Salinger o padu Prigožinovog aviona: Skoro izvesno da je ovo namerno izazvano

Salinger kaže da je na osnovu do sada raspoloživih podataka očigledno da je let aviona prekinut veoma brzo i veoma nasilno

Salinger Igor, urednik portala o avijaciji Aero.rs i novinar koji skoro 30 godina prati vazduhoplovstvo, smatra da je pad aviona u kome je, kako se veruje, poginuo šef Vagner grupe Jevgenij Prigožin, skoro pa izvesno rezultat spoljnog faktora, odnosno namerno izazvan.

"Ne ulazeći u bilo čije motive da se Prigožin likvidira - a neko ko je vlasnik paravojne formacije i ko je pre samo dva meseca digao pobunu i sukobio se s oružanim snagama svoje matične države, sigurno ima mnogo neprijatelja - sa tehničkog aspekta na osnovu do sada raspoloživih podataka očigledno je da je let aviona prekinut veoma brzo i veoma nasilno", smatra Salinger.

Preporučujemo

Naš sagovornik navodi da je luksuzni poslovni mlaznjak Embraer Legacy 600 sve do poslednjih trenutaka, pre nego što se strmoglavio ka zemlji, leteo, čini se, sasvim uobičajeno.

"Bio je na oko 8.500 metara i posle nekih petnaestak sekudi manjih nepravilnih promena visine, avion je počeo nekontrolisano da pada ubrzavajući skoro pa sasvim vertikalno ka tlu. Na snimku se čini čak i da mu nedostaje deo krila i da ostavlja beli trag za sobom", navodi Salinger.

Kako kaže, do takvog razvoja događaja moglo je doći skoro isključivo delovanjem neke razorne sile na strukturu aviona, bilo spolja ili iznutra.

"Pojednostavljeno, iznutra može biti ili eksplozija zbog tehničkog kvara, što je manje verovatno imajući u vidu da su takvi slučajevi retki i bili su uglavnom vezani za varničenje instalacija u rezervoarima velikih širokotrupnih aviona, ili aktiviranjam eksplozivne naprave unutar samog aviona. Pod dejstvom spolja, mislim prvenstveno na obaranje aviona nekim sistemom PVO, što onda otvara mnoga druga pitanja koja prevazilaze okvire vazduhoplovsta i tiču se pre svega kontrole nad ruskim kapacitetima protivvazduhoplovne odbrane, ali ne bi bilo prvi put da je putnički avion oboren sa zemlje, bilo namerno ili greškom", kaže Salinger i podseća da je jedan od poslednjih slučajeva bilo obaranje malezijskog aviona na letu MH17 iznad Ukrajine sistemom Buk.

"Ono što je bitno istaći je da u ovakvom hipotetičkom scenariju operateri PVO sistema nemaju spoznaju da li je u pitanju civilni ili vojni avion ili nešto treće - njima se 'dodeli' cilj i oni vrše dejstvo po njemu. Čak i da je avion gađan iz drugog aviona raketom vazduh - vazduh, ni to ne bi bilo prvi put u istoriji da je borbeni avion oborio putnički. U svakom slučaju, ovo je sve u sferi nagađanja - na terenu ima dovoljno materijalnih dokaza, konkretno delova aviona na osnovu koji se, ako bude bilo političke volje za istinom, može sa priličnom sigurnošću utvrditi šta se tačno desilo. Setimo se primera pomenutog obaranja MH17 kada su obe strane negirale umešanosta li su istražitelji posle meseci pregledavanja olupine na osnovu tragova srapnela kao i samih šrapnela iz tela pilota utvrdili nepobitno da je za avion fatalna bila raketa sistema Buk", zaključuje Salinger.

Podsetimo, avion u kojem je bio Jevgenij Prigožin pao je 23. avgusta u regionu Treva, nedaleko od Moskve.

(Telegraf.rs)