Saveznici pružili podršku Izraelu, ali strahuju da bi mogao da upadne u zamku u Gazi: Šta ih tamo čeka?

Hamas je prožeo Pojas Gaze mrežama tunela, dok se iznad zemlje nalaze zamke sa minama, i ima planove da dočeka IDF sa bilo čime - od rojeva bombaša samoubica do hvatanja timova kako bi vojnike uzeli za taoce

Dok posmatraju vazdušne napade i haubice kako gađaju mete u Gazi, iznova proveravaju svoje lično naoružanje, komunikacije i mreže, među hiljadama izraelskih vojnika spremnih za borbu ima i onih koji se tiho pitaju "Da li je ovo zamka?"

Hamas i oni koji ga podržavaju u Teheranu, sigurno planiraju da se suoče sa žestokom izraelskom kopnenom ofanzivom nakon terorističke infiltracije Izraela.

Preporučujemo

Moguće je, čak i verovatno, da je Hamas nameravao da užasi naneti tolikom broju civila garantuju masovni izraelski odgovor, bez obzira na cenu za civile u Gazi, prenosi CNN.

Naredni potez Izraela će odrediti oblik stvari koje dolaze - možda decenijama. Sve se svodi na Gazu.

Hamas je prožeo Pojas Gaze mrežama tunela, dok se iznad zemlje nalaze zamke sa minama, i ima planove da dočeka IDF sa bilo čime - od rojeva bombaša samoubica do hvatanja timova kako bi vojnike uzeli za taoce, piše CNN.

Američki generali i drugi zvaničnici dele svoja iskustva urbanog ratovanja u velikim razmerama sa Izraelom.

Vojsci Iraka je trebalo devet meseci da istera ISIS iz Mosula 2017. godine - uz podršku američkih, britanskih i drugih specijalnih snaga, uz nemilosrdne vazdušne napade.

Grad na severu Iraka bio je uglavnom bez civila, ali su se borbe vodile od kuće do kuće. ISIS je koristio sisteme tunela koje je izgradio da napadne vladine trupe koje su bolno zauzele Mosul ciglu po krvavu ciglu.

Veštine pravljenja bombi Hezbolaha, libanske militantne grupe i bliskog saveznika Hamasa, metastazirale su širom Bliskog istoka. U Gazi, izraelske trupe znaju da će se suočiti sa improvizovanim eksplozivnim napravama napravljenim od punjenja koje mogu da osakate tenk.

Oni će znati da će Hezbolahove sposobnosti da uništava oklop biti dodatno poboljšane otkako je Izrael poslednji put vodio ozbiljnu bitku u Libanu 2006. i bio šokiran sofisticiranošću milicije.

Hamas sada ima protivvazdušne sposobnosti - izraelski helikopteri Apači koji pružaju blisku podršku pešadiji biće ranjivi u odnosu na jednog čoveka sa SAM (projektilom zemlja-vazduh).

Nema sumnje da Hamas takođe ima ekipe propagandista koje su spremne da naprave "snimke ubistva" svojih napada na izraelske trupe. Ništa neće više rasplamsati ili radikalizovati ljute mladiće od filmova krvi i smelosti - ISIS nas je tome naučio.

Sigurno je pretpostaviti da je Hamas planirao rasprostranjeni pokolj u Gazi. To bi zaista mogao biti cilj druge faze nakon napada 7. oktobra.

"Svaka pogrešna procena u nastavku genocida i prisilnom raseljavanju može imati ozbiljne i gorke posledice, kako u regionu, tako i za ratne huškače", rekao je u nedelju iranski ministar spoljnih poslova Hosein Amir-Abdolahian.

Njegove reči nisu zamišljene kao analiza - one su pretnja, prenosi CNN.

A Bela kuća to zna. Zamka koja se pojavila protiv Izraela mogla bi imati široke i opasne posledice koje bi dovele do vrste "sukoba civilizacija" koji je usledio nakon 11. septembra.

Glavna briga za predsednika SAD Džoa Bajdena biće dobrobit američkih talaca u Gazi i ostalih 200 i više duša koje drže Hamas i druge grupe u enklavi.

