Izrael objavio rat, šta sad sledi? Malo je opcija za Netanjahua, ovo su mogući scenariji

Na premijera Benjamina Netanijahua vrši se pritisak da pokrene invaziju u punom obimu koju izraelski lideri savesno izbegavaju od 2005. godine

Dan nakon 50. godišnjice početka Jomkipurskog rata, poznatog i kao Oktobarski rat, Izrael je iznenadno napadnut, što je zapanjujući podsetnik da stabilnost na Bliskom istoku ostaje "krvava fatamorgana".

Za razliku od prethodnih sukoba sa palestinskim snagama u Gazi u poslednje tri godine, čini se da je ovo konflikt u punom obimu koji su pokrenuli Hamas i njegovi saveznici, sa raketnim udarima i upadima u sam Izrael, i sa ubijenim i zarobljenim Izraelcima.

Preporučujemo

Psihološki udar na Izraelce pojedini porede sa šokom koji je Amerika doživela 11. septembra. Nakon što izraelska vojska odbija prvobitni palestinski napad, postavlja se pitanje šta dalje? Malo je dobrih opcija za premijera Benjamina Netanjahua, koji je objavio rat i koji je pod pritiskom da izvrši veliki vojni odgovor, navodi New York Times.

Uzimajući u obzir činjenicu da je stradalo na desetine Izraelaca i da je ko zna koliko njih u rukama Hamasa, izraelska invazija Gaze, čak i privremena reokupacija teritorija, nešto što su prethodne izraelske vlade pokušavale da izbegnu, ovog puta ne može biti isključena. Netanjahu je rekao Izraelcima objavljujući rat: "Donećemo im borbu snagom i razmerama koje neprijatelj još nije poznavao“, dodajući da će palestinske grupe platiti visoku cenu.

Ali, veliki rat mogao bi da ima nepredviđene i nesagledive posledice. To bi verovatno izazvalo značajne palestinske žrtve — civile i borce — ometajući diplomatske napore predsednika SAD Džoa Bajdena i  Netanjahua da izdejstvuju saudijsko priznanje Izraela u zamenu za garancije odbrane od Sjedinjenih Država.

Bilo bi pritisaka i na Hezbolah, militantnu grupu koju podržava Iran i koja kontroliše jug Libana da otvori još jedan front na severu Izraela, kao što su i učinili 2006. godine kada je izraelski vojnik uhvaćen i zarobljen u Gazi.

Iran, zakleti neprijatelj Izraela, oduvek je podržavao Hamas, kao i Hezbolah, i snabdevao ih oružjem i obaveštajnim podacima.

Konflikt bi ujedinio Izrael sa vladom, barem na neko vreme, a opozicija bi otkazala planirane demonstracije protiv Netanjahuovih predloženih izmena zakona i povinovali bi se pozivima rezervistima da se okupe. To će dati Netanjahuu potpuno političko pokriće da radi šta želi, smatra je Nejtan Saks, direktor Centra za bliskoistočnu politiku Instituta Brukings.

Ipak, dodaje, Netanjahu je u prošlosti odbacivao pozive da pošalje na hiljade trupa u Gazu i uništi naoružane palestinske grupe poput Hamasa, s obzirom na cenu i neizbežno pitanje šta će se dogoditi dan posle.

"Međutim, psihološki udar ovog na Izrael je sličan 11. septembru. Tako da bi 'proračun troškova' ovog puta mogao da bude veoma drugačiji", kaže Saks.

"Pitanje će uvek biti, a šta sutra?", kaže Mark Heler, viši istraživač na Izraelskom institutu za studije nacionalne bezbednosti. Gotovo svake godine bilo je ograničenih izraelskih vojnih operacija na okupiranim teritorijama, ali one nisu dale nikakva rešenja.

"Već postoji veliki pritisak da se izvrši upad velikih razmera, da se 'završi sa Hamasom', ali ne mislim da će to nešto rešiti na duži rok", rekao je on.

Karl Bilt, bivši švedski premijer i ministar spoljnih poslova, rekao je da je veliki izraelski napad na Gazu skoro neizbežan, posebno ako izraelski vojnici budu uzeti kao taoci.

"Ako je Hamas uzeo izraelske vojnike kao zarobljenike i odveo ih u Gazu, velika je verovatnoća izraelske operacije u Gazi“, naveo je Bilt na društvenoj mreži X. "Još jedan rat". Isto bi verovatno važilo i za izraelske građane.

Izrael i Netanjahu bili su oprezni kada je u pitanju slanje kopnenih snaga u Gazu. Čak i 2002. godine, kada je Arijel Šaron bio premijer i kada su izraelske snage ugušile palestinsku pobunu na Zapadnoj obali, vlada je odlučila da izbegne slanje značajnih dodatnih snaga u Gazu, gde je tada imala izraelska naselja.

