Kako se pokazao odbrambeni štit Izraela, jedan od najboljih PVO sistema na svetu? Ovako radi Gvozdena kupola
Gvozdena kupola u funkciju je stavljena 2011. godine
Masovni napad s hiljadama Hamasovih projektila na Izrael podsetio je još jednom na to koliko je Gvozdena kupola, taj protivraketni štit izraelske proizvodnje koji se delimično finansira iz SAD-a, važan za sigurnost zemlje.
Nakon prve informacije o 5.000 raketa poslatih u prvim satima ranojutarnjeg napada pojavile su se spekulacije o tome da li je Gvozdena kupola podbacila, pa čak i to da se Izrael previše uzda u njegba ili da je kupola previše izvikana, prenosi Jutarnji list.
Preporučujemo
Oglasio se Bajden povodom situacije u Izraelu
Izrael objavio rat, šta sad sledi? Malo je opcija za Netanjahua, ovo su mogući scenariji
Međutim, i dalje stoji da je reč o jednom od najučinkovitijih protivraketnih sistema na svetu. Razlog za uspeh palestinskih militanata analitičari u prvom redu traže u podbacivanju izraelskih obaveštajnih službi, dobrom naoružanju Hamasa.
Gvozdena kupola u funkciju je stavljena 2011. godine. Kada rakete polete prema Izraelu, protivraketni štit procenjuje koje idu prema nenaseljenim područjima. Nakon toga se ignorišu i puštaju da dotaknu tlo jer neće prouzrokovati nikakvu štetu. One koje lete prema naseljim mestima presreću se i uništavaju u vazduhu.
Kupola tako već godinama funkcioniše poput štita za cele gradove, a dizajnirani su isti sistemi za zaštitu vojnih ciljeva na moru. Kupola štiti od raketa koje dolaze s udaljenosti od četiri do sedamdeset kilometara i presudna je za život u pograničnim delovima Izraela. Učinkovitost koju su spominjali izraelski izvori se prethodnih godina stavljala na između 75 i 90 posto. Navodno ih u Izraelu ima deset i nisu dovoljne da u potpunosti pokriju malu teritoriju te zemlje.
Jedna od ranjivosti koje se navode je da se njena zaštita može potencijalno izigrati slanjem rojeva raketa jer se na taj način prevazilazi njen kapacitet za presretanje. Upravo je to bio temelj za spekulacije o tome kako je kupola podbacila u subotu ujutru.
Druga slabost sistema je da je svako presretanje skupo dok rakete kojima se gađa Izrael mogu biti vrlo jeftine. Reč je o 100 – 150.000 dolara po presretanju.
Pre dve godine pričalo se da je Hamas pronašao elektronski način da zaglavi sistem. Navodno je izraelsko ratno vazduhoplovstvo razorilo zgradu u kojoj je bio elektronski sistem koji može ometati sistem. Povremeno se spominjala i dovoljna količina municije protiv palestinskih raketa.
Važna je napomena vezano za Gvozdenu kupolu da je ona dizajnirana u prvom redu za zaštitu od raketa proizvedenih u palestinskim "garažama", a ne krstarećih balističkih raketa.
Upravo su to spominjali u Ukrajini navodeći zašto toj zemlji ne treba izraelski sistem. Ukrajina je dobila američki protivraketni sistem Patriot. Ove nedelje je objavljeno da bi SAD mogle da ponude Poljskoj Gvozdenu kupolu u zamenu za poljsko slanje američkog sistema Patriot Ukrajini.
To je objavljeno pre krvavog napada na Izrael, koji je po opsegu i broju žrtava bez presedana u proteklih nekoliko decenija.
Izrael poseduje i sisteme Davidova praćka i Strela za suprotstavljanje projektilima dugog i srednjeg dometa.
(Telegraf.rs)