Emotivni snimak iz Izraela kida dušu: Našeg sagovornika Hamas umalo ubio na 26. rođendan, ovako se spasao

U jednom trenutku mi je pala trepavica na obraz. Drug me je pogledao i šapnuo: 'Ej, trepavica, zamisli želju'. Jedino što sam poželeo jeste da ostanemo živi i da se vratimo kući, kaže Arik za Telegraf.rs

Arik Nani nije ni slutio da će na dan svog 26. rođendana morati da beži i spasava živu glavu od terorista Hamasa, koji su upali na festival koji se održavao nedaleko od granice sa Gazom i počeli da ubijaju nedužne ljude.

Preporučujemo

Naš sagovornik se na dan rođendana uputio na jug zemlje, želeći da sa prijateljima proslavi uz dobru muziku. Slavlje je okončano tako što je trčao koliko ga noge nose, bežeći od pomahnitalih Hamasovaca koji su pucali po ljudima.

Na festivalu kod kibuca Reim, koji se tragično završio, bilo je više hiljada ljudi. Upravo su to područje Hamasovci prvo napali kada su u subotu u zoru upali na teritoriju Izraela i izveli najstrašniji napad u poslednjih nekoliko decenija.

Arik kaže da u prvom trenutku nije ni shvatio da je krenuo napad.

"Videli smo da rakete paraju nebo, svitalo je. I ranije smo viđali rakete... Ipak, znali smo da treba da odemo odatle", započinje priču Nani.

On i njegov drug su potrčali ka automobilu, a onda je čuo kako meci kreću da zvižde sa svih strana.

Krenuli su da voze u pravcu Berija, ali je pucnjava iz automatskog oružja postajala sve jača. Pokušali su da odu na drugu stranu ali su i tamo čuli pucnjavu.

"Prvo sam pomislio da su u pitanju dva odvojena napada. Nismo ni pomislili na ovako nešto", priča Nani.

"Hteo sam da im pomognem, ali nisam mogao"

U celom tom haosu su morali da napuste vozilo jer se dalje nije moglo pošto su putevi bili zakrčeni. Krenuli su da trče ka poljani sa ostalima. Arik za Telegraf.rs kaže da je prizor bio stravičan.

"Pucali su na nas, svi su počeli da beže i niko nije znao šta treba da radi. Bio je to potpuni haos", priča nam ovaj mladić, koji je, pukom srećom, uspeo da se spasi.

Dok su okolo odzvanjale eksplozije on je, kao i svi drugi posetioci festivala, u panici bežao tražeći spas.

Satima su pešačili i trčali, ne okrećući se.

"Dok smo bežali događale su se mnoge stravične situacije. Bilo je ljudi kojima sam zaista želeo da pomognem, ali nisam mogao", ispričao je mladić.

Kako kaže, pešačio je kroz pustinju gotovo šest sati.

"Prešli smo oko 15 kilometara preko dina, a pucnjava se sve vreme čula. Čule su se rakete, detonacije. Pucali su sa svih strana, jedino što smo mogli jeste da bežimo. Sat vremena sam se krio u žbunju dok su mi meci leteli iznad glave", rekao je on.

Zajedno sa drugom je tu mirovao, čekajući da opasnost prođe.

"U jednom trenutku mi je pala trepavica na obraz. On me je pogledao i šapnuo: 'Ej, trepavica, zamisli želju'. Jedino što sam poželeo jeste da ostanemo živi i da se vratimo kući", kaže nam Arik.

Međutim, nije to jedina uspomena koju je poneo iz skrovišta.

"Kako su ljudi bežali ispadali su im telefoni. Ja sam nekako uzeo nečiji, i baš dok smo se nas dvojica krili u žbunju, a svuda se puca oko nas, telefon je počeo da zvoni. Imamo sam bukvalno sekund da ga isključim, da ne otkrijem položaj... Ko zna kako je sve moglo da se završi", kaže naš sagovornik.

Ni sam ne zna kako se dokopao bezbednog područja. Kaže da je instinktivno trčao u pravcu istoka.

"Mnogi su trčali na tu stranu, jer to je kontra od granice sa Gazom, to mi je bilo logično", priča ovaj mladić i dodaje da su on i drug odlučili da ne beže u velikoj grupi, da ne bi bili lake mete.

Kako nam kaže miris baruta koji je osećao sve vreme u vazduhu neće moći da zaboravi.

Isto tako, strahuje za sudbinu svojih prijatelja, o kojima i dalje ništa ne zna. On ističe da je na festivalu, pre upada Hamasa, vladala dobra energija, da su na festivalu bili ljudi koji su plesali... Ljudi koji žele mir...

"Niko nikog nije dirao na toj žurki, mi smo mirna zajednica, ovo je bio svetski festival gde svi posetioci žele da budu bolji ljudi", kaže Nani i dodaje da svakog ubijenog posetioca festivala doživljava kao da mu je ubijen član porodice.

"Ono što se tamo dogodilo je izraelski 11. septembar. Hamasovci se nisu ponašali kao ljudi. To što su oni počinili je stravično".

Nakon bekstva Arik je završio u bolnici, a nakon otpusta vratio se u Tel Aviv gde je sa bratom.

Najnovije informacije u vezi sa ratom u Izraelu možete pratiti u našem blogu uživo.

(Telegraf.rs)