Izrael je jednostrano povukao svoje vojnike i građane iz Gaze 2005. godine, istovremeno zadržavši efektivnu kontrolu nad velikim delovima okupirane Zapadne obale. Neuspeh tog povlačenja da se obezbedi bilo kakav trajni mirovni sporazum ostavio je Gazu kao siroče, uglavnom odsečenu od drugih Palestinaca na Zapadnoj obali i skoro potpuno izolovanu od strane Izraela i Egipta, koji kontrolišu granice Gaze i njenu obalu. Palestinci Gazu često nazivaju "zatvorom na otvorenom".

Nakon izraelskog povlačenja iz Gaze i sukoba 2006. godine, unutrašnja borba između pokreta Fatah palestinskog predsednika Mahmuda Abasa i radikalnijeg, islamističkog pokreta Hamas završila se tako što je Hamas preuzeo kontrolu nad teritorijom 2007. godine, što je navelo Izrael da pokuša da izoluje Gazu još više.

Čak i u produženom sukobu 2008. i 2009. godine, izraelske snage su ušle u Gazu i njene naseljene centre, ali su odlučile da se ne kreću previše duboko u teritoriju ili da je ponovo okupiraju, uz prekid vatre koji je Egipat posredovao nakon tronedeljnog ratovanja.

Izraelske vlade insistiraju da nakon povlačenja 2005. više nema odgovornost za Gazu. Ali s obzirom na kontrolu Izraela nad granicama i njegovu ogromnu vojnu prednost, mnoge grupe poput B'Tselem, koja prati ljudska prava na okupiranim teritorijama, tvrde da Izrael zadržava značajne pravne odgovornosti i obaveze prema Gazi, a prema međunarodnom humanitarnom pravu.

Iako Hamas još nije jasno naveo zašto su sada odlučili da napadnu, to bi mogao da bude odgovor na sve bolje veze Izraela sa arapskih svetom, posebno sa Saudijskom Arabijom, koja je pregovarala o navodnom odbrambenom sporazumu sa Sjedinjenim Državama u zamenu za normalizaciju odnosa sa Izraelom, potencijalno zanemarivanjem Palestinaca.

Ovo bar smatra Amberin Zaman, analitičar za Al-Monitor, novinski veb-sajt sa sedištem u Vašingtonu koji pokriva Bliski istok.

"Izraelski odgovor na današnje napade verovatno će biti takve veličine koja će unazaditi američke napora za saudijsko-izraelsku normalizaciju, ako ne i potpuno torpedovanje“, rekla je ona u poruci na mreži X.

Saudijska Arabija nije priznala Izrael od njegovog osnivanja 1948. godine i do sada je signalizirala da neće ni razmatrati normalizaciju odnosa dok Izrael ne pristane da dozvoli stvaranje palestinske države.

Ali nedavno je čak i de fakto vladar Saudijske Arabije, princ Mohamed bin Salman, izašao u javnost sa tvrdnjama da je neka vrsta dogovora sa Izraelom izgledala moguće. U intervjuu za Fox news prošlog meseca on je rekao da je priča o normalizaciji "po prvi put stvarna".

To se sada dovodi u pitanje, u zavisnosti od toga koliko će dugo ovaj sukob trajati i koliko će biti žrtava.

Ali Nejtan Saks kaže da su ciljevi Hamasa možda jednostavniji - da uzme taoce kako bi oslobodio palestinske zatvorenike sa Zapadne obale i Gaze u izraelskim zatvorima.

Aron Dejvid Miler, bivši američki diplomata koji se bavi Bliskim istokom, rekao je da je Hamas frustriran količinama novca koje u Gazu dolaze iz arapskih zemalja i ograničenjima da radnici dobiju dozvolu da rade u Izraelu.

"Na mnogo načina ovo je udar na prestiž, da podsetimo Izraelce da smo mi ovde i da možemo da vas povredimo na načine koje ne možete da predvidite“, rekao je on.

Izrael će, šokiran, sada morati da se pozabavi rezultatima onoga što je Miler, sada u Karnegi zadužbini, nazvao njegovo "preterano samopouzdanje i samozadovoljstvo i nespremnost da zamisli da bi Hamas mogao da pokrene ovakav prekogranični napad“.

Razvoj rata i njegove posledice biće "dalekosežne i biće potrebno mnogo vremena da se ispolje“, rekao Saks. Biće istražnih komisija za vojne i obaveštajne agencije, a smatra da ni politički ešalon neće izbeći krivicu.

Ali, pre svega toga, sledi rat, a tu stvari, kako je rekao Heler, itekako znaju da izmaknu kontroli.

(Telegraf.rs)