Danska se izvinila ljudima sa posebnim potrebama zbog jezivih državnih zlostavljanja

Danska vlada se izvinila hiljadama osoba s invaliditetom koje su zlostavljane u državnim ustanovama. Zlostavljanje se odvijalo decenijama i ostavilo je duboke emocionalne i fizičke ožiljke

Danska ministarka za socijalna pitanja Pernil Rozenkranc-Tajl se u ponedeljak izvinila u ime države za zlostavljanje dece i odraslih koje je trajalo decenijama, javlja "Deutsche Welle".

Hiljade dece i odraslih osoba sa smetnjama u razvoju bile su smeštene u državne institucije i podvrgnute zlostavljanju koje je uključivalo prinudnu sterilizaciju i seksualne napade.

Preporučujemo

Kada je došlo do zlostavljanja?

Oko 15.000 dece i odraslih sa širokim spektrom smetnji u razvoju poslato je u državne ustanove u različitim periodima od 1933. do 1980. Među razlozima za njihovo stavljanje pod "posebnu brigu" bio je i taj da bi se time zaštitilo društvo – što je predstavljalo zabrinutost, koja je barem delimično ukorenjena u teorijama eugenike.

Ideja eugenike, koja je zasnovana na poboljšanju genetskog kvaliteta ljudske populacije, istorijski je korišćena za isključivanje ili ciljanje određenih grupa za koje se smatralo da su inferiorne, a najzloglasniji primer njene primene je ono što su nacisti radili tokom Holokausta.

U Danskoj su osobe sa invaliditetom kao što su slepilo, epilepsija i fizički ili mentalni hendikepi bili smešteni u državne institucije.

Prisilne sterilizacije su vršene i nad psihijatrijskim pacijentima od 1929. do 1967. Sve do 1989. pacijenti su takođe morali da dobiju posebnu dozvolu vlasti za brak.

Prethodna danska vlada naredila je istragu, koja je 2020. otkrila niz zloupotreba u tim centrima. Oni su uključivali nasilje, psihičko i seksualno zlostavljanje, kao i teške greške kada je reč o medicinskim tretmanima.

Godnie 1980. parlament je decentralizovao sektor za specijalnu negu i predao odgovornost lokalnim vlastima.

Šta je ministarka rekla

Rozenkranc-Tajl je opisala period zlostavljanja kao "jedno od najcrnjih poglavlja u istoriji Danske".

"Društvo treba da pazi na građane, a ovde se desilo suprotno", rekla je ona.

"Naravno, ne možemo da promenimo prošlost izvinjenjem. Ali možemo preuzeti odgovornost za ono što se dogodilo i možemo priznati da je učinjena greška."

"U ime danske države, u ime vlade: Izvinite", rekla je ona.

"Ono što vam se dogodilo je daleko ispod Danske u koju verujemo. Nikada nećemo zaboraviti ono što vam se dogodilo - i ono što vam se dogodilo nikada se neće ponoviti", dodala je ministarka.

Ona je uputila izvinjenje na događaju koji je održan za oko 50 žrtava politike iz tog perioda u zapadnom gradu Horsensu.

Jedna od žrtava, Hane Klitgard Larsen, takođe je govorila na događaju.

"Ima nas više nego što mislite, koji smo obeleženi za ceo život", rekla je za danski list "Politiken Klitgard" Larsenova.

"Izvinjenje danas mnogo znači jer seže u budućnost. I postoji obećanje da nećete imati takav pogled na čovečanstvo u budućnosti", rekla je ona.

(Telegraf.rs)