Ako je preživeo otmicu, ovaj dečak dočekao je 9. rođendan kao talac Hamasa: Pretužna ispovest oca

"Stalno zamišljam kroz šta on prolazi. On je osetljiv dečak. Da li je video mrtva tela? On nosi naočare. Da li su mu ih uzeli? Može li on nešto da vidi?", rekao je dečakov otac dok je nervozno pušio cigarete na svom prednjem tremu.

U ponedeljak je 9. rođendan Ohad Munder-Zihrija. Ali, umesto da slavi kod kuće sa porodicom i prijateljima, veruje se da je negde u Gazi, kao jedan od više od 200 talaca koje Hamas drži od razornog upada njegovih militanata u južni deo Izraela 7. oktobra, javlja AP.

Učenik četvrtog razreda iz centralnog izraelskog grada Kfar Sabe otet je zajedno sa svojom majkom, bakom i dedom tokom praznične posete kibucu svojih bake i dede u Nir Ozu kod granice sa Gazom.

Preporučujemo

Ohadov voljeni ujak je ubijen u napadu. Dečak, njegova mama, deda i baka su nestali, a jedina informacija o njima bio je trag signala mobilnog telefona koji je praćen do Gaze.

Neizvesnost najviše muči Ohadovog tugom pogođenog oca, Avija Zihrija.

"Stalno zamišljam kroz šta on prolazi. On je osetljiv dečak. Da li je video mrtva tela? On nosi naočare. Da li su mu ih uzeli? Može li on nešto da vidi?", rekao je Zihri dok je nervozno pušio cigarete na svom prednjem tremu.

"Stalno razmišljam o svakom scenariju, nadajući se najmanje katastrofalnom. Samo se nadam da je bezbedan i sa svojom majkom."

Zihri živi ovu noćnu moru već 17 dana, govoreći da ga misli nikada ne napuštaju i da jedino odlaganje dolazi kada popije tablete za spavanje koje ga izbezumljuju tokom noći.

"A onda se probudim ujutru i osećam krivicu što nisam razmišljao o njima u snu", rekao je ovaj 69-godišnjak.

Ohad je Zihrijevo jedino dete s partnerkom Keren Munder, 54-godišnjom učiteljicom specijalnog obrazovanja i odbojkaškim trenerom za decu sa smetnjama u razvoju. On je takođe jedini unuk Avrahama i Ruti Munder, oboje 78 godina, koji su nestali s njima iz Nir Oza, gde se veruje da je oko 80 ljudi - gotovo četvrtina svih stanovnika te male zajednice - uzeto kao taoci. Ohad je voleo da tamo posećuje baku, dedu i ujaka.

Kod kuće, on je nadaren učenik koji voli da rešava Rubikove kocke i igra fudbal, tenis i šah. On je veliki obožavalac Liverpula, a njegova spavaća soba, netaknuta od njegove otmice, uključuje suvenire tima, njegove razne trofeje, porodične fotografije na zidovima i složene Lego konstrukcije koje je voleo da pravi.

"On je neverovatno pametan i šarmantan i veoma je verbalno razvijen. Stalno me uči stvarima i ponekad zaboravim da ima samo devet godina", rekao je Zihri.

Rođendan u ponedeljak pružio je priliku da se podigne svest o Ohadovoj nevolji.

Došlo je do izliva lokalne i međunarodne podrške. Izraelski ambasador u Sjedinjenim Državama Majkl Hercog pokrenuo je međunarodnu kampanju na društvenim mrežama, pozivajući ljude da mu pošalju virtuelne rođendanske čestitke.

Članovi Ohadovog omiljenog izraelskog fudbalskog tima i drugi istaknuti izraelski sportisti snimili su rođendanske čestitke i želje za njegov bezbedan povratak. Žuti baloni sa porukama za njegov rođendan u zatočeništvu bili su razbacani po njegovom rodnom gradu Kfar Sabi, uz druge lokalne inicijative. Lokalni mediji su naveliko prepoznali taj dan, a prijatelji su objavili počast na društvenim mrežama.

Ali za Zihrija je to bio samo još jedan u nizu mučnih dana, s anksioznošću koja je gutala svaki njegov trenutak.

"Voleo bih da mogu danas da slavim sa njim. Ali, ne osećam se drugačije. Kada se probudim samo brinem. I svakim danom postaje sve gore", rekao je neutešni otac.

Zihri je čekao povratak Ohada i njegove mame 7. oktobra kada je čuo sirene za vazdušni napad koje upozoravaju na dolazeće rakete. Instinktivno je posegnuo za svojom partnerkom, znajući da su ona i Ohad u mnogo bližem dometu.

Izvadivši mobilni telefon, Zihri je pokazao njihovu poslednju razmenu poruka.

"Ovde se neprekidno puca i postoji zabrinutost da su se teroristi infiltrirali u sela", napisala je Munderova u 7.24 tog jutra.

Napisala je da su se sakrili u sigurnoj sobi i da je zaključala vrata. Rekla je da je zaboravila punjač za mobilni telefon u kuhinji i da bi uskoro mogla ostati bez baterije, ali je uspela da obavesti Zihrija da su isključili vesti da bi Ohad mogao tiho da gleda TV emisiju kako bi ga to odvratilo od onoga što se dešava napolju.

"Nadajmo se da će se ovo brzo završiti i da niko neće biti povređen", napisala je u svojoj poslednjoj poruci u 7.39 ujutru. "Čuvajte se i pratite uputstva vojne komande."

Zihri je rekao da je za Munderovu tipično da "uvek pre brine za druge nego za sebe".

Dodao je da se strese na svaki izveštaj o izraelskim vazdušnim napadima u Gazi, pitajući se da li su naudili njegovim najmilijima. Jedina stvar koja ga drži tokom beskrajnog, mučnog iščekivanja informacija je podrška male grupe prijatelja i vizija da će se jednog dana ponovo spojiti sa sinom i Munderovom, te pasti u njihov zagrljaj u suzama.

"Sve što mogu jeste da se nadam", rekao je.

"Ne mogu ništa drugo da uradim."

(Telegraf.rs)