"Šta nije u redu sa mnom?": Deca uporno postavljaju jedno pitanje roditeljima, za sve je "kriva" korona

U velikom problemu su i roditelji, koji ne znaju kako da objasne svojoj deci šta im se dešava

Sa 12 godina, Džej bi trebalo da se bavi sportom i da uživa u školi i prijateljstvima. Umesto toga, 18 meseci nakon napada kovida-19 i šest meseci nakon još jedne nepotvrđene virusne infekcije, on je zaglavljen kod kuće, ne može da hoda, iscrpljen je i pita se kada će mu biti bolje, piše Svetska zdravstvena organizacija (SZO).

Za sada nema jasnih odgovora.

Preporučujemo

"Lekari nisu mogli mnogo da mi pomognu, jer jednostavno ne razumeju moje stanje", kaže Džej.

Dok prelazimo iz akutne faze pandemije kovida-19, zbunjujuća pandemija u senci dugog kovida se nastavlja. Dijagnoza dugotrajnog kovida kod dece može biti posebno teška, jer se moraju isključiti druge dečje bolesti i stanja sa sličnim simptomima. Dug je put pre nego što se shvate mehanizmi virusa i mogu primeniti široki tretmani.

Tokom vanredne situacije zbog kovida-19, SZO/Evropa je podelila iskustva širokog spektra ljudi, uključujući decu poput Džeja, čiji su se životi promenili otkako su se zarazili virusom.

Ovde ćemo pregledati ono što znamo o dugotrajnom kovidu kod dece i adolescenata i zašto se naučnici još bore da popune očigledne praznine u našem razumevanju stanja.

Simptomi dugog kovida kod dece

Profesorka Selina Kikenborg Berg je medicinska sestra i kardiolog koja je sprovela istraživanje o post-kovid simptomima velike grupe mladih ljudi u Danskoj. Njene studije mapiraju najčešće simptome dugotrajnog kovida kod dece i adolescenata kao što su glavobolja, umor, poremećaj sna, poteškoće sa koncentracijom i bol u stomaku.

Uverljivo, profesor Berg kaže da se dugi kovid-19 dešava mnogo ređe kod dece nego kod odraslih, a za većinu su efekti blagi i privremeni.

"Deca govore mami i tati: "Kada ću ozdraviti? Kada ću ozdraviti?" Uvek kažem kada me pitaju da većina simptoma nestane posle šest meseci, jer, uglavnom, nestaju."

Međutim, u svom istraživanju otkrila je da je oko 15 odsto onih koji su imali simptome nakon tri meseca takođe imali simptome nakon 12 meseci. Iako će malobrojnim biti potrebna hospitalizacija, za ovu malu manjinu, loše zdravlje može značiti propuštanje škole, sporta i vremena sa svojim prijateljima.

"To ih vraća nazad u njihovom razvoju. To je faza njihovog života kada se toliko toga dešava i moraju toliko da nauče i razvijaju se sa svojim vršnjacima. Dakle, za njih čak i jedan mesec može izgledati kao godina", kaže ona.

Da li je to definitivno dugotrajni kovid?

Jedan od izazova dugog kovida je trenutni nedostatak definitivnog testa koji može pomoći u dijagnosticiranju stanja.

"Znamo da je dugotrajni kovid stvaran i da postoji i kod dece. Veoma je teško postaviti dijagnozu jer ima toliko simptoma i oni se grupišu na veoma različite načine", kaže profesorka Berg.

Štaviše, dok roditelji mogu primetiti promene u apetitu, koncentraciji i raspoloženju svog deteta, mala deca ne mogu uvek da objasne kako se osećaju. Loše raspoloženje i anksioznost mogu biti simptom, ali istraživanje profesorke Berg je pokazalo da je pandemija uticala i na mentalno zdravlje dece koja nisu zaražena sa kovidom-19.

Za doktore i istraživače, još jedna frustracija je trenutni nedostatak rutinskog testiranja. Pored toga, kako su deca često asimptomatska ili imaju samo blage simptome kada prvi put zaraze kovidom-19, roditelji možda čak i ne shvataju da je njihovo dete zaraženo virusom.

"Vidimo da se deca šalju od jednog stručnjaka do drugog jer se simptomi posmatraju jedan po jedan. To je zato što je tako teško znati da je postojala čak i virusna infekcija ili kovid-19 pre nego što su se simptomi pojavili", objašnjava profesorka Berg.

"Najteže je svakom roditelju što ne može da odgovori na jedno pitanje koje im dete postavlja: 'Šta nije u redu sa mnom?' I, nažalost, nedostatak odgovora čini roditelje prilično očajnim. 'Da li je ovo psihološka stvar? Da li ih maltretiraju? Postoji li nešto što mi nedostaje u njihovom društvenom životu? Da li je ovo nešto fizičko? Može li biti ozbiljno? Da li bih mogao da izgubim svoje dete?'"

"Za roditelje, ovo može imati ogroman uticaj na njihov kvalitet života, ne znajući šta se dešava sa njihovim detetom. Neki roditelji moraju da daju otkaz na neko vreme ili da rade od kuće da bi se brinuli o svojoj deci, tako da to ima ogroman uticaj na celu porodicu."

Jedinstvena prilika za proširenje razumevanja

Profesorka Berg poziva zdravstvene sisteme, političare i kreatore politike da prepoznaju uticaj dugog kovida, povećaju pristup zdravstvenoj zaštiti za one kojima je potrebna i uspostave multidisciplinarne zdravstvene timove koji uključuju predstavnike pacijenata u strategijama lečenja.

Ona takođe veruje da dugi kovid predstavlja jedinstvenu priliku za zdravstvenu zajednicu da se pozabavi hronično nedovoljno proučavanim područjem postvirusnih bolesti.

"Ovo nije nešto novo. Ono što je novo je količina ljudi koji pate od dugotrajnih simptoma."

Svi smo umorni od kovida-19, ali ništa više od odraslih i dece koja još žive sa dugotrajnim kovidom. Kako se krećemo dalje od vanredne situacije, pandemija u senci dugog kovida ne može se zanemariti. Broj obolelih nastavlja da raste, ali još imamo tako malo odgovora o tome zašto se ovo stanje javlja ili kako se najbolje može lečiti.

Ulaganje u više istraživanja i razvoj efikasnih i široko dostupnih rehabilitacionih programa je očajnički potrebno da bi se rešio ovaj često iscrpljujući problem. SZO/Evropa poziva sa novom snagom na istraživanje, prepoznavanje i rehabilitaciju odraslih i dece koja žive u senci kovida-19.

(Telegraf.rs)