Haićani slave najavu dolaska stranih trupa u svoju zemlju, ali ima i onih koji brinu zbog prošlosti

Dok jedni očekuju da strane trupe poraze bande koje skoro da vladaju zemljom, drugi brinu da se Haiti ne suoči s problemima poput onih koje je donela prethodna međunarodna misija

Stranci sa oružjem nailaze na neprijateljstvo u većini zemalja u svetu, piše AP.

Ali odlazak naoružanih vojnika i policije sa Haitija 2017. nakon skoro dve decenije na ulicama pomogao je kriminalcima da preuzmu kontrolu nad većim delom te zemlje. Bande su izvršile toliko pljački, silovanja i kidnapovanja da su Haićani u utorak pozdravili vest da je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija odobrio raspoređivanje međunarodnih oružanih snaga na Haitiju.

Preporučujemo

Vesti o glasanju — kojim je odobreno jednogodišnje raspoređivanje snaga pod vođstvom Kenije kako bi pomogle u gušenju nasilnih bandi — dominirale su razgovorima i radio i TV programima.

"Kao da je Bog čuo molitve Haitija, i on šalje pomoć", rekao je Vensli Džonson (40).

Džonson je ove godine morao da pobegne iz svog doma nakon što su bande opljačkale zajednicu u kojoj je živeo, a koju su izgradili ljudi koji su preživeli razorni zemljotres na Haitiju 2010. godine. Zabrinut zbog beskrajnog nasilja bandi, Džonson je poslao sina i poćerku da žive sa svojom majkom na selu, ali se ovaj građevinski radnik bori da brine o njima.

U međuvremenu, gradnja je zaustavljena na nekoliko lokacija jer su bande preuzele kontrolu nad tim područjima, a Džonson nije mogao da nađe posao.

"Stabilnost bi bila ključna da se svi vrate svojim normalnim aktivnostima", rekao je on, dodajući da mu je laknulo što će biti raspoređene strane oružane snage.

"Naše snage nemaju ljudstvo da se bore protiv bandi s oružjem koje imaju", rekao je on.

Nacionalna policija Haitija pokrenula je nekoliko operacija protiv bandi, ali odeljenje nema dovoljno resursa ili osoblja, sa samo oko 10.000 aktivnih oficira za zemlju od više od 11 miliona ljudi.

Misija koju predvodi Kenija bila bi prvi put u skoro 20 godina da će snage biti raspoređene na Haitiju. Misija UN iz 2004. završena je 2017.

Predstojeću misiju će predvoditi Kenija, a Jamajka, Bahami i Antigva i Barbuda takođe si obećale da će poslati osoblje. Misija bi bila revidirana nakon devet meseci i finansirana dobrovoljnim prilozima, uz obećanje SAD do 200 miliona dolara. Kenijski ministar spoljnih poslova rekao je da bi snage mogle biti raspoređene početkom januara.

"Trebalo bi da stignu pre januara", rekao je Piter Džon, 49-godišnji stolar koji je čuo vesti na malom crno-belom radiju koji se nalazio u njegovoj radnji, gde pravi krevete, stolove i ormare.

On brine da će nasilje bandi samo eskalirati.

"Jednog jutra čujete o tipovima koji preuzimaju oblast, ubijaju i siluju decu, ostavljajući sve bez kuće, i to je zastrašujuće", rekao je.

"Snage koje dolaze u zemlju mogle bi da im uzvrate", dodao je.

U međuvremenu, rekao je, Haićani će se brinuti o bandama na jedini način na koji znaju: nasilna pobuna poznata kao "bva kale" ubila je oko 350 ljudi od početka u aprilu.

"Stanovništvo će staviti tačku na svoje živote. Ima ljudi koji previše pate", rekao je on o bandama.

Više od 2.400 ljudi je ubijeno od januara do sredine avgusta ove godine, sa više od 950 kidnapovanih i još 902 ranjenih, prema statistikama UN. Posebno je poraslo nasilje nad ženama i decom.

Među kidnapovanim i mučenim su prijatelji Dženet Baučer, 37-godišnje vlasnice prodavnice koja prodaje žensku i dečiju odeću. Ona je izbegla napad bande ranije ove godine dok je vozila sama. Grupe su pucale na njen auto, razbivši prozor dok je pritiskala gas i pokušavala da pobegne.

"Oh, da, uzbuđena sam", rekla je o predstojećem raspoređivanju međunarodnih snaga.

"Vreme je da Haiti dobije stvarnu podršku", dodala je.

Više od 200.000 Haićana izgubilo je domove zbog bandi koje su palile zajednice i silovale i ubijale stanovnike u pokušaju da se izbore za teritorije rivalskih bandi.

Ali, prethodne strane intervencije na Haitiju ostavile su mnoge oprezne i ljute.

Misija Ujedinjenih nacija za stabilizaciju pokrenuta 2004. bila je poremećena skandalom seksualnog zlostavljanja i epidemijom kolere, koja je ubila gotovo 10.000 ljudi.

"Ostale su loše uspomene na Haitiju", rekao je o prethodnim intervencijama Žan-Pjer Eli, 60-godišnji privatni učitelj.

Rekao je da podržava nadolazeću silu jer je "nepodnošljivo živeti na Haitiju", ali brine da bi se prošlost mogla ponoviti.

"Vojnici su ponekad bili van kontrole, a niste imali kome da ih prijavite. Radili su šta hoće", rekao je.

Johan Lefevr Ševalije, direktor neprofitne organizacije Mersi Korps na Haitiju, rekao je da se nada da će strane oružane snage poštovati ljudska prava i vratiti izvesnu stabilnost.

"Najgori ishod bi bio da ova nova intervencija dodatno poveća nasilje i optereti one koji se suočavaju s najvećim delom ove bezbednosne i humanitarne krize", rekao je on.

Kritičari nove misije su takođe upozorili na ranije zloupotrebe od strane kenijskih policijskih snaga, ali pristalice kažu da rezolucija kojom se ovlašćuje dolazak međunarodnih snaga sadrži jak jezik za sprečavanje zloupotreba i poziva na pravilno upravljanje otpadnim vodama, zbog kojih je prošli put došlo do izbijanja epidemije kolere.

Savet bezbednosti UN odobrio je rezoluciju skoro godinu dana nakon što su premijer Haitija Ariel Henri i 18 najviših vladinih zvaničnika zatražili hitno raspoređivanje stranih oružanih snaga u borbi protiv bandi koje preplavljuju tu zemlju.

(Telegraf.rs)