Šta je Hamas, šta Hezbolah, šta Pojas Gaze i kako je došlo sukoba: Sve što treba da znate o ratu u Izraelu

Militanti su probili ogradu koja odvaja Gazu i Izrael na više mesta. Napad bez presedana dogodio se dan nakon 50. godišnjice iznenadnog napada Egipta i Sirije 1973. zbog kojeg je otpočeo veliki rat na Bliskom istoku

Palestinska militantna grupa Hamas započela je iznenadni napad na Izrael, a njeni borci su uleteli u naselja u blizini Pojasa Gaze, ubijajući na stotine ljudi i odvodeći mnoge kao taoce.

Kako bi bilo jasnije šta se tačno dogodilo, ko je sve uključen u ovaj rat i zašto je do njega došlo, u tekstu koji sledi objašnjavamo istoriju sukoba i otkrivamo ključne detalje.

Preporučujemo

Šta je Hamas?

Hamas je palestinska militantna grupa koja vlada Pojasom Gaze. Zaklela se da će uništiti Izrael i želi da je zameni islamskom državom. Hamas je vodio nekoliko ratova sa Izraelom, otkako je preuzeo vlast u Gazi 2007. godine.

Između ratova Hamas je ispalio, ili je dozvolio drugim grupama da ispali, više hiljada raketa na Izrael, a izveli su i druge brojne smrtonosne napade. Izrael je uzvraćao napade, uglavnom iz vazduha i, zajedno sa Egiptom, blokirao je pojas Gaze od 2007. godine zbog, kako Izrael navodi, sopstvene sigurnosti.

Izrael, Sjedinjene Države, Evropska unija i Velika Britanija, kao i druge sile, Hamas u celini, ili u nekim slučajevima njegovo vojno krilo, označavaju kao terorističku grupu. Hamas je podržan od Irana, koji ga finansira i obezbeđuje oružje i obuku.

Šta je Pojas Gaze?

Pojas Gaze je teritorija dugačka 41 kilometar i široka 10 kilometara i nalazi se između Izraela, Egipta i Sredozemnog mora. Ovde živi oko 2,3 miliona ljudi i jedno je od najgušće naseljenih područja na svetu.

Izrael kontroliše vazdušni prostor iznad Gaze i njene obale i ograničava kome i kojoj robi je dozvoljen ulazak i izlazak preko njegovih graničnih prelaza. Slično, Egipat kontroliše ko ulazi i izlazi preko njegove granice sa Gazom.

Šta je Palestina?

Zapadna obala i Gaza, koje su poznate kao palestinske teritorije, kao i istočni Jerusalim i Izrael, činili su deo zemlje poznate kao Palestina od rimskih vremena.

To su takođe bile zemlje jevrejskih kraljevstava u Bibliji, a Jevreji ih vide kao svoju drevnu domovinu.

Izrael je proglašen državom 1948. godine, iako se zemlja i dalje naziva Palestinom od strane onih koji ne priznaju pravo Izraela na postojanje. Palestinci takođe koriste naziv Palestina kao krovni izraz za Zapadnu obalu, Gazu i istočni Jerusalim.

Zašto je Hamas sada napao?

Iako je napad militanata 7. oktobra usledio bez upozorenja, dogodio se u vreme rastućih izraelsko-palestinskih tenzija.

Ova godina je bila najsmrtonosnija godina za Palestince na Zapadnoj obali, što je moglo da motiviše Hamas da udari na Izrael iznenadno i organizovano. Hamas je takođe možda želeo da ostvari veliku propagandnu pobedu protiv Izraela kako bi povećao svoju popularnost među običnim Palestincima.

Činjenica da su porobili veliki broj Izraelaca govori da žele da pritisnu Izrael da oslobode neke od 4.500 Palestinaca koje drže kao zatvorenike u izraelskim zatvorima, što je veoma bolna tema za sve Palestince.

Spekuliše se i da je napad organizovao Iran, iako je iranski ambasador u UN oštro odbacio ove navode.

Iran i Hamas se takođe odlučno protive rastućoj perspektivi istorijskog mirovnog sporazuma između Izraela i Saudijske Arabije – nešto što bi moglo biti osujećeno ako izraelski vojni odgovor na napade izazove širok gnev u arapskom svetu, piše BBC.

Koliko je ovaj napad bez presedana?

