Kako je došlo do puča u Gabonu: Vladavina porodice Bongo uzdrmana posle 56 godina

Ako bude uspešan, puč bi predstavljao osmi po redu u zapadnoj i centralnoj Africi od 2020. Državni udari u Maliju, Gvineji, Burkini Faso, Čadu i Nigeru potkopali su demokratski napredak

Grupa visokih vojnih oficira u Gabonu saopštila je jutros na nacionalnoj televiziji da je vojska preuzela vlast, nakon što je državno izborno telo objavilo da je predsednik Ali Bongo osvojio treći mandat.

Oficiri su rekli da govore u ime svih snaga bezbednosti i odbrane u ovoj centralnoafričkoj državi, prenosi Reuters.

Preporučujemo

Saopštili su da su izborni rezultati poništeni, sve granice zatvorene do daljeg i raspuštene državne institucije.

Glasni zvuci pucnjave mogli su se čuti u glavnom gradu Librevilu, rekao je izveštač Reutersa nakon ovog televizijskog obraćanja.

"U ime naroda Gabona odlučili smo da odbranimo mir tako što ćemo okončati sadašnji režim", rekli su oficiri.

U zemlji je uveden policijski čas i blokiran je pristup internetu.

Izborna komisija je saopštila da je Bongo osvojio nešto manje od dve trećine glasova na izborima, za koje je opozicija tvrdila da su lažni.

Njegovo svrgavanje sa vlasti bi označilo kraj vladavine njegove porodice koja je na vlasti već 56 godina.

Ako bude uspešan, puč bi predstavljao osmi po redu u zapadnoj i centralnoj Africi od 2020. Državni udari u Maliju, Gvineji, Burkini Faso, Čadu i Nigeru potkopali su demokratski napredak.

Izbori u Gaboni su održani u subotu. Kako u Gabonu ne postoje ograničenja mandata, Bongo bi mogao da bude doživotni predsednik i da produži kontrolu nad tom centralnoafričkom nacijom, ako nastavi da pobeđuje na izborima.

Bongo je bio kandidat vladajuće Demokratske partije Gabona (PDG), stranke koju je osnovao njegov otac, Omar Bongo, koji je vladao gvozdenom pesnicom od 1967. do 2009. godine. Nakon njegove smrti, njegov sin, tadašnji ministar odbrane, preuzeo je to mesto i vladao otada.

Sve do prošle nedelje, 19 kandidata takmičilo se za predsednika na ovim izborima.

Ali 18. avgusta, šest kandidata je iznenadilo formiranjem koalicije Alternance 2023, imenujući nezavisnog kandidata Alberta Ondo Osu za svog zajedničkog kandidata.

"Gabon nije vlasništvo Bonga", rekao je on nakon saopštenja.

On se nadao da će na izborima okončati vladavinu dinastije Bongo.

Sa ekonomijom zasnovanom na nafti, Gabon se dugo smatrao zemljom sa velikim ekonomskim potencijalom, ali ga je mučila endemska korupcija. Građani su rekli da se susreću sa korupcijom u najosnovnijim procedurama, uključujući šeme zapošljavanja u zemlji sa visokom stopom nezaposlenosti. Neki kažu da se pravda često može nabaviti i na sudu za malu naknadu.

Bongo porodica bila je umešana u niz velikih skandala, uključujući najskoriju optužnicu protiv petorice predsednikove braće i sestara iz jula 2022. u francuskoj istrazi o proneveri i pranju javnih sredstava.

U međuvremenu, trećina od 2,5 miliona ljudi u Gabonu živi u siromaštvu, a osnovne socijalne usluge takođe nedostaju uprkos tome što ima jedan od najvećih bruto domaćih proizvoda po glavi stanovnika na kontinentu.

Bongo sistem

Situacija se pogoršala neizvesnošću u vezi sa zdravljem predsednika.

Bongo je 2018. godine doživeo moždani udar tokom službenog puta u Rijad, prestonicu Saudijske Arabije. Moždani udar je sprečio predsednika da obavlja funkciju nekoliko meseci i doveo do političke nestabilnosti, što je kulminiralo pokušajem državnog udara. Takođe je bio odsutan sa bilo koje javne funkcije 10 meseci, ponovo se pojavio u avgustu 2019.

Međutim, Bongo je ostao na funkciji iako su njegove fizičke i mentalne sposobnosti da vodi zemlju dovedene u pitanje.

Tokom tog vremena, pandemija korona virusa je izazvala usporavanje ekonomije na dve godine pošto je strogi policijski čas bio na snazi mesecima nakon što su ograničenja ukinuta u drugim zemljama. A onda je u februaru 2022. godine izbio rat u Ukrajini i uticao na energiju i cene hrane, dovodeći do javne frustracije.

To je, tvrde analitičari, dokaz da je Bongov poslednji mandat bio neproduktivan.

Od 2009. godine, legitimitet Bongovog predsedništva je predmet debate. On je postavljen nakon nereda koji su usledili nakon izbora za koje se spekuliše da su namešteni.

Naredne izbore takođe su obeležile nepravilnosti i sumnje u masovnu prevaru. Kada su objavljeni rezultati, demonstracije koje su osporile ishod raspršene su suzavcem, a zatim i pucnjavom.

Zgrada parlamenta je 2016. zapaljena kada su izbili nasilni ulični protesti protiv Bongovog osporavanog reizbora za njegov drugi mandat. Vlada je tada zatvorila pristup internetu na nekoliko dana.

Predsednikovi rivali kažu da nastavak status quo koristi vladajućoj PDG, koja je na vlasti više od pola veka i malo je verovatno da će se lako odreći vlasti.

Ali nasledio oca Omara, ima više od 30 braće i sestrara

Omar Bongo je bio predsednik Gabona od 1967. godine, pa do svoje smrti 2009. godine, kada ga je nasledio sin Ali, sadašnji predsednik.

Bongo se probio do viših pozicija u državi kao mladi zvaničnik prvog gabonskog predsednika Leona Mbaa tokom 1960-ih. Bio je potpredsednik od 1966, godine, a nakon Mbaove smrti 1967. godine, osigurao je sebi mesto novog predsednika. Bio je na čelu jednopartijskog režima sve do 1990. godine, kada je dopustio uvođenje višestranačja.

Ostanak na vlasti je osigurao tako što se okružio pripadnicima opozicije koji su priznavali njegov autoritet. Za predsednika je bio biran na izborima 1993, 1998. i 2005. godine.

Kada je Fidel Kastro odstupio s vlasti 2008. godine, Bongo je bio najdugovečniji vladar koji nije monarh.

Imao je više od 30 dece od različitih žena, a prema nekim izveštajima, čak 54.

Bio je blizak francuski saveznik i vladao je gvozdenom pesnicom zemljom od 1967. do 2009. godine, kada ga je nasledio sin.

(Telegraf.rs)