Septembarska vrućina je "smrtna presuda" za čovečanstvo: Eksperti upozoravaju da nam ne sluti dobro

"Zaista je neverovatno. Nikada u našoj evidenciji nisam video ništa slično ni u jednom mesecu", rekao je direktor Kopernika Karlo Buontempo

Posle leta s rekordnim vrućinama, zagrevanje je postalo još gore u septembru, jer je Zemlja postavila novu oznaku koliko su temperature daleko iznad normalnih, izvestila je u četvrtak Evropska klimatska agencija, javlja AP.

Prosečna temperatura prošlog meseca bila je 0,93 stepena Celzijusa iznad proseka za septembar 1991-2020. To je najtoplija margina iznad proseka za mesec dana u 83 godine evidencije koju vodi Služba za klimatske promene Kopernikus Evropske svemirske agencije.

Preporučujemo

"Zaista je neverovatno. Nikada u našoj evidenciji nisam video ništa slično ni u jednom mesecu", rekao je direktor Kopernika Karlo Buontempo.

Dok su jul i avgust imali toplije sirove temperature jer su to topliji meseci u kalendaru, septembar je imao ono što naučnici nazivaju najvećom anomalijom ili odstupanjem od normale. Anomalije temperature su ključni podaci u svetu koji se zagreva.

"Ovo nije fensi statistika o vremenu. To je smrtna presuda za ljude i ekosisteme. Uništava imovinu, infrastrukturu, žetvu", rekla je Friderike Oto, klimatologinja sa Imperijalnog koled#a u Londonu.

Kopernik je izračunao da je prosečna temperatura za septembar bila 16,38 stepeni Celzijusa, čime je oboren stari rekord postavljen u septembru 2020. za neverovatnih pola stepena Celzijusa. To je ogromna margina u klimatskim zapisima.

Visoke temperature protezale su se širom sveta, ali su uglavnom bile izazvane upornom i neobičnom toplotom u svetskim okeanima, koji se u septembru nisu ohladili toliko kao obično i rekordno su vrući od proleća, rekao je Buontempo.

Zemlja je na pravom putu za svoju najtopliju godinu u istoriji, oko 1,4 stepena Celzijusa topliju od predindustrijskih vremena, kaže Samantha Berdžis, zamenica direktora Kopernika.

Prošli septembar bio je 1,75 stepeni Celzijusa topliji nego sredinom 1800-ih, izvestio je Kopernik. Svet se 2015. složio da pokuša da ograniči buduće zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa od predindustrijskih vremena.

Globalni granični cilj od 1,5 stepeni Celzijusa je za dugoročne proseke temperature, a ne za jedan mesec ili godinu. Ali naučnici su ponovo izrazili ozbiljnu zabrinutost zbog postavljanja rekorda.

"Ono što trenutno vidimo je pozadina brzog globalnog zagrevanja brzinom koju Zemlja nije videla eonima u kombinaciji sa El Ninjom, prirodnim klimatskim ciklusom, to je privremeno zagrevanje delova Tihog okeana koje menja vremenske prilike širom sveta", rekla je američka klimatska naučnica Džesika Murman, koja je i predsednica Evangelističke mreže za zaštitu životne sredine.

"Ovaj dvostruki udar zajedno je mesto gde stvari postaju opasne", dodala je ona.

Iako El Ninjo igra ulogu, klimatske promene imaju veći trag u ovoj toplini, rekao je Buontempo.

"Zaista se ne nazire kraj s obzirom da se nove rezerve nafte i gasa i dalje otvaraju za eksploataciju", rekao je Oto.

"Ako imate više rekordno vrućih događaja, nema predaha za ljude i prirodu, nema vremena za oporavak", pojasnio je on.

Buontempo je rekao da će El Ninjo verovatno postati topliji i izazvati još više temperature sledeće godine.

"Ovaj mesec je, po mom profesionalnom mišljenju kao klimatskog naučnika, bio potpuno zapanjujući", rekao je klimatolog Zeke Hausfater.

(Telegraf.rs)