Klimatolog Latif: Očigledno zemlje nisu spremne da zaštite klimu

Osvrnuo se i na katastrofalne poplave koje su 2021. godine pogodile zapadnu Nemačku

Jedan od vodećih svetskih meteorologa Modžib Latif ocenio je za Tanjug da svetski lideri očigledno nisu spremni da zaštite klimu i da nije dostižan cilj ovogodišnjeg klimatskog samita da se zaustavi globalno zagrevanje na 1,5 stepen u odnosu na preindustrijski period.

Na pitanje šta bi trebalo da se uradi kako bi se zaustavilo globalno zagrevanje, poznati klimatolog odgovara da je jedini način da se smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte u atmosferu i da u jednom trenutku one dođu na nulu.

Preporučujemo

"Mislim da sve moje kolege ne veruju da možemo zaustaviti globalno zagrevanje ispod 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na preindustrijski period. Mislim da će biti veliki uspeh ukoliko ostanemo ispod dva stepena. Glavni cilj Pariskog sporazuma je zapravo da zaustavimo globalno zagrevanje ispod dva stepena Celzijusa. Kako god, od 2015. godine emisije štetnih gasova su nastavile da rastu. Tako da potpisivanje ugovora je jedna stvar, ali pridržavanje dogovorenog je druga. Očigledno zemlje nisu spremne da zaštite klimu", istakao je klimatolog.

Latif, autor knjige "Klimatske promene - tačka bez povratka", koja je prema mišljenju mnogih "predskazanje" poplava koje su pogodile Grčku i Libiju, kaže kako smatra da je čovečanstvo zakasnilo za bilo koju klimatsku akciju.

"Mislim da je prvi naučni rad o globalnom zagrevanju objavio 1996. godine švedski nobelovac Svante Arenijus. On je već tada napravio određene kalkulacije u pogledu emisija ugljen-dioksida u atmosferu i koji bi bio njihov uticaj na temperaturu Zemlje. On je u osnovi predvideo šta će se dešavati. Da će doći do porasta temperature ako dođe do porasta ugljen-dioksida", rekao je on i dodao da je rešenje ovog problema izazov za čitavo čovečanstvo.

Osvrnuo se i na katastrofalne poplave koje su 2021. godine pogodile zapadnu Nemačku, u kojima je poginulo više od 100 ljudi, a nakon kojih je usledila velika suša.

"Sećam se tog događaja iz 2021. godine. To je bila najozbiljnija poplava koju smo iskusili u poslednjih nekoliko decenija. Mislim da smo tada videli da nismo dobro pripremljeni za uticaje globalnog zagrevanja. Imali smo veoma velike snažne padavine, 200 litara po metru kvadratnom za kratak vremenski period", naveo je meteorolog. Kako kaže, problem je to što ne može da se savlada tako obilna kiša, kao i to što je to bio momenat kada je Nemačka shvatila da se globalno zagrevanje ne dešava negde druge i da se njegovi uticaji mogu osetiti bilo gde. Kada je reč o atmosferskom fenomenu El Ninjo, Latif kaže da on naročito utiče na okeane.

"Temperature okeana su bolji indikator klimatskog zagrevanja zato što se okean zagreva veoma konstantno. Okeani uzimaju više od 90 odsto toplote koja je zarobljena u atmosferi zbog povećanja štetnih gasova. Okeani sa jedne strane pomažu da se ublaži globalno zagrevanje dok sa druge strane pate takođe, zato što na ekosisteme utiče zagrevanja okeana. Tu je i još jedan problem. Oko jedne četvrtine emisija ugljen-dioksida su preuzeli okeani i to nas vodi nečemu što nazivamo zakiseljavanje okeana, pa oni postaju sve kiseliji", naveo je on i istakao da to takođe predstavlja opasnost po morski život. Dodaje da će ovaj atmosferski fenomen imati najozbiljniji uticaj u pacifičkoj zoni.

"Stoga u oblasti zapadnog Pacifika i jugoistočne Azije imamo suve uslove, a sa druge stane Pacifika imamo obilne kiše, u Kaliforniji, Peruu i Čileu. On takođe utiče i na indijske monsune, kiše u južnoj Africi i severnoj Americi sve do Kanade. Njegov uticaj na Evropu je relativno mali, možete ga pronaći, ali klima Evrope je više pod uticajem onoga što se dešava iznad Atlantika i Mediterana", rekao je on.

Kada je reč o aktivizmu, Latif navodi kako smatra da je važna stvar ono što su on i njegove kolege pomogli da se probudi svest kod ljudi. Ipak, navodi na mu je teško palo to što je morao da nauči da svest javnosti ne vodi nužno do akcije.

"Zato što su svi voljni da podrže zaštitu klime ali kada dođe do akcije dolazi do otpora i ljudi ne žele ništa da promene. To je dilema u kojoj se nalazimo. Ljudi moraju da osete da mogu da imaju dobrobit ako zaštite klimu i za to postoje razni načini. Na primer ako ljudima vratite deo novca. To može da bude cena emisija ugljen-dioksida odakle bi dolazilo mnogo novca. Mislim da jedan deo treba da se vrati ljudima, to će olakšati stvari. Jer ne možete samo da uzimate novac, već morate nešto i da vratite", zaključio je poznati klimatolog.

(Telegraf.rs)