Mariji sina ukrali na rođenju, sreli su se 42 godine kasnije: Kad ju je ugledao rekao je samo dve reči

Njegovo putovanje da pronađe rodnu porodicu koju nikada nije poznavao počelo je u aprilu nakon što je pročitao vesti o usvojenicima rođenim u Čileu koji su se ponovo spojili sa svojim rođacima uz pomoć čileanske neprofitne organizacije "Nos Buscamos".

"Zdravo, mama."

Ono što izgleda kao neupadljiv pozdrav između majke i sina u ovom slučaju je bilo sve samo ne to.

Pre 42 godine bolnički radnici su odmah po rođenju uzeli sina Marije Anđelike Gonzales iz njenih ruku i kasnije joj rekli da je umro. Sada se s njim sastajala licem u lice u svojoj kući u Valdiviji, Čile.

"Volim te mnogo", rekao je Džimi Lipert Tajden svojoj majci na španskom dok su se grlili u suzama.

"Bio sam ugušen ozbiljnošću ovog trenutka", rekao je Tajden za Asošijeted pres u video pozivu nakon susreta sa majkom. "Kako zagrliti nekoga na način koji nadoknađuje 42 godine zagrljaja?"

Sve je počelo vešću o usvojenicima iz Čilea

Njegovo putovanje da pronađe rodnu porodicu koju nikada nije poznavao počelo je u aprilu nakon što je pročitao vesti o usvojenicima rođenim u Čileu koji su se ponovo spojili sa svojim rođacima uz pomoć čileanske neprofitne organizacije "Nos Buscamos".

Organizacija je otkrila da je Tajden prerano rođen u bolnici u Santjagu, glavnom gradu Čilea, i smešten u inkubator. Njegovoj majci je rečeno da napusti bolnicu, ali kada se vratila po bebu, rekli su joj je da je umro i da je njegovo telo uklonjeno, navodi se u dosijeu slučaja, koji je Tajden rezimirao agenciji AP.

"Papirologija koju imam za usvajanje govori mi da nemam žive rođake. I naučio sam u poslednjih nekoliko meseci da imam mamu i da imam četiri brata i sestru", rekao je Tajden u intervjuu iz Ešburna u Virdžiniji, gde radi kao advokat za krivična dela zastupajući "ljude koji liče na mene", odnosno koji ne mogu priuštiti advokata.

Lažna usvajanja

Rekao je da je reč o "lažnom usvajanju".

"Nos Buskamos" procenjuje da je desetine hiljada beba oduzeto iz čileanskih porodica tokom 1970-ih i 1980-ih, na osnovu izveštaja Istražne policije Čilea koja je pregledala papirne pasoše čileanske dece koja su napustila zemlju i nikada se nisu vratila.

"Prava priča je bila da su ova deca ukradena iz siromašnih porodica, od siromašnih žena koje nisu znale kako da se brane", rekla je Konstanca del Rio, osnivač i direktor "Nos Buskamosa".

Trgovina decom se poklopila sa mnogim drugim kršenjima ljudskih prava koja su se desila tokom 17-godišnje vladavine generala Augusta Pinočea, koji je 11. septembra 1973. predvodio vojni udar radi svrgavanja marksističkog predsednika Salvadora Aljendea. Tokom diktature, prema vladinim podacima, ubijeno je najmanje 3.095 ljudi, a desetine hiljada je mučeno ili zatvoreno iz političkih razloga.

Okupljanja porodica

Tokom proteklih devet godina, "Nos Buskamos" je organizovao više od 450 okupljanja između usvojenika i njihovih rođenih porodica, rekla je del Rio.

Druge neprofitne organizacije rade sličan posao, uključujući "Hijos" i "Madres del Silencio" u Čileu i "Connecting Roots" u Sjedinjenim Državama.

"Nos Buscamos" je već dve godine partner sa genealoškom platformom "MyHeritage", koja obezbeđuje besplatne komplete za DNK testiranje kod kuće čileanskim usvojenicima i osumnjičenim žrtvama trgovine decom u Čileu.

Tajdenov DNK test je potvrdio da je 100 odsto Čileanac i upario ga je sa prvim rođakom koji takođe koristi platformu "MyHeritage".

Tajden je rođaku poslao svoje papire za usvajanje, koji su uključivali adresu njegove rođene majke i veoma uobičajeno ime u Čileu: Marija Anđelika Gonzales.

