Kim ima ono što Putinu treba: Zašto Vašington strahuje od sastanka lidera Rusije i Severne Koreje?

Američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven rekao je da SAD pokušavaju da shvate da li Severna Koreja može da napravi značajnu promenu u ruskim naporima

Susret lidera Rusije i Severne Koreje zabrinjava Zapad, a Vašington je posebno zabrinut zbog mogućnosti da bi Vladimir Putin mogao da se okrene Kim Džong Unu.

Svaki od dvojice lidera ima nešto što onaj drugi želi, što je za SAD opasna kombinacija.

Preporučujemo

Sastanak Putina i Kima mogao bi da utiče na rat u Ukrajini i da zakomplikuje više puta neuspešne napore Vašingtona da obuzda nuklearni program Pjongjanga i da igra geopolitičku igru šaha koja se odvija na Pacifiku gde je Kina glavni igrač, piše CNN.

Vašington je reagovao na mogućnost sastanka dvojice lidera - koji bi mogao da se odigra nakon što Kim sedne u svoj oklopni voz i krene put Rusije - rugajući se Putinu, upozoravajući Severnu Koreju i pokušavajući da shvati šta bi to moglo da znači.

Rusija bi mogla da traži od Kima da im popuni zalihe municije i artiljerije dok rat u Ukrajini prelazi u još jednu krvavu zimu. Pjongjang je takođe vešt u tehnologiji dronova i raketa. Kim, u međuvremenu, zna da je Rusija dugogodišnja i sofisticirana nuklearna sila čija bi stručnost mogla pomoći njegovom programu širenja.

Takođe je veliki dobavljač nafte, a Severna Koreja i Rusija žive pod zapadnim sankcijama i ograničenjima pristupa globalnom tržištu. Ako mogu da pomognu jedan drugom da ublaže "bol od blokada", možda će moći da posluju.

Dodatno, za severnokorejskog lidera, propagandna vrednost toga da Kimova osiromašena zemlja pomaže da se podupre mnogo veća Rusija, mogla bi biti dragocena. I sam Kim će privlači pažnju Vašingtona nakon godinama zahladnelih odnosa, a nakon njegovog sastanka sa nekadašnjim predsednikom SAD Donaldom Trampom.

Kao i uvek, otkako traje rat u Ukrajini, Vašington u javnost iznosi informacije svojih obaveštajnih službi kako bi predvideo i osujetio Putinove poteze, pre nego što ih povuče.

Kada je u pitanju okrutni sarkazam, najviše je u oko zapala izjava Rahma Emanuela, američkog ambasadora u Japanu. Komentarišući da je sveobuhvatni cilj ruske invazije na Ukrajinu bio da se ponovo stvori moskovsko carstvo, Emanuel je rekao za CNN "da imperija sada zavisi od Severne Koreje, od Irana – dve izolovane zemlje koje se vide kao parije. To vam govori koliki je neuspeh ovaj rat.”

Američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven rekao je da SAD pokušavaju da shvate da li Severna Koreja može da napravi značajnu promenu u ruskim naporima.

"Postavili smo to pitanje našoj obaveštajnoj zajednici. To je dobro pitanje. Naš uvid kako po pitanju količine zaliha, tako i, naravno, o kvalitetu zaliha je donekle ograničena. Mislim da je otvoreno pitanje koliko je materijala i kakav je to kvalitet materijala koji bi mogao da bude obezbeđen", rekao je Saliven.

On je upozorio da se prodaja oružja, koje bi Rusija mogla da upotrebi za napad na silose za žito ili infrastrukturu za grejanje velikih ukrajinskih gradova, neće dobro odraziti na Severnu Koreju. Ali moralni argumenti neće pokrenuti Kima, koji svoje građane drži zaključanim u ogromnom logoru uništenom represijom i glađu, navodi CNN.

Dok SAD odbacuju mogući sastanak Kima i Putina, oba lidera imaju kapacitet da naprave probleme Vašingtonu. Rusija se jednom pridružila SAD u multinacionalnom nastojanju da ograniči nuklearne i raketne programe Pjongjanga, ali to očigledno više nije verovatno jer Putin želi da probije uticaj SAD širom sveta. To znači da će severni arsenal masovnog uništenja ostati sve ozbiljnija pretnja američkoj nacionalnoj bezbednosti.

Postavlja se pitanje i političke dimenzije. Ukoliko je Severna Koreja u mogućnosti da Putinu ponudi značaju vojnu pomoć, to bi potpirilo nade Rusije da prodruži rat baš u trenutku kada ukrajinska spora ofanziva polako počinje da donosi neke stvarne dobitke.

Ukoliko se rat produži duboko u 2024. (izborna godina u SAD, op. aut.) Putin bi mogao da pojača politički pritisak na predsednika Džoa Bajdena u jeku sve češćih pitanja javnosti o američkim milijardama koje se šalju kao pomoć Ukrajini.

Ovaj skepticizam potpiruju Trampova upozorenja da Ukrajinu treba osloboditi i da će okončati rat – pod uslovima koji su verovatno povoljni za Rusiju – ako pobedi na izborima 2024. godine.

Sastanak Putina i Si Đinpinga bi takođe zacementirao zabrinutost da se svetski tirani udružuju u antiameričku alijansu. Putinovo prijateljstvo sa kineskim liderom zabrinulo je SAD, iako Peking možda nije ponudio baš onu pomoć kojoj se ruski lider možda nadao. To bi mogao da bude jedan od razloga što se obraća Severnoj Koreji za vojne zalihe. Rusija je, naravno, i pacifička sila i mogla bi dodatno destabilizovati ionako napetu geopolitičku scenu, koja predstavlja najveći izazov američkoj nacionalnoj bezbednosti.

(Telegraf.rs)