Rat nerava i projektila: Na Gvozdenu kupolu udaraju raketama iz "domace radinosti"

Reporteri Telegrafa borave u ratom zahvaćenom Izraelu

Vrsta projektila koju koriste Izrael i militantna grupa Hamas su od početka sukoba predmet analize mnogih analitičara.

Izraelska vojska se sastoji od kopnenih snaga, vazduhoplovstva i mornarice. Vojna obaveza uvedena je 1948. godine, što znači da svi građani stariji od 18 godina moraju da služe najmanje 24 meseca u jednom od ova tri vida.

Preporučujemo

U ta tri roda, ima nešto manje od 170.000 aktivnih vojnih lica prema vojnom bilansu Međunarodnog instituta za strateške studije za 2023. godinu.

Izrael se može pohvaliti sa verovatno najboljim PVO sistemom na svetu kada su u pitanju ove vrste obračuna - takozvanom Gvozdenom kupolom.

Ovaj sistem je automatizovan i zahvaljujući kompjuterskim proračunima određuje koje projektile lansirane na Izrael treba gađati, a koje ne.

Ako kompjuter proceni da projektil ne ide ka naseljenom mestu, odlučuje da isti pusti da padne, pošto neće naneti nikakvu štetu.

Ukoliko, pak, projektil ide ka naseljenom mestu ili nekom drugom objektu koji se mora braniti, Gvozdena kupola ce reagovati i lansirati projekti kojim će sa 93 do 94 odsto uspešnosti pogoditi i uništiti neprijateljski.

Cena ovih presretanja košta od 70.000 do 100.000 dolara po jednom projektilu Gvozdene kupole.

Ali i druga strana u ovom ratu, preciznije Hamas, ima svoju računicu.

Prvog dana odnosno 7. oktobra, Hamas je ispalio između 1.500 i 2.500 projektila na Izrael.

Gvozdena kupola je odradila svoj posao i uništila većinu tih projektila.

Problem predstavlja činjenica što su gvozdena kupola i njeni projektili- presretači visokosofisticirani i samim tim i skupi, a Hamas svoje bukvalno pravi po garažama, po cenama na koje najčešće iznose nekoliko hiljada ili možda 10.000 dolara po komadu.

Zbog toga je ova teroristicka organizacija, prema podacima koje su našim reporterima danas rekli Izraelci, do sada lansirali vise od 8.500 projektila.

Njihove rakete, kako su nam pojasnili, ne odlikuje preciznost, vec nešto podjednako zlokobno.

One su, naime, često napravljene od običnih čelicnih cevi, a neretko su pored eksploziva punjene čak i betonom.

Beton im pomaze da dublje prodru u građevinu koju pogode, nanoseći tako veću štetu.

Ipak, Gvozdena kupola i dalje odlučno odrađuje posao za koji je stvorena.

Iako Hamasovi projektili ne prave štetu kakvu bi njihovi vlasnici voleli, oni rade nešto drugo - podižu nervozu i strah kod Izraelaca, koji se nadaju da projektil koji leti ka njima neće biti među onih šest do sedam odsto koje Gvozdena kupola neće uspeti da presretne.

(Telegraf.rs)