Kada su ljudi počeli da vode ratove? Znaci sukoba još u neolitu, dokazi o masakru pre 7.000 i na Balkanu

Čini se da je organizovano ratovanje počelo u neolitskom dobu, a zatim se pojačalo tokom bronzanog doba

Ljudi se međusobno ubijaju otkad ima ljudi. Ipak, izgleda da organizovano ratovanje nije nastalo sve do neolita, kada su određena društva počela da se bave poljoprivredom i žive u stalnim naseljima.

Arheološki dokazi sugerišu da je neolitsko ratovanje napredovalo od malih sukoba i masakra do dužih i sofisticiranijih sukoba.

Preporučujemo

"Za većinu istorije naše vrste, to bi bili veoma mali, neorganizovani, decentralizovani napadi veoma slični onome što vidite kod šimpanzi", rekao je Luk Glovacki, docent antropologije na Univerzitetu u Bostonu i stručnjak za razvoj rata.

Za to vreme, prema njegovim rečima, "grupa pojedinaca (mogla) je da naiđe na nekoga iz druge grupe i ubije ih".

Uspon poljoprivrede - uspon ratovanja

Pre otprilike 12.000 godina, poljoprivreda se pojavila u Plodnom polumesecu, a gustina naseljenosti je porasla čak i u oblastima bez useva.

"Poljoprivreda nije potrebna za ratovanje ali to svakako olakšava", rekao je Glovacki.

Do danas, istraživači nisu pronašli definitivne dokaze da je organizovani rat prethodio takozvanoj neolitskoj revoluciji. Međutim, poznato je da je osnovni rat izbio ubrzo nakon toga.

Studija iz 2016. je, na primer, zaključila da se masakr dogodio pre nekih 10.000 godina u blizini jezera Turkana u Keniji, pri čemu su žrtve pokazivale znake vezanih ruku, rana od strela i slomljenih lobanja.

"Smatram da je ovo najpouzdaniji rani dokaz masakra. Ovo su lovci-sakupljači, ali sa nekim skladištem hrane i verovatno nižom pokretljivošću", rekao je Glovacki, koji nije bio uključen u studiju.

On ističe da masakri zahtevaju više koordinacije i planiranja i da se obično dešavaju kada ljudi pređu sa mobilnog na sedentarni način života.

U današnjoj Nemačkoj, masakr se dogodio pre nekih 7.000 godina, kada su napadači očigledno mučili svoje žrtve - delimično tako što su im lomili potkolenicu - pre nego što su ih ubili.

Slični neolitski masakri otkriveni su i drugde u Nemačkoj i Austriji, kao i u Hrvatskoj i Francuskoj.

U međuvremenu, stanovnici Jerihona, među najstarijim gradovima na svetu, podigli su gradske zidine oko 8000 godina pre nove ere, naizgled da bi sprečili osvajače.

Kao što je navedeno u studiji iz novembra 2023. u časopisu Scientific Reports, pretpostavljalo se da su takvi neolitski sukobi "mešavina brzih napada ili kratkih racija, koji uglavnom ne traju više od nekoliko dana i pogađaju ne više od 20 ili 30 pojedinaca".

Produžene borbe počinju pre više od 5.000 godina

Međutim, kako se ispostavilo, bar neke kasnije neolitske borbe su možda bile složenije nego što se ranije mislilo, prema studiji koja je analizirala skeletne ostatke 338 osoba koje su umrle u severnoj Španiji pre 5.400 do 5.000 godina.

Prvobitno se verovalo da ovi ostaci, koje je buldožer slučajno iskopao 1985. godine, predstavljaju još jedan neolitski masakr. Ipak, detaljnije posmatrajući povrede skeleta - koje su nesrazmerno pogodile muškarce i koje su bile uglavnom nefatalne (nešto što nije primećeno na drugim neolitskim mestima masovnih smrtnih slučajeva u Evropi) - autori studije su utvrdili da je dugotrajna borba trajala mesecima ili godinama.

"Mislimo da vidimo rezultat regionalnog sukoba među grupama", rekla je za History glavni autor Tereza ​​Fernandez-Krespo, arheolog sa Univerziteta u Valjadolidu u Španiji.

Ona je dodala da su "konkurencija resursa i društvena složenost mogli biti izvor napetosti, potencijalno eskalirajući u smrtonosno nasilje".

Kako je neolit napredovao, napredak u poljoprivredi je možda išao ruku pod ruku sa napretkom u ratovanju.

"Pošto su morali da sarađuju da bi navodnjavali zemlju, ideja o zajedničkom radu i saradnji takođe je dovela do armija. I imali su mnogo toga da brane jer su branili svoje zemljište", rekao je Alfred S. Bradford, predsedavajući antičke istorije na Univerzitetu Oklahoma.

Bakarno oruđe i oružje počeli su da zamenjuju kamene vrhove strela, vrhove koplji, sečiva i sekire na Bliskom istoku i drugde.

Do trenutka kada je bronzano doba stiglo oko 3300. p.n.e., rane civilizacije u Mesopotamiji i severnoj Africi su razvile velike armije sa formalnim vođama, lancima komandovanja, različitim jedinicama i sistemima snabdevanja.

Ove civilizacije, pismene i umetnički sklone, mogle su da dokumentuju svoje vojne pohode.

Takozvani Standard iz Ura, na primer, prikazuje napredujuću sumersku vojsku, sa vagonima na točkovima i pešadijom, iz oko 2500. godine pre nove ere, dok Narmerova paleta ističe egipatsko osvajanje iz oko 3000. godine pre nove ere.

Izvan Grčke, borbama velikih razmera trebalo je više vremena da stignu u Evropu. Ali oko 1200. godine p.n.e. u bici duž reke Tolense u Nemačkoj učestvovalo je možda 4.000 boraca.

Vojske su se takođe razvile u mestima kao što su Peru, Meksiko i Kina. Širom sveta, rat je počeo da liči na ono što je danas.

(Telegraf.rs)