Kakve koristi imaju SAD od odlaganja kopnene ofanzive Izraela na Gazu?

Vreme čitanja: oko 3 min.

Administracija je bila angažovana u najintenzivnijoj rundi diplomatije otkako je Bajden preuzeo dužnost, nakon što je državni sekretar Entoni Blinken sproveo vrtoglavu turneju po Bliskom istoku kako bi pokušao da spreči šire razbuktavanje

Foto: Tanjug/AP

Premijer Izraela Benjamin Netanjahu najavio je kopnenu ofanzivu na Gazu, ali nije otkrio kada će do nje doći. Neki mediji pišu da je ona odložena.

Vašington nije rekao glasno da je podržava, ali je bio jasan u pogledu prednosti odvajanja više vremena.

Američki predsednik Džo Bajden rekao je u sredu da je predložio da Netanjahu, ako je moguće, sačeka dok Hamas ne oslobodi još talaca, "ali ja to nisam zahtevao".

Njegov komentar obuhvata američki pristup ratu Izraela sa palestinskom militantnom grupom - punu podršku njegovoj odlučnosti da iskoreni Hamas nakon neviđenog napada na izraelske civile ranije ovog meseca, uz zabrinutost zbog posledica njegovog odgovora, prenosi BBC.

Administracija svakako želi da u potpunosti iskoristi svaki prozor mogućnosti za oslobađanje zarobljenika Hamasa, koji će verovatno biti zatvoren kada izraelske kopnene trupe uđu u Gazu.

Veruje se da je Hamas zarobio više od 200 ljudi, uključujući i neke Amerikance. Puštanje četiri taoca poslednjih dana izazvalo je nadu da bi i drugi mogli da budu na slobodi.

Ali za Pentagon je najvažnija briga da se odbrambeni sistemi požuruju u region nakon napada na američke snage u Iraku i Siriji od strane militanata koje podržava Iran.

Ovo je povećalo zabrinutost od regionalne eskalacije kada započne invazija na Gazu, a SAD koriste odlaganje da ojačaju zaštitu svojih interesa.

Stejt department je već odobrio odlazak neesencijalnog osoblja iz ambasada u Iraku i Libanu, poslednje baze moćnog pokreta Hezbolah, koji razmenjuje prekograničnu raketnu vatru sa Izraelom.

Foto: Tanjug/AP

Takođe razvija planove za vanredne situacije za širu evakuaciju američkih građana u regionu ako se to smatra neophodnim.

U međuvremenu, administracija je bila angažovana u najintenzivnijoj rundi diplomatije otkako je Bajden preuzeo dužnost, nakon što je državni sekretar Entoni Blinken sproveo vrtoglavu turneju po Bliskom istoku kako bi pokušao da spreči šire razbuktavanje.

Pozivi da se prekinu borbe

A u Ujedinjenim nacijama rezolucija koju su izradile SAD rezimira njihov evolutivni pristup sukobu.

Humanitarna katastrofa izazvana opsadom Gaze ublažila je retoriku administracije o "obavezi" Izraela da zada kažnjavajući udarac Hamasu.

"Slušali smo. Angažovali smo se sa svim članovima Saveta bezbednosti da unesemo izmene, uključujući jezik o humanitarnim pauzama i zaštitu civila koji beže od sukoba", rekla je ambasadorka Sjedinjenih Država u UN Linda Tomas-Grinfild.

Ipak, Rusija i Kina su stavile veto na rezoluciju jer, kako su rekli, ne poziva na prekid vatre.

Američki arapski saveznici - Egipat, Saudijska Arabija, Liban, Jordan, Ujedinjeni Arapski Emirati i Palestinske vlasti - stali su u red kako bi pozvali na obustavu borbi, nakon jednodnevnog sastanka Saveta bezbednosti kojim su dominirali zahtevi za prekid vatre.

Mnogi od njih nisu fanovi Hamasa, a neki možda žele da ga vide poraženim.

Međutim, sadašnji prekid vatre "koristi samo Hamasu", rekao je portparol Bele kuće Džon Kirbi.

Portparol Stejt departmenta Metju Miler tvrdi da je Izrael gađao "legitimne vojne ciljeve koji su ugrađeni u civilnu infrastrukturu", dodajući da SAD pokušavaju da uspostave bezbedne zone za civile unutar Gaze.

"To je kao slagalica"

Bajden je za taj zadatak imenovao diplomatu veterana Dejvida Saterfilda. Takođe pokušava da organizuje odlazak Palestinaca sa američkim državljanstvom i drugih stranih državljana.

"Možete da zamislite koliko je to komplikovano. Mi imamo posla sa Izraelom, Egiptom i Hamasom, a ne razgovaramo direktno sa Hamasom", rekao je portparol Stejt departmenta.

"To je kao slagalica, gde otključavate sloj koji može da otključa jedan njegov mali deo. A onda se pojavi još jedna prepreka i morate da odete da shvatite sa svim stranama kako da otključate taj deo", dodao je on.

Nije jasno šta će se dogoditi sa ovim humanitarnim koridorom u nastajanju kada kopnena invazija počne. Ali Vašington je pritiskao Izrael zbog njegove strategije i taktike.

Poslao je američke vojne oficire koji su iskusili urbane borbe u Iraku da postave "neka od teških pitanja koja bi IDF trebalo da razmotre dok planiraju različite scenarije", rekao je portparol Pentagona, brigadni general Patrik Rajder, "uključujući savete o ublažavanje civilnih žrtava".

"Uz veoma realnu zabrinutost zbog spiralnog sukoba, SAD verovatno pokušavaju da se repozicioniraju nakon što je njihov početni "jednostrani odgovor" u podršci Izraelu izazvao kritike", kaže Stiven Volt, profesor međunarodnih poslova na Univerzitetu Harvard.

BBC zaključuje da intenzivno angažovanje Vašingtona ukazuje na to da se plaši da, čak i ako Izrael dobije bitku protiv Hamasa, kada je u pitanju javno mnjenje i regionalni troškovi, može da izgubi rat.

(Telegraf.rs)