Urednik BBC-ja Džeremi Boven piše da je ovo najambicioznija operacija koju je Hamas ikad pokrenuo iz Gaze i najozbiljniji napad na Izrael izveden preko granice u ko zna koliko decenija.

Militanti su probili ogradu koja odvaja Gazu i Izrael na više mesta. Napad bez presedana dogodio se dan nakon 50. godišnjice iznenadnog napada Egipta i Sirije 1973. zbog kojeg je otpočeo veliki rat na Bliskom istoku. Značaj datuma dobro pamti rukovodstvo Hamasa.

Da li je izraelska obaveštajna služba podbacila?

Stručnjak za bezbednost Frenk Gardner kaže za BBC da smatra da je izraelska obaveštajna služba podbacila. Uz kombinovane napore Šin Beta, izraelske domaće obaveštajne službe, Mosada, njegove spoljne špijunske agencije i sve imovine Izraelskih odbrambenih snaga, on kaže da je iskreno zapanjujuće da niko nije video da se ovo sprema ili nije reagovao na to ako su imali upozorenje.

Izrael ima verovatno najobimnije i dobro finansirane obaveštajne službe na Bliskom istoku, sa doušnicima i agentima unutar palestinskih militantnih grupa, kao i u Libanu, Siriji i drugde.

Na zemlji, duž granične ograde između Gaze i Izraela, nalaze se kamere, senzori kretanja i redovno patrolira vojska.

Ograda sa bodljikavom žicom trebalo je da bude "pametna barijera" da spreči upravo onu vrstu infiltracije koja se dogodila u ovom napadu. Ipak, militanti Hamasa su se jednostavno buldožerima probijali kroz nju, sekli rupe u žici ili ušli u Izrael sa mora i paraglajderima.

Da li je Amerika umešana?

Amerika je najbliži saveznik Izraela, a uzastopne administracije su proglasile "gvozdenu" posvećenost SAD bezbednosti Izraela.

Nakon napada Hamasa, SAD su objavile da prebacuju nosač aviona, brodove i avione u istočni Mediteran i da će Izraelu takođe dati dodatnu opremu i municiju.

Nejasno je zašto tačno SAD pomeraju flotu, ali kao i pokazivanje podrške Izraelu, to bi moglo biti upozorenje moćnoj libanskoj militantnoj grupi Hezbolah, neprijatelju Izraela i prijatelju Hamasa, da ne napada Izrael.

Devet američkih državljana ubijeno je, između ostalog, u napadima Hamasa.

Šta se to tačno dogodilo 1973. godine?

Povlači se ekvivalent između napada Hamasa i onoga što Izraelci nazivaju Jom Kipurskim ratom 1973. Pre skoro 50 godina, Izrael je bio uhvaćen u iznenadnom napadu Egipta i Sirije na jevrejski sveti dan Jom Kipur.

Arapske snage su napravile značajan napredak pre nego što je Izrael uspeo da ih odbije, ali uz gubitak života 2.656 izraelskih vojnika i hiljade ranjenih (bilo je oko 18.000 je ubijenih i desetine hiljada ranjenih na arapskoj strani).

Činjenica da je Izrael zatečen nespreman i da je pretrpeo toliko žrtava duboko je uticala na izraelsku psihu, a vojna spremnost od tada je uverila Izraelce da se tako nešto više nikada ne može ponoviti.

Šta bi sad moglo da se dogodi?

Komandant militanata Hamasa Mohamed Dejf pozvao je Palestince i druge Arape da se pridruže operaciji militanata da "uklone izraelsku okupaciju".

Sada je veliko pitanje da li će Palestinci na Zapadnoj obali i Istočnom Jerusalimu ili negde drugde u regionu poslušati njegov poziv, kaže dopisnica BBC-ja iz Jerusalima Jolanda Knel.

Izrael nesumnjivo vidi potencijal za rat koji bi mogao da se otvori na više frontova. Najgori scenario je da bi mogao da privuče moćnu libansku militantnu grupu Hezbolah. Hezbolah je u nedelju ujutru ispalio više projektila i granata na severni Izrael, bez žrtava. Napadi su se dogodili i danas.

Izraelska vojska je naredila masovno pojačanje trupa. Pored intenzivnih vazdušnih napada na Gazu, ona je nagovestila da tamo planira kopnenu operaciju.

(Telegraf.rs)