Predsednik Nagorno-Karabaha podneo ostavku
Azerbejdžan negira da je uveo blokadu koridora Lačin i kaže da su dostupni alternativni putevi za snabdevanje Nagorno-Karabaha preko teritorije Azerbejdžana
Predsednik spornog regiona Nagorno-Karabah Araik Haratjunjan podneo je danas ostavku zbog nestašica hrane i goriva do kojih je došlo nakon gotovo jednogodišnje blokade te teritorije koju je uveo Azerbejdžan.
Etnički Jermen Haratjunjan je rekao da su ''teškoće u zemlji značajno umanjile povrenje u vlast'', a kako prenosi Rojters, između redova je naveo da je činjenica što je bio na funkciji predsednika bila prepreka u pregovorima sa Azerbejdžanom.
Nagorno-Karabah je međunarodno priznat kao teritorija Azerbejdžana, ali populacija od 120.000 ljudi, koju pretežno čine etnički Jermeni koja tu živi, izborila je de fakto nezavistnost nakon rata koji je započeo 90-tih godina.
Azerbejdžan je 2020. ponovo zauzeo teritorije u i oko Nagorno-Karabaha, u drugom ratnom sukobu, nakon mirovnih pregovora kojima je predsedavala Rusija. Haratjunjan, koji je predsedavao u doba ratnog poraza 2020. godine, suočio se sa pozivima da se povuče, koji su intenzivirani od decembra, kada je Azerbejdžan započeo blokadu koridora Lačin, jedinog kopnenog puta koji povezuje Nagorno-Karabah sa Jermenijom.
Azerbejdžan negira da je uveo blokadu koridora Lačin i kaže da su dostupni alternativni putevi za snabdevanje Nagorno-Karabaha preko teritorije Azerbejdžana.
Blokada je dovela do nestašice hrane, goriva i medicinskih zaliha unutar spornog regiona. Pored toga, Haratjunjan je imao i nesuglasica sa jermenskim premijerom Nikolom Pašinjanom, koji je pokazao spremnost da potencijalno prizna Nagorno-Karabah kao region Azerbejdžana, što bi ugrozilo opstanak vlasti u tom regionu.
(Telegraf.rs)