Ljudi u Ekvadoru sve više umiru zbog banana: Evo kakve veze s tim imaju karteli

Broj nasilnih smrti u Ekvadoru se udvostručio od 2021. do 2022. godine, kada je umrlo 4.600, što je najveći broj ikada zabeležen u jednoj godini

Muškarci šetaju kroz bujnu plantažu između mirne pacifičke obale Ekvadora i njegovih veličanstvenih Anda, odsecajući stotine grozdova zelenih banana sa biljaka koje su duplo više od njih. Radnici vuku grozdove na traku, gde se banane peru, vagaju i stavljaju im se nalepnice za evropske kupce. Vlasnik Frenklin Tores prati sve aktivnosti kako bi se uverio da voće ispunjava međunarodne standarde lepote - i što je još važnije, da je upakovano za isporuku bez kokaina.

Tores je na stalnom oprezu jer je Ekvador sve više na ušću dve globalne trgovine: banane i kokaina, piše AP.

Preporučujemo

Ova južnoamerička zemlja je najveći svetski izvoznik banana, isporučujući oko 7,2 tone godišnje morem. Takođe je uklesana između najvećih svetskih proizvođača kokaina, Perua i Kolumbije, a trgovci drogom smatraju da su kontejneri napunjeni bananama savršeni za krijumčarenje njihovih proizvoda.

Infiltracija trgovaca drogom u industriju koja je odgovorna za oko 30 odsto svetskih banana doprinela je nasilju bez presedana širom ove nekada mirne nacije. Pucnjave, ubistva, otmice i iznude postali su deo svakodnevnog života, posebno u pacifičkom lučkom gradu i u centru za isporuku banana Gvajakilu.

"Ovo je svačija odgovornost: osobe koja ga prevozi, osoba koja ga kupuje, osoba koja ga konzumira", rekla je prodavac Dalia Čang (59), stanovnica Gvajakila, o trgovini kokainom. "Svi oni dele odgovornost. Uništili su našu zemlju."

Zemlja, koja nije veliki proizvođač kokaina, bila je posebno uznemirena kada je predsednički kandidat poznat po svom oštrom stavu prema organizovanom kriminalu i korupciji — Fernado Viljavisencio — ubijen na kraju predizbornog skupa 9. avgusta. Optužio je ekvadorsku bandu "Los Čoneros" i njenog zatvorenog vođu, koje je povezao sa meksičkim kartelom Sinaloa, da su pretili njemu i njegovom predizbornom timu nekoliko dana pre atentata.

Pored blizine proizvodnje kokaina, karteli iz Meksika, Kolumbije i sa Balkana su se nastanili u Ekvadoru jer ta država koristi američki dolar i ima slabe zakone i institucije, zajedno sa mrežom davno uspostavljenih bandi poput "Los Čonerosa" koje su željne zarade.

U procepu

Vlasti kažu da je Ekvador takođe dobio na značaju u globalnoj trgovini kokainom nakon političkih promena u Kolumbiji prošle decenije. Polja koke u Kolumbiji približavaju se granici s Ekvadorom zbog raspada kriminalnih grupa nakon demobilizacije pobunjeničke grupe Revolucionarne oružane snage Kolumbije 2016, poznatije po španskom akronimu FARK.

Rekordnih 2.304 metričkih tona kokaina proizvedeno je 2021. širom sveta, uglavnom u Kolumbiji, Peruu i Boliviji. Te godine, skoro trećina kokaina zaplenjenog od strane carinskih organa u zapadnoj i centralnoj Evropi došla je iz Ekvadora, dvostruko više od količine prijavljene 2018. godine, prema izveštaju Ujedinjenih nacija koji se poziva na podatke Svetske carinske organizacije. Velika hapšenja zbog droge postala su sve učestalija, a u poslednjih mesec dana evropske vlasti su imale rekordne zaplene nakon pregleda kontejnera sa bananama iz Ekvadora.

Vlasti su 25. avgusta najavile najveći učlov kokaina u Španiji do sada: 9,5 metričkih tona sakrivenih među kartonskim kutijama banana iz Ekvadora u rashladnom kontejneru. Holandski zvaničnici su prošlog meseca imali najveću zaplenu kokaina u svojoj zemlji — gotovo osam metričkih tona — u kontejneru s ekvadorskim bananama. Vlasti u Grčkoj i Italiji takođe su ove godine zaplenjivale kokain skriven u ekvadorskim bananama.

Banane koje idu u Evropu se pakuju na plantažama, utovaruju u kamione koji ih odvoze u ogromna skladišta u Gvajakilu i okolini i prebacuju u pomorske kontejnere koji se odvoze u oblasnu luku.

Zatim brodovi kreću na severoistok do Panamskog kanala, prelaze u Karipsko more i idu na istok preko Atlantika.

(Ne)svesna saradnja

Svesno ili ne, uzgajivači banana, izvoznici, brodarske korporacije, lučki operateri, privatne kompanije za obezbeđenje, carinski agenti, poljoprivredni službenici, policija i kupci nude mogućnosti koje su trgovci drogom iskoristili.

