Sto godina od razornog zemljotresa u Tokiju: U narednih 30 im preti novi, kako se Japanci pripremaju za njega?
Katastrofa iz 1923. godine omogućila je Japancima da mnogo nauče i pripreme se za buduće velike zemljotrese
Zemljotres koji je pogodio region Tokija dva minuta pre podneva 1. septembra 1923. bio je toliko snažan da je uništio seizmometre centralnog meteorološkog biroa u Japanu.
Nakon zenljotresa koji ej bio jačine 7,9 stepeni po Rihteru, delovima Tokija su dva dana besneli strašni požari.
Do trenutka kada su požari ugašeni ili sami izgoreli, procenjuje se da je 105.000 ljudi poginulo ili nestalo, a većina zgrada je uništena, uključujući 290.000 domova. Šteta je procenjena na 5,5 milijardi jena, što je u to vreme bilo oko 37 odsto BDP-a Japana.
Dok japanska prestonica danas obeležava 100. godišnjicu onoga što je ostalo upamćeno kao "Veliki zemljotres u Kantou", njeni stanovnici se pripremaju za još jedan "veliki zemljotres" u budućnosti.
Seizmolozi veruju da postoji 70 odsto šanse da će novi razorni zemljotres pogoditi gradsko područje Tokija u narednih 30 godina, u kome će nastradati do 23.000 ljudi. Predviđa se da će ukupna materijalna šteta nakon tog zemljotresa biti 47 biliona jena, što je oko 250 milijardi evra.
Razoran zemljotres promenio je zauvek izgled Tokija
Današnji Tokio malo liči na grad koji je sravnjen sa zemljotresom jačine 7,9 stepeni Rihterove skale pre jednog veka. Ipak, dokazi o uništenju sačuvani su u memorijalnom muzeju u istočnom Tokiju.
Ljudski danak u toj katastrofi nije bio samo od srušenih spaljenih zgrada. Mafijaši naoružani mačevima i gvozdenim šipkama, ohrabreni od strane policije, ubili su veliki broj stanovnika Koreje nakon neutemeljenih glasina da koriste haos nakon zemljotresa da bi pljačkali.
Katastrofa iz 1923. godine omogućila je Japancima da mnogo nauče i pripreme se za buduće velike zemljotrese.
U međuvremenu su doneti novi građevinski propisi, koji su omogućili da građevine budu otpornije na zemljotrese. Ovi planovi vremenom su dorađivani, kako se tehnologija menjala.
Dok druge zemlje kao što su Turska i Sirija dobijaju užasne podsetnike na ranjivost svojih zgrada, Japan ima neke od najstrožih bezbednosnih režima na svetu, što je dokazano 11. marta 2011. godine, kada se pojavio snimak nebodera koji se njišu nakon razornog zemljotresa jačine 9 stepeni po Rihteru.
Strah od zemljotresa i cunamija duboko je ukorenjen u japansku psihu. Učenici u školama instinktivno znaju da navuku svoje zaštitne kapuljače i sklone se ispod stolova, a u skloništima u Tokiju vlasti gomilaju konzerviranu hranu.
Vlasti su razvile i posebnu aplikaciju, koju Japanci imaju na telefonima i koja ih upozorava na predstojeći zemljotres. Iako s epovremeno javljaju lažne uzbune, to ne ometa Japance da uvek budu pripremljeni na moguću katastrofu.
Za danas su u mnogim gradovima najavljene javne simulacije zemljotresa, kako bi podsetili Japance na to koliko su ranjivi na zemljotrese.
Današnji dan je još 1960. godine proglašen Nacionalnim danom prevencije od katastrofa u znak sećanja na razorni zemljotres iz 1923. godine.
(Telegraf.rs)