Ispostavilo se da je njegov rođak imao Mariju Anđeliku Gonzalez po majčinoj strani i pomogao mu je da uspostavi vezu.

Upoznavanje s rođenom majkom

Ali Gonzales nije hteo da prima telefonske pozive sve dok joj nije poslao fotografiju svoje žene i ćerki.

"Tada je pukla brana", rekao je Tajden, koji je poslao još fotografija američke porodice koja ga je usvojila, svog boravka u američkim marincima, svog venčanja i mnogih drugih nezaboravnih životnih trenutaka.

"Pokušavao sam da uštedim 42 godine života koji joj je oduzet. Uzet od nas oboje", rekao je.

Otputovao je u Čile sa svojom suprugom Džoanom i njihove dve ćerke Ebom Džoj (8) i Beti Grejs (5) kako bi upoznao svoju novootkrivenu porodicu.

Ušavši u dom svoje majke, Tajden je dočekan sa 42 šarena balona, od kojih je svaki označavao godinu dana izgubljenog vremena sa njegovom čileanskom porodicom.

"Postoji osnaživanje u pucanju tih balona, osnaživanje u tome da budete tamo sa svojom porodicom da popišete sve što je izgubljeno", rekao je on.

Okeani suza

Tajden se priseća odgovora svoje rođene majke kada ga je čuo: "Sine, nemaš pojma o okeanima koje sam isplakala. Koliko sam noći ležala budan moleći se da mi Bog dopusti da živim dovoljno dugo da saznam šta ti se dogodilo."

Ona je odbila da bude intervjuisana za ovu priču.

Tajden je sa suprugom i ćerkama posetio zoološki vrt u Santjagu gde ga je njegova američka porodica prvi put odvela nakon usvajanja. Ovog puta njihov vodič bila je njegova biološka sestra.

Vrativši se u Gonzalesovu kuću, Tajden je shvatio da on i njegova majka dele ljubav prema kuvanju.

"Moje ruke su u istom testu kao i ruke moje mame", rekao je dok su zajedno pravili pržene empanade. Obećao je da će nastaviti da koristi porodični recept kako bi ostao povezan sa svojom porodicom i svojom kulturom.

Tajden je rekao da njegovi usvojitelji podržavaju njegovo putovanje da se ponovo spoji sa svojim izgubljenim rođacima, ali dodaje i da su bili "nenamerne žrtve" dalekosežne mreže ilegalnih usvajanja i da se bore sa realnošću situacije.

"Moji roditelji su želeli porodicu, ali je nikada nisu želeli ovako", rekao je. "Ne iznudom drugog, pljačkom drugog."

Preko portparola, njegovi roditelji su odbili da daju komentar.

Neće svi biti takve sreće

Iako se Tajden uspešno ujedinio sa svojom porodicom, on shvata da ponovno ujedinjenje možda neće ići tako dobro za druge usvojene.

"Mogla je biti mnogo gora priča", rekao je. "Postoje ljudi koji saznaju neke zaista nesrećne detalje o svom poreklu."

Dok su bili u Čileu, Tajden i del Rio su se sastali sa jednim od sedam istražitelja koji rade na rešavanju hiljada slučajeva lažnog usvajanja, poput njegovog.

"Ne želimo novac, samo želimo ljudsko priznanje da se ova užasna stvar dogodila u Čileu i kompromis da se to neće nastaviti dešavati u budućnosti", rekla je del Rio. "Pokušavamo da napravimo razliku. Ne samo sa Džimijem i njegovom porodicom, već želimo da to napravimo promenu u zemlji."

Tajden se takođe sastao sa Huanom Gabrijelom Valdesom, čileanskim ambasadorom u Sjedinjenim Državama, kako bi zatražio od vlade priznanje rasprostranjenosti šeme usvajanja.

Rekao je da ne postoji mehanizam, finansijski ili drugi, koji bi pomogao čileanskim usvojenicima u njihovim naporima da posete svoju domovinu. Rekao je da je prodao kamion da bi platio porodične avionske karte i druge troškove.

"Ljudi treba da budu u mogućnosti da odluče... kako će se zvati, koje će biti njihovo državljanstvo. Trebalo bi da imaju pristup i jednom i drugom", rekao je on. "Trebalo bi da imaju sva prava i privilegije čileanskog građanina jer im se to dogodilo, a oni to nisu izabrali."

Čileanska ambasada u Vašingtonu nije odgovorila na zahtev za komentar.

(Telegraf.rs)