hamasa.

On je zatim dodao da je Izrael trebalo da bolje brani granicu i da bi tako sigurno uspeli da spreče napad.

Iako je Severna Koreja prekršila sporazum nekoliko puta, broj napada se smanjio, pa zato neki analitičari smatraju da bi otklanjanje demilitarizovane zone dovelo do učestalijih napada.

"Ukidanje sporazuma moglo bi da unapredi praćenje u realnom vremenu blizu granice, ali ne na značajan način", smatra Hong Min sa Korejskog instituta za nacionalno ujedinjenje.

On je rekao da fokus treba da bude na sprečavanju napada sa severa.

"U ovom trenutku ne postoji ništa što bilo koja država može da učini da bi se zaštitila od napada Severne Koreje, ukoliko se poput Hamasa odluče za napad punog obima", smatra Min.

(Telegraf.rs)