Francuska počinje da povlači trupe iz Nigera: Ambasador prvi "povukao nogu"

Pariz saopštio da nije u stanju da radi sa pučistima

Francuska će ove nedelje početi da povlači trupe iz Nigera nakon državnog udara u toj zapadnoafričkoj zemlji, što predstavlja prekretnicu u naporima zapadnih nacija da se suprotstave decenijskoj islamističkoj pobuni u regionu Sahela, javlja "The Guardian".

"Počećemo našu operaciju razdruživanja ove nedelje, u dobrom stanju, bezbedno i u koordinaciji sa Nigerom", saopštio je francuski vojni štab.

Preporučujemo

Logistička operacija premeštanja 1.500 francuskih vojnika i velike količine vojne opreme iz Nigera do kraja ove godine dolazi nedelju dana nakon što je francuski ambasador napustio Niger pod pritiskom novog vojnog režima, koji je zbacio propariskog predsednika Mohameda Bazuma 26. jula.

Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je 24. septembra da će Francuska povući trupe jer neće biti "talac pušista".

Bivša kolonijalna sila u Nigeru nastavlja da podržava Bazuma, a zvaničnici u Parizu su rekli da nije bilo moguće nastaviti zajedničke operacije sa nigerskim snagama protiv pobunjenika od kada su pučisti preuzeli upravljaje zemljom. Makron je huntu nazvao "saveznicima nereda".

Francuske trupe su u Nigeru kao deo šire borbe protiv džihadista širom regiona Sahel, a Pariz je već deceniju na čelu operacija protiv islamističkih pobunjenika u tom regionu.

Trupe koje se povlače sada se suočavaju s organizacionim izazovom brzog povlačenja. Biće im potreban zaklon da napuste svoje izložene prednje položaje, saopštio je vojni štab, verovatno uključujući vazdušnu podršku većih snaga u vazdušnoj bazi izvan glavnog grada Nijameja.

Francuske trupe u Nigeru žive u neizvesnosti otkako je hunta počela da zahteva da odu, sa neredovnim snabdevanjem hranom i ponovljenim antifrancuskim protestima ispred baze u Nijameju.

Odluka o povlačenju ostavlja rupu u naporima Zapada da se suprotstave islamističkoj pobuni u regionu i zadaje udarac francuskom uticaju koji bi mogao omogućiti Rusiji da proširi svoj uticaj u toj oblasti. Do puča, Niger je bio poslednji ključni saveznik zapada u centralnom regionu Sahela južno od Sahare.

Državni udar se smatra najnovijom ozbiljnom pretnjom francuskoj strategiji u Sahelu, nakon što je nekoliko vojnih udara u drugim zemljama već primoralo Pariz da ponovo razmisli o svom vojnom prisustvu i antidžihadističkoj misiji.

Francuska je prvi put rasporedila trupe protiv džihadista u Maliju 2013. pod socijalističkim predsednikom Fransoaom Olandom, ali u poslednje tri godine nekoliko vojnih udara u regionu, kao i kontinuirano prisustvo džihadista, razotkrili su ograničenja vojne strategije i primorali Francusku da smanji svoje prisustvo i usmeri napore u Niger, sa Bazumom kao čvrstim saveznikom.

U Maliju je državni udar 2020. doveo do diplomatskog sukoba sa Francuskom, koja je prošle godine povukla svoje trupe. Francuska je takođe napustila Burkinu Faso nakon što su dva državna udara prošle godine dovela do uvođenja hunte koja je usvojila nacionalističku liniju. Obe zemlje su bivše francuske kolonije, gde su francuske trupe godinama sarađivale sa vlastima u borbi protiv džihadista.

Prošlog meseca Makron je rekao da je "veoma zabrinut" za region, dodavši da napadi džihadista izazivaju na desetine mrtvih dnevno u Maliju i da su takvi napadi nastavljeni u Nigeru.

Ranije ove godine, Makron je najavio da će Francuska smanjiti i reorganizovati svoj vojni uticaj u Africi. On je obećao da će se odvojiti od svoje bivše postkolonijalne politike na kontinentu i kritikovao "zločine evropske kolonizacije", obećavajući "zaista novi odnos" između Afrike i Evrope.

Posle afričkih pokreta za nezavisnost 1950-ih i 60-ih, Pariz je i dalje redovno intervenisao u unutrašnje poslove svojih bivših kolonija i decenijama je zadržao uticaj kroz poslovne i političke veze pod nezvaničnom politikom poznatom kao "Frankafrik".

Makron je rekao da je ta era završena, ali je priznao da se još mora učiniti da se unaprede odnosi Pariza s afričkim zemljama.

(Telegraf.rs)