Ali od vikenda, izvori CNN-a u Vašingtonu izražavaju zabrinutost da izraelska kopnena operacija velikih razmera rizikuje da zapali požar koji bi mogao da se otme kontroli - ona vrsta koja je zavladala u Iraku nakon invazije pod vođstvom SAD radi svrgavanja Sadama Huseina.

Benjamin Netanjahu, izraelski premijer, dugi niz godina povlači pravu liniju između Hamasa i takozvane Islamske države. On već vidi sukob Izraela i Hamasa kao sukob civilizacija.

"Hamas su novi nacisti. Oni su novi ISIS i mi moramo da se borimo protiv njih zajedno kao što je svet, civilizovan svet, ujedinjen da se bori protiv nacista i ujedinjen da se bori protiv ISIS-a", rekao je on na konferenciji za novinare tokom posete britanskog premijera Rišija Sunaka ove nedelje.

Svetski lideri su bili glasni u podršci Izraelu.

"Borba (protiv terorističkih grupa) mora biti bez milosti", rekao je francuski predsednik Emanuel Makron u utorak u Izraelu.

Ali, dodao je upozorenje koje je, verovatno, ukorenjeno koliko u realpolitici, toliko i u etici: pokušaj da se izbegne uvlačenje Zapada u sukob koji bi mogao, ili bi, bio posmatran kao rat protiv islama (ponovo).

"Ta borba mora biti bez milosti, ali ne bez pravila", rekao je Makron.

Kopnena ofanziva Izraela na Gazu će sigurno dovesti do povećanja broja žrtava na obe strane.

Iran možda pokušava da skrene pažnju Vašingtona sa izraelskog teatra - ali takođe možda pokušava da podstakne SAD u još veći sukob.

To je sukob koji SAD pokušavaju da izbegnu. Bajden, prema sopstvenom izveštaju CNN-a, savetuje oprez u razgovorima sa izraelskim premijerom. On je pojačao te privatne diskusije sa javnim savetnikom.

"Ne možete da gledate šta se ovde desilo majkama ili očevima ili bakama i dekama, sinovima, ćerkama, deci, čak i bebama i ne vičete za pravdom - pravda mora da bude - ali upozoravam, dok osećate taj bes, neka vas to ne proždire. Posle 11. septembra, bili smo besni u SAD. Dok smo tražili i dobili pravdu, takođe smo pravili greške", rekao je Bajden.

Te greške su dovele do invazije Iraka predvođene SAD, široko rasprostranjenog verovanja da je islam pod napadom Zapada, haosa na Bliskom istoku, takozvane Islamske države ili samog kalifata – i terorističkih napada širom sveta.

"Kada predsednik Bajden upozorava izraelsku vladu da ne ponavlja greške koje je napravila u Avganistanu, on govori iz značajnog životnog iskustva. Kao što sada svi znamo,

SAD su preterano reagovale posle 11. septembra i izgubile toliko dobre volje koja je prvobitno stvorena neposredno nakon toga, bilo da je to bilo u smislu "rata izbora u Iraku" i njegovih posledica ili širenja rata u Avganistanu", rekla je Karin fon Hipel, direktorka Kraljevskog instituta ujedinjenih službi i bivša savetnica američke vojske za borbu protiv terorizma.

Martin Šerman, šef Izraelskog instituta za strateške studije i dugogodišnji zagovornik tvrđe linije protiv regionalnih rivala ili neprijatelja svoje zemlje, ne slaže se sa tim.

On smatra da Izrael treba da ide u Gazu, i to teško.

"Ne mislim da će se Arapi ikada zaista pomiriti sa Izraelom… minimum čemu Izrael može da teži jeste da ga se jako plaše, a najbolje čemu može da se nada je da bude nerado prihvaćen", rekao je on.

Vojnici IDF-a koji su na svojim mestima okupljanja za ono što bi mogla biti velika bitka u Gazi takođe bi se mogli zapitati da li će se, godinama od sada, njihovi sinovi možda ponovo vratiti tamo.

(Telegraf.rs)