Neki trgovci ljudima su stvorili lažne kompanije kako bi oponašali legitimne izvoznike banana, dok su drugi stekli legitimne poslove, uključujući plantaže. Pronašli su kompanije koje su spremne da budu saučesnici. Takođe su potplatili, zastrašivali ili kidnapovali vozače kamiona i druge radnike kako bi pomogli da se kokain ubaci u pošiljke.

Drugi trgovci drogom su korumpirali ili zastrašivali policiju, carinske agente, čuvare i lučke radnike kako bi pomogli – ili ignorisali – neovlašćeno manipulisanje kontejnerima u lukama.

Sve više smrti

Trgovina drogom je doprinela broju nasilnih smrti u Ekvadoru, koji se udvostručio od 2021. do 2022. godine, kada je umrlo 4.600, što je najveći broj ikada zabeležen u jednoj godini. Zemlja je na putu da ponovo obori godišnji rekord, sa 3.568 nasilnih smrti u prvoj polovini 2023.

U Gvajakilu, gde su brodski kontejneri deo pejzaža, ljudi ovih dana žive u strahu. Pešaci se ne usuđuju da vade svoje telefone iz džepova. Prodavnice imaju metalne šipke od poda do plafona koje sprečavaju kupce da uđu sa trotoara. Restorani koji su preživeli pandemiju rano se zatvaraju.

Zajedno sa porastom ubistava, povećana je i količina kokaina zaplenjenog u lukama Ekvadora, dostigavši 77,4 metričke tone prošle godine. To je više od tri puta više od iznosa zaplenjenog 2020.

General nacionalne policije Pablo Ramirez, ekvadorski nacionalni direktor za istrage protiv droga, pripisao je promenu povećanom krijumčarenju, a ne boljoj primeni.

Policijski podaci takođe pokazuju da je od prošlogodišnjeg ukupnog broja, rekordnih 47,5 metričkih tona kokaina pronađeno u pošiljkama banana, iako je izvoz voća opao za 6,4 odsto u odnosu na 2021.

Manje od 30 odsto kontejnera se trenutno pregleda u ekvadorskim lukama, a to je proces koji se obavlja ručno ili sa psima koji njuškaju drogu. Vlada predsednika Giljerma Lasa kaže da želi da koristi skenere na čitavim kontejnerima. Dvanaest takvih mašina je već trebalo da radi, ali Ramirez je rekao da se to još nije dogodilo.

Ramirez je izjavio i da očekuje da će sve luke imati operativne skenere do sredine 2024. On je rekao da su dve luke testirala skenere kako bi se sredile unutrašnje procedure i obučili ljudi koji će raditi sa tim mašinama.

Operater najveće luke u Gvajakilu, "Contecon Guaiakuil S.A.", odbio je zahteve Asošiejted presa za intervju i pristup luci kako bi video postojeće bezbednosne procedure. Odgovarajući na pisana pitanja o merama, portparolka Aleksandra Pačeko je u izjavi rekla da je operater sklopio sporazum sa nacionalnom policijom 2022. kako bi, između ostalog, "pojačao operacije u luci". Ona je dodala da operater planira da potroši oko 15 miliona dolara na skenere.

Borba protiv kriminala

Hose Idalgo, izvršni direktor Udruženja izvoznika banana Ekvadora, rekao je da se industrija suočava sa većom izloženošću krijumčarenju u odnosu na izvoz drugih roba zbog količine kontejnera koje koristi.

"Upravo zbog banana ima toliko luka", rekao je Idalgo. "To otvara puteve ka drugim izvoznim proizvodima."

On je objasnio da izvoznici godišnje troše oko 100 miliona dolara na mere bezbednosti, koje uključuju nadzorne kamere na plantažama, GPS praćenje kamiona i identifikaciju kopnenih ruta koje zahtevaju policijske patrole kako bi sprečile kriminalce.

Bez obzira na to, neki izvoznici su optuženi da su saučesnici ili direktno umešani u trgovinu kokainom. Organizacija koja stoji iza rekordne zaplene kokaina u Španiji, prema poreskoj agenciji te zemlje, radila je preko kompanije za izvoz banana u Mačali, gradu južno od Gvajakila.

Nekoliko sati nakon što je ova priča objavljena u ponedeljak, zvaničnici poljoprivrede i carine u Ekvadoru objavili su u saopštenju da je administracija očistila vladinu bazu podataka o izvozu banana. Poništeni su profili izvoznih kompanija za koje se smatralo da su lažni ili nepotpuni i ukinute dozvole za plantaže koje pokrivaju 39.537 hektara za koje je utvrđeno da ne postoje.

Tores, vlasnik plantaže, želi da vidi da se ta vrsta problematičnih izvoznika izbaci iz industrije. Ali ne postoji propis koji se može koristiti za opozivanje dozvole kompanije za izvoz banana kada je posao više puta vezan za trgovinu drogom.

"To me toliko muči", rekao je Tores. "Moji ljudi rade sa bananama, ne rade sa drogom. To je vodeći proizvod, najbolji na svetu, i žalosno je videti ga tako ukaljanog."

(Telegraf.rs)