Šta će Izraelce da sačeka kad uđu u Hamasov lavirint tunela: "Kao da si pod vodom"
Kada siđeš dole brzo izgubiš svaki pojam o pravcu i vremenu, kažu stručnjaci
Izraelski vojnik Ahija Klajn, 2013. godine čučao je u pustinji u blizini Pojasa Gaze i gledao kako njegov tim buši Hamasov tunel dubok 20 metara i dugačak 1,6 kilometara, kako bi unutra gurnuli kameru. Tada je odjeknula eksplozija...
"Geleri su me udarali po licu i gornjem delu tela, a silina eksplozije me je bacila unazad. Naša misija pretvorila se u akciju spasavanja", priča Klajn za NBC News.
U eksploziji je ranjeno ukupno šestoro vojnika, a Klajn je ostao slep. On kaže da ga je vreme koje je proveo u Izraelskim odbrambenim snagama pripremio da ovako nešto može da se dogodi.
"Veoma je neprijatno ući u tunel i osećati se prijatno u nepoznatom, ali ja to radim svaki dan samo kad se prošetam niz ulicu", priča Klajn koji sada živi u Torontu.
Njegovo iskustvo najbolje opisuje sa kakvim se sve opasnostima izraelski vojnici susreću, u trenutku kada se IDF sprema za moguću kopnenu ofanzivu i akciju spasavanja talaca iz Gaze.
Vojni stručnjaci kažu da mreža podzemnih tunela Hamasa mogla biti noćna mora za vojnike i upozoravaju da se oni ne šalju u zagušljive, uske prolaze, u kojima je malo kiseonika, ali puno krivina. Mnoge prednosti visoke tehnologije koje Izrael uživa iznad zemlje nestaju kada vojnici odu u podzemlje.
Naočare za noćno osmatranje ne rade, komunikacija među borcima u tunelima je veoma ograničena, a vojnici moraju da ponesu sopstvene zalihe kiseonika, respiratore i hemijske zaštitne maske.
"To je kao da ste pod vodom", kaže penzionisani američki general-potpukovnik Mark Švarc, koji je vodio američku bezbednosnu koordinaciju u Izraelu i Palestini od 2019. do 2021. godine.
Stručnjaci kažu da vojnici koji ulaze u tunele mogu brzo da izgube orijentaciju i da dobiju vrtoglavice, a prolazi mogu postati toliko uski da je gotovo nemoguće okrenuti se.
"Bio sam u tunelima, i jednom kada siđeš, ubrzo gubiš svaki osećaj za pravac, osećaj za vreme", kaže Dafne Ričmond-Barak, docent na izraelskom Univerzitetu Rajhman, koja je osnovala Međunarodnu radnu grupu za podzemno ratovanje i smatra se da je napisala najsveobuhvatniju knjigu na tu temu.
"Konsenzus je da svoje vojnike zaista šaljete u tunel samo kao krajnju meru, možda da biste izvukli taoce", navodi.
Kako se nazire moguća bitka "prsa o prsa" za Gazu, Klajn i dalje poziva svoje naslednike u jedinici za tunele IDF-a.
"Moraju da se uvere da je posao obavljen. "Ali ne žurite i nema potrebe da rizikujete", poručuje Klajn kolegama.
Pakleni lavirint
Neprijatelji Izraela napravili su najmanje četiri vrste tunela, veruju stručnjaci.
Duž severne granice sa Libanom, Hezbolah je koristio bušilice sa dijamantskim vrhom da iseče prolaze u stenama.
Na južnoj granici, gde ratuju Izrael i Hamas, tuneli od Gaze do Egipta se već dugo koriste za krijumčarenje robe. Tuneli do Izraela korišćeni su da se izvrše napadi na izraelska naselja.
Lavirint tunela ispod Gaze je, veruje se, najveći, najkompleksniji i najsofisticiraniji, sa dugim prolazima koji se cik-cak kreću na različitim dubinama pod zemljom ispod naseljenih centara. Neki su procenili njihovu zajedničku dužinu od 240 do 480 kilometara, ali Ričmond-Barak i drugi kažu da je to spekulacija.
"Stanovnici Gaze koristili su tunele još 60-ih godina prošlog veka za krijumčarenje, ali tada su bili kratki i plitki", kaže Džoel Roskin, geomorfolog na izraelskom Univerzitetu Bar-Ilan i rezervni major IDF-a.
Tlo u Gazi je idealno za kopanje bunara, rekao je, što ga čini idealnim i za tunele. Roskin je na početku rekao da su urušavanja tunela bila uobičajena, ali je Hamas vremenom naučio kako da ih ojača, počevši prvo da koristi drvene deaske, a zatim metalne grede i cement.
Klajn kaže da je, kad je bio u IDF-u, gledao kako su se tuneli razvijali vremenom. Trenirao je u plitkim tunelima, ali tuneli koje je njegov tim pronašao, a koji se prostiru od Gaze do Izraela, su mnogo dublji i napredniji. Imaju čak i struju i interfone.
"Nije to nešto što bi dete iskopalo lopatom, bilo je odrađeno profesionalno", tvrdi Klajn.
Prvi put je Hamas koristio tunele da napadne ciljeve u Izraelu 2001. godine, nekoliko nedelja nakon 11. septembra, prema svedočenju pred UN, kada su aktivirali bombu ispod izraelske vojne stanice.
Kada su se Izraelci povukli iz Gaze u leto 2005, Hamas je udvostručio rad na kopanju i razvoju tunela, tvrde brojni eksperti. Hamas je preuzeo vodstvo nad Gazom 2006, a do 2014. godine pojačali su napade kroz tunele koje su prokopali sve do Izraela i unutar teritorije.
