Međunarodna situacija se pogoršava: EU se suočava sa rekordnim brojem migranata

Centralno-mediteranska ruta u prvih sedam meseci 2023. godine i dalje je bila najpopularnija za migrante

Evropska unija suočava se sa najvećim prilivom migranata od 2015. godine, imajući u vidu da rekordan broj ljudi dolazi u Italiju i Grčku, što predstavlja veliko opterećenje za mehanizme za prijem, navodi Tanjug.

Ove godine zemlje članice postigle su istorijski dogovor o ključnim zakonima o azilu i migracijama i sklopile dogovore sa zemljama gde su migranti u tranzitu.

Preporučujemo

Centralno-mediteranska ruta u prvih sedam meseci 2023. godine i dalje je bila najpopularnija za migrante. Oni koji koriste ovu rutu često kreću na put ka severnoj Africi i Turskoj, prelazeći Sredozemno more da bi stigli do Italije. Više od polovine pokušaja ulazaka, njih 89.047, registrovano je na ovoj ruti, navodi Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu (Fronteks).

Agencija je upozorila da bi pojačani migracioni pritisak na ovu rutu mogao da se nastavi narednih meseci, jer krijumčari nude niže cene za prolaz kroz Sredozemno more, s obzirom na veliku konkurenciju među kriminalnim grupama.

Sredozemno more je, prema navodima Fronteksa, i dalje opasno, jer je u prvih sedam meseci ove godine nestalo više od 2.060 migranata.

Više od 1.800 ljudi poginulo

Prema podacima Međunarodne organizacije za migracije, više od 1.800 ljudi je poginulo ove godine u brodolomima na centralnoj mediteranskoj migracionoj ruti, najsmrtonosnijoj na svetu.

Zapadnobalkanska ruta je i dalje popularna, mada je Fronteks prijavio je pad duž ove druge najpopularnije rute, koji se odnosi na broj neregularnih dolazaka u EU preko regiona koji obuhvata Albaniju, BiH, Crnu Goru, Severnu Makedoniju, Srbiju i područje Kosova i Metohije.

Zabeleženo je više od 52.200 takvih dolazaka, što je pad od 26 odsto, do kojeg je, uglavnom došlo zbog strože vizne politike.

Iako se broj migracionih kampova na jugu BiH značajno smanjio, ova zemlja nastavlja da funkcioniše kao tranzitno područje za migrante na putu ka EU.

Trendovi predviđaju kontinuiran priliv, uključujući zbog ulaska susedne Hrvatske u šengenski prostor u januaru 2023. godine.

U Sloveniji je broj evidentiranih ilegalnih ulazaka između januara i jula značajno porastao u odnosu na 2022. Podaci koje je objavila policija pokazuju povećanje sa 10.103 na 26.871.

Od početka godine kroz Srbiju prošlo 73.000 migranata

Hrvatska je i dalje glavna tačka ulaska, kada su u pitanju ilegalni ulasci, pošto beleži 25.431 presretnutih slučajeva, u poređenju sa 8.330 u istom periodu prošle godine.

U Srbiji je situacija, u pogledu brojeva, nepromenjena. Od početka godine kroz prihvatne centre u Srbiji prošlo je oko 73.000 migranata.

U susednoj Mađarskoj je vlada premijera Viktora Orbana oslobodila iz zatvora 1.400 osuđenih krijumčara ljudi i dala im tri dana da napuste zemlju u aprilu. Evropska komisija je prošlog meseca pokrenula pravni postupak protiv Mađarske.

EU je preduzela niz akcija u borbi protiv neregularnih migracija.Tako su države članice EU postigle istorijski dogovor o dva ključna zakona uključena u Novi pakt o azilu i migracijama u junu ove godine.

Prema novom planu, zahtevi za azil biće obrađeni u roku od 12 nedelja i svi migranti moraju biti raspoređeni među 27 država EU na osnovu BDP-a i stanovništva. Cilj je da se ostvari 30.000 premeštaja na godišnjem nivou.

Ovakav kompromis uspostavlja novi mehanizam solidarnosti i predviđa da prihvatanje izbeglica više ne bude dobrovoljno, već obavezno.

Odšteta 2.000 evra po osobi

Zemlje koje ne žele da prime izbeglice biće prinuđene da plate 20.000 evra odštete po osobi. Ukoliko dođe do krize, Evropska komisija bi donela odluku da li je nekoj zemlji potrebno iskazati solidarnost u slučaju velikog porasta dolazaka.

Osim što se fokusira na unutrašnje, EU se bavi i eksternim dimenzijama migracija. EU je u julu potpisala Memorandum o razumevanju sa Vladom Tunisa. Evropska komisija želi da proširi saradnju sa Tunisom u migracionoj politici u pokušaju da se zaustavi rastući priliv migranata i izbeglica koje prolaze kroz ili odlaze direktno iz Tunisa na putu ka Evropi, preko Italije.

Dok mnogi kritikuju memorandum kao neetički i "jako problematičan", između ostalog zbog nehumanog postupanja Tunisa prema migrantima, drugi ga opisuju kao pravi korak ka trajnom smanjenju broja imigranata u Evropi

Evropska komisija želi da stavi na raspolaganje 105 miliona evra za operacije potrage i spasavanja i repatrijaciju migranata i 150 miliona evra subvencija za državni budžet Tunisa. Osim toga, ova zemlja može da se nada jeftinim kreditima do 900 miliona evra za dugoročnu ekonomsku i finansijsku stabilizaciju.

Pet stubova memoranduma - makrofinansijska pomoć, ekonomski odnosi, energetska saradnja, migracije, međuljudski kontakti - slede strategiju

Komisije koja uključuje svestrane dogovore koji prate saradnju u borbi protiv krijumčara, uz snažno ubrzanje ekonomskih i politika održivog snabdevanja energijom.

- Sporazum je ulaganje u naš zajednički napredak, stabilnost i buduće generacije, rekla je predsednica Komisije Ursula fon der Lajen.

(Telegraf.rs)