"Čuli su se pucnji, plakala je da je spasimo": Izraelka za Telegraf.rs o sestri koju je oteo Hamas

U porodici Journo već danima čekaju da čuju neku vest o njihovoj ćerki i sestri Karin (24), koja je nestala u subotu kada su Hamasovci uleteli na festival koji se održavao u blizini granice sa Gazom. Karinina sestra Meitav priča za Telegraf.rs kako je sve izgledalo tog paklenog jutra, kada su se njihovi životi promenili zauvek

Rat u Izraelu ušao je u četvrti dan, a sa terena iz sata u sat stižu informacije o žrtvama, nestalima, novim borbama između Hamasa i izraelskih snaga...

Narod Izraela već noćima ne spava, strahujući za svoje i živote svojih najmilijih. U agoniji su brojne porodice koji i dalje ne znaju kakva je sudbina njihove braće, sestara, dece, rođaka, prijatelja... koje su pripadnici Hamasa oteli i verovatno odveli u područje Gaze, ili možda i ubili.

Preporučujemo

U porodici Journo već danima čekaju da čuju neku vest o njihovoj ćerki i sestri Karin (24), koja je nestala u subotu kada su Hamasovci uleteli na festival koji se održavao u blizini granice sa Gazom.

Karinina sestra Meitav priča za Telegraf.rs kako je sve izgledalo tog paklenog jutra, kada su se njihovi životi promenili zauvek.

Meitav, koja je majka dvoje dece stare četiri meseca i pet godina, napad je iznenadio u njenom domu u mestu Mazkaret Batja, koji je udaljen oko sat vožnje od Pojasa Gaze. Kako kaže, eksplozije su je u subotu probudile oko 6.30 časova.

"Bilo je samo bum, svuda, odjednom. Sve se treslo", prepričava u dahu Meitav kako je izgledao prvi udar Hamasa.

Tada je sve počelo da se odvija munjevitom brzinom. Čula se sa majkom, koja joj je rekla da sa decom odmah pređe u roditeljsku kuću koja je udaljena nekoliko ulica od njene. Meitav je znala da je Karin najavila da će dan ranije ići na neki festival, ali u tom trenutku ni ona ni majka nisu znale da je u pitanju bio festival u blizini granice sa Gazom.

Da situacija bude još gora, Karin uopšte nije ni trebalo da ide na tu žurku.

"Rekla je da bi da ide sa prijateljima. Majka joj je govorila da ne ide, jer joj je noga povređena, i nosi gips preko zgloba. Međutim, ona je htela da izađe sa drugovima da proslavi, jer je u subotu bio veliki praznik...", priča naša sagovornica.

Kaže da je nikad ne bi pustile da ode na festival da su znali da je kod granice. Meitav veruje da te činjenice verovatno nije bila svesna ni sama Karin, ili da možda nije želela da kaže da tamo ide... Gde se tačno nalazila u trenutku prodora Hamasa saznali su tek kada ih je pozvala. Našoj sagovornici u glavi i dalje odzvanjaju sestrine reči.

"Poslednji put smo se čuli sa njom u subotu, u 8:42... Poslala nam je poruku da nas voli, govorila je kako će joj se nešto dogoditi, da moramo da znamo da nas voli", priča nam neutešna Meitav.

"Uspeli smo da se čujemo na manje od dva minuta, rekla nam je da leži na zemlji. Plakala je, čuli su se pucnji... Molila nas je da je spasimo... Rekla je da se moli da se vrati kući", priča Meitav.

To je poslednji put da je čula sestrin glas.

Kako kaže, posle nekih sat vremena stigla joj je fotografija na kojoj se vidi kako Karin sedi u nekim ambulantnim kolima sa još dve devojke. Ne zna se kada je fotografija tačno nastala, ali se o tri devojke već danima ništa ne zna.

"Ne zna se ništa ni o našoj Karin, ni o njih dve... Moja sestra je imala gips na nozi, nije mogla da trči, da pobegne", priča nam Meitav.

Za sestrom naše sagovornice tragaju pripadnici izraelskih odbrambenih snaga. Organizovane su i privatne potrage, ali do sada nema nikakvih rezultata.

"Vlasti nam ništa još nisu rekle... Niko nam ništa nije rekao. Ne znamo ništa", kaže sagovornica Telegraf.rs i dodaje da se svi mole da je njena sestra živa i zdrava.

"Molimo sve, ceo svet, pomozite nam da je pronađemo", kaže Meitav.

Dok čeka vesti o Karin sedi u kući i sluša kako se u daljini odvijaju borbe. Kaže da njen narod proživljava pakao, a događaje od subote poredi sa Holokaustom.

Na pitanje kako deca podnose sve govori da je beba uznemirena ali nesvesna svega, dok je starije dete veoma uplašeno i da pokušavaju razgovorom da ga smire.

"Puca se na severu, na jugu, u centralnom delu zemlje. Gotovo smo stalno u skloništu... Mi bar imamo sklonište, dole na jugu mnogi nemaju sklonište... Tako su ih otimali, ubijali ih kao životinje", tužnim glasom zaključuje naša sagovornica.

(Telegraf.rs)