IDF je oformio jedinicu koja će ulaziti, čistiti i uništavati te tunele. Od 2004. godine, Jahalom, jedinica specijalnih snaga Borbenog inženjerskog korpusa, ima podjedinicu pod nazivom Samur, što je hebrejska reč za lasicu. Vojnici koji mogu da tolerišu klaustrofobično okruženje unutar tunela regrutuju se da postanu "lasice".
Neki bi se možda uspaničili pod zemljom, ali Klajn, koji je predvodio lasice, rekao je da se ponekad osećao udobno u tim skučenim uslovima.
Istraživači su 2020. razgovarali sa IDF-om o idealnim borcima u tunelima i utvrdili da su najbolji kandidati introvertni i "isključeni". Jedan oficir je objasnio da želi vojnika "koji može da napravi tu psihološku distancu od situacije.
"Moraš biti u stanju da se distanciraš, da se okreneš ka unutra", naveo je.
Istraživači su intervjuisali vojnika iz tunela koji je sebe uporedio sa pilotom borbenog aviona.
"Zaista, sa svom opremom, morate znati kako da radite; to je još komplikovanije od upravljanja avionom", rekao je vojnik.
Drugi je rekao da je svaki pređeni metar unutar tunela "kao da prelazite pustinju mesec dana".
Pre skoro deceniju, u maju 2014, Izrael je osujetio veliki upad Hamasa u Izrael iz sistema tunela. Da Izrael nije intervenisao, rekao je Eado Hecht, analitičar odbrane u Begin-Sadat centru za strateške studije, stotine izraelskih civila moglo je biti ubijeno.
Izrael je rekao da je par meseci kasnije otpočeo napad na Gazu kako bi uništio tunele.
Prvo su Izraelci probili put do ulaza, raščišćavajući mine, rekao je Heht, koji je svedočio pred Istražnom komisijom UN o sukobu u Gazi 2014. Vojnici su zatim pretražili svaki tunel kako bi pronašli još grana i ulaza. Nakon što je svaki tunel očišćen i mapiran, vojnici IDF-a morali su fizički da postavie 9 do 11 tona eksploziva po tunelu kako bi ih uništili. U sukobu je poginulo 66 Izraelaca i više od 1.500 Palestinaca.
Hamas je, međutim, nastavio da kopa. Posle 2014. tuneli su postali duži, širi i bili su još dublje pod zemljom, kažu eksperti.
IDF procenjuje da svaki tunel ispod kaže košta 3 miliona dolara da se iskopa, a Heht je rekao UN da su kopači ranije na pozicije odvoženi u specijalnim vozilima kako ne bi mogli da vide gde idu da kopaju, te da su danima bili pod zemljom neumorno kopajući. Tuneli u Gazi nisu korišćeni za civile, oni su rezervisani za Hamas, tvrdi više vojnih stručnjaka.
Novi tuneli se mogu iskopati prilično brzo, uz neke procene da se metar dnevno može iskopati alatima jednostavnim poput DeWalt ručne bušilice, rekao je penzionisani major američke vojske Džon Spenser, predsedavajući Urban Warfare Project-a u West Pointu.
IDF je 2021. rekao da su uništili više od 90 kilometara mreže tunela, ali je Hamas nastavio da kopa.
Da li su koristili tunele u napadu 7. oktobra?
Hamas je uspeo da iznenadi Izrael svojim napadom ovog meseca. Stručnjaci za podzemno ratovanje kažu da veruju da su u napadu 7. oktobra borci izašli na više izlaza iz tunela odmah iza bezbednosne ograde oko Gaze pre nego što su uleteli u južni Izrael.
Ti "prilazni tuneli" omogućavaju Hamasu da brzo podigne oružje pre pozicioniranja kada su borci probili ogradu. Poznato je da je u prethodnim napadim Hamas čekao poslednjeg trenutka da iskopa poslednji deo tunela, kako ulaz ne bi bio otkriven.
Ričmond-Barak i drugi su rekli da sumnjaju da je Hamas nekako morao da probije ili isključi senzornu barijeru vrednu milijardu dolara koju je Izrael izgradio kako bi sprečio militante da kopaju tunele u Izraelu. Ona je ukazala na izveštaje da su borci nastavili da se pojavljuju nakon što je vojska rekla da je područje u blizini Gaze bezbedno.
Dodaje i da je pronalazak ulaska u novi tunel poput traženja igle u plastu sena. Ističe da je IDF-u trebalo šest nedelja da pronađe pet tunela Hezbolaha tokom izraelske operacije duž libanske granice.
"Većina naših uspeha u pronalaženju i uništavanju tunela u poslednjih 10 godina je bila krađa mapa ili hvatanje osoblja koje je učestvovalo u njihovom kopanju“, rekao je Heht.
Ričmond-Barak ne očekuje nove mape iz trenutne operacije zbog pritiska da se reaguje.
"Očigledno je da se mapiranje tunela u Gazi trenutno neće dogoditi", kaže ona.
Jednom kada se tunel otkrije, roboti koji liče na male kamione ili dronove koji mogu da skaču po zidovima ulaze unutra da snime i mapiraju šta je ispred, kaže Spenser i dodaje da potom sve zavisi od vojnika.
"Izrael će morati da ukloni značajne delove — možda ne 100% sistema tunela ispod Gaze. Oni moraju da sruše ovu infrastrukturu i da minimiziraju štetu po civilno stanovništvo. To je veoma složena zagonetka i sada više nema izbora", kaže Ričmond-Barak.
Svaki uspeh, međutim, može biti samo privremen.
"Tunel ne uništavate, oštetite segment“, rekao je Roskin, napominjući da se tuneli mogu "oživeti".
(Telegraf.rs)