Sledeća pandemija bi mogla da ubije 50 miliona ljudi: Svetu preti milion virusa smrtonosnijih od kovida

Stručnjaci su upozorili da bi hiljade različitih virusa mogle evoluirati da izazovu pandemiju

Sledeća pandemija mogla bi doći od milion neotkrivenih virusa - i mogla bi biti smrtonosnija od kovida, upozorili su stručnjaci, piše "The Sun".

Stručnjaci za vakcinu Kejt Bingam i Tim Hejms rekli su da bi epidemija virusa mogla da ubije do 50 miliona ljudi na sličnom nivou kao kod španskog gripa.

Preporučujemo

U odlomku svoje nove knjige objasnili su kako bi se sledeća pandemija mogla odvijati - i izdali oštro upozorenje.

"Pandemija gripa 1918/19. ubila je najmanje 50 miliona ljudi širom sveta, dvostruko više nego što je ubijeno u Prvom svetskom ratu", rekli su oni.

"Danas bismo mogli očekivati sličan broj smrtnih slučajeva od jednog od mnogih virusa koji već postoje."Postoji više virusa koji se užurbano razmnožavaju i mutiraju nego svi drugi oblici života na našoj planeti zajedno. Ne predstavljaju svi oni pretnju za ljude, naravno - ali mnogi to čine."

Stručnjaci su upozorili da bi hiljade različitih virusa mogle evoluirati da izazovu pandemiju.

Postoji rizik da bi virusi mogli "skočiti" između vrsta i "dramatično mutirati".

"Do sada su naučnici svesni 25 porodica virusa, od kojih svaka sadrži stotine ili hiljade različitih virusa, od kojih bi svaki mogao da evoluira i izazove pandemiju", rekli su Bingam i Hejms.

"Što je još gore, procenjuju da bi moglo biti više od milion neotkrivenih virusa koji bi mogli da pređu sa jedne vrste na drugu, dramatično mutiraju i ubiju milione ljudskih bića", dodali su.

Oni tvrde da je svet donekle imao "sreće" sa pandemijom kovida - uprkos tome što je virus ubio oko 20 miliona ljudi.

"Poenta je u tome da je velika većina ljudi zaraženih virusom uspela da se oporavi", rekli su oni.

"Ebola, s druge strane, ima stopu smrtnosti od oko 67 odsto. Ptičji grip ne zaostaje mnogo sa 60 odsto. Čak je i MERS dostigao 34 odsto. Tako da sigurno ne možemo računati na to da se sledeća pandemija lako obuzda", rekli su.

Kolega-ekspert dr Džon Mekoli, član Globalnog sistema za nadzor i reagovanje na grip SZO, upozorio je da bi španski grip mogao da izazove sledeću pandemiju.

Od izbijanja kovida naučnici su tragali za drugim opasnim virusima koji bi mogli izazvati sledeću pandemiju - što bi moglo da dovede do "broja slučajeva i smrtnih slučajeva sličnih španskom gripu".

Dr Mekoli, direktor Svetskog centra za grip, rekao je da je jedna od njegovih najvećih briga sezonski grip.

On je upozorio da će buduća pandemija verovatno proizaći iz soja gripa - uprkos smanjenim brojkama gripa.

Mere kovida, poput socijalnog distanciranja i redovnog pranja ruku, doprinele su jednoj od najnižih cirkulacija gripa više od jednog veka, rekao je stručnjak.

Ali uobičajeni virusi kao što je sezonski grip mogli bi biti mnogo opasniji u svetu nakon pandemije.

Dr Erin Sorel, stručnjak za novonastale zarazne bolesti i grip, složila se da grip treba smatrati "glavnim kandidatom" kada se traži sledeća pandemija.

"Nije pitanje da li ćemo imati još jednu pandemiju, već kada. Dok bi današnja pandemija mogla dovesti do broja slučajeva i smrtnih slučajeva sličnih 1918, to ne bi bilo iz istih razloga", rekla je ona.

Najsmrtonosnija pandemija

Španski grip je ubio oko 50 miliona ljudi od 1918. do 1919. godine.

Pandemija gripa iz 1918. godine ubila je više ljudi od Prvog svetskog rata i "crne smrti". Poznat kao španski grip, veruje se da virus potiče od divljih i domaćih ptica, iako su neki tvrdili da je možda poreklom od svinja.

Iako je dobio ime Španski grip, naučnici su od tada smatrali da je malo verovatno da je bolest nastala u Španiji. Kina, Francuska, SAD i Britanija su sve pominjane kao rodno mesto virusa.

Većina žrtava koje se pripisuju pandemiji potiče od drugog talasa bolesti, jer su trupe širile mutirani oblik virusa između septembra i novembra 1918.

Za razliku od koronavirusa, španski grip je imao visoku stopu mortaliteta među mladima, posebno kod dece mlađe od pet i između 20 i 40 godina.

U svom najsnažnijem obliku, bolest bi mogla da ubije zdravu mladu osobu u roku od 24 sata od pojave prvih simptoma.

Neki od najgorih simptoma su uključivali groznicu sa plikovima, upalu pluća i krvarenje iz nosa toliko jako da bi se pacijenti mogli udaviti u sopstvenoj krvi.

(Telegraf.rs)