"Kada Pacifik govori, ceo svet sluša"! Dolazi El Ninjo i biće loše: Dramatično upozorenje

Opasnosti vezane za vremenske prilike najteže će pogoditi zemlje koje su loše opremljene za ekonomske i političke posledice

"Dolazi El Ninjo, i biće loše!", upozorava Američka Nacionalna uprava za okeane i atmosferu koja predviđa da će sezona El Ninja umereno do jaka trajati do februara 2024.

"Dok meteorološke prognoze obično izazivaju interes (samo) meteorologa, okeanografa, ribara, svetskih trgovaca hranom ili velikih osiguravajućih kuća koje žive od prodaje polisa za osiguravanje useva, ova prognoza ima puno šire implikacije, jer čak i tipični El Ninjo može pokvariti žetvu brojnih važnih useva, povećati rizik od izbijanja bolesti, narušiti ekonomske izglede zemalja u razvoju, povećati rizik od oružanih sukoba u tropskom pojasu te podstaći pomorske sukobe i teritorijalne razmirice u Istočnom i Južnom kineskom moru. Većina ovih opasnosti najteže pogađa zemlje u razvoju i naglašava potrebu da vlasnici njihovih dugova smanje pritiske na te države", piše Foreign Policy.

Preporučujemo

Južna oscilacija El Ninja (ENSO) ciklički je obrazac zagrevanja i hlađenja ogromnih vodenih masa u istočnom i središnjem delu Tihog oceana. ENSO oscilira između hladne (La Ninja) i tople (El Ninjo) faze, a ceo taj ciklus traje u proseku između pet i sedam godina.

Iako se spomenuti proces odvija u delu Tihog oceana, njegove su posledice globalne.

Kao što je naučnik iz Laboratorije za mlazni pogon Džoš Vilis rekao:

„Kada Pacifik govori, ceo svet sluša. ENSO je najvažniji pokretač varijacija globalne klime iz godine u godinu. ENSO-ove telekonekcije — veze između vremenskih fenomena razdvojenih ogromnim udaljenostima — oblikuju vreme na jugu SAD, u Africi, Latinskoj Americi i bliže „domu“ u jugoistočnoj Aziji i Okeaniji. Oni izazivaju ili pojačavaju suše, kao i ekstremne padavine i utiču na nivoe temperature i vlažnosti u većem delu sveta.

I El Ninjo i La Ninja izazivaju opasnosti vezane za vremenske prilike. Užasna trogodišnja suša koja uništava Afrički rog od oktobra 2020. je delimično rezultat tog trostrukog La Ninje. Teška suša u Južnoj Americi, koja je zahvatila mnoge od najznačajnijih svetskih izvoznika žitarica... Prelazak na El Ninjo će verovatno doneti izvesno olakšanje ovim oblastima, iako je to „olakšanje“ došlo na Rog u vidu bujičnih kiša i poplava koje su izbile obale reka Juba i Šabele i primorale 300.000 Etiopljana i Somalijaca da napuste njihove domove. Ovo mešanje između ekstrema je „guranje“ klimatskih promena.

Ali šire gledano, efekti nisu simetrični. Prelazak sa uslova La Ninja na El Nino ne samo da preraspodeli dobro i loše vreme širom sveta. El Ninjos dolazi sa mnogo više negativnih rizika za globalne zalihe hrane, javno zdravlje, ekonomski oporavak na globalnom jugu, kao i za mir i stabilnost – na globalnom jugu gde su njegovi uticaji najakutniji, ali i u istočnoj Aziji.

Počnimo sa hranom. Iako su globalne cene hrane malo pale u odnosu na rekordne vrednosti nakon ruske invazije na Ukrajinu, one su i dalje među najvišim cenama u poslednjih 60 godina. A ove cene još uvek ne odražavaju u potpunosti efekat povlačenja Rusije iz Crnomorske inicijative za žito i napada na ukrajinsku izvoznu infrastrukturu, što dodatno pojačava ulogu Rusije na tržištima hrane i dovodi do toga da cene počnu da se vraćaju naviše u trenutku kada više od 250 miliona ljudi doživljava akutnu nesigurnost zbog hrane.

Efekti propadanja useva uzrokovanih vremenskim prilikama na tržišta hrane deluju na dva nivoa. Prvo, oni ograničavaju stvarnu ponudu na tržištu gde tražnja stalno raste i cenovno neelastična: preovlađujuća cena ne menja biološke potrebe. Drugo, oni oblikuju trenutna očekivanja o budućoj proizvodnji, a samim tim i ponašanje hedžinga. Očekujući lošu žetvu, kupci sa sredstvima i predviđanjem — poput Kine — mogu početi da prave zalihe žitarica u očekivanju neuspešne žetve ili potencijalnih poremećaja na tržištu.

U prošlosti su ove aktivnosti imale samo skroman uticaj na cene. Ipak, ovaj put može biti drugačiji. Ove strategije zaštite se sada sprovode u kontekstu rastućeg ekonomskog nacionalizma u kojem vlade, posebno autoritarne, pribegavaju zabranama izvoza kako bi odgovorile na zabrinutost zbog nestašice hrane u zemlji i eksplicitno orožjale trgovinu hranom; odnosno javljaju se na tržištima koja su rizičnija nego u bliskoj prošlosti. Ovo bi mogla biti loša vest za globalnu sliku o bezbednosti hrane koja je već pogođena ratom u Ukrajini i dugotrajnim posledicama poremećaja u lancu snabdevanja povezanih sa korona virusom.

Govoreći o koronavirusu: Snažan El Ninjo mogao bi povećati opterećenje zaraznim bolestima. Analizirajući snažan El Ninjo od 2014. do 2015. godine, istraživači su otkrili porast slučajeva kuge u Koloradu i Novom Meksiku, kolere u Tanzaniji i denga groznice u Brazilu i jugoistočnoj Aziji. Na jugozapadu SAD i u Tanzaniji, krivac su bili uslovi vlažniji od normalnih koji su povećali brojnost buva koje nose kugu i preopterećene drenažne i sanitarne sisteme, što je dovelo do kontaminacije vode za piće kolerom. U Brazilu i jugoistočnoj Aziji, više temperature i suše imale su komplikovaniji uticaj: bez stajaće vode u prirodnom okruženju, komarci su prodrli dalje i u većem broju u urbana područja sa otvorenim izvorima vode, a zatim brže sazreli  i razvili proždrljiviji apetit , čime je zaraženo više ljudi.

Na makro skali, ekonomski gubici od El Ninja mogu biti značajni. Propali usevi su izgubljeni prihodi koji povećavaju potražnju za uvozom. Popucale obale reka i brane moraju da se poprave i često dovode do značajnih oštećenja infrastrukture kao što su putevi i električne mreže, koje su kritične za normalno funkcionisanje privrede.

Ali to je samo delić priče. Nedavni članak Kristofera Kalahana i Džastina Menkina u časopisu Science pripisuje ogromne ekonomske gubitke upornim negativnim efektima El Ninja na rast, procenjujući ukupne globalne gubitke od 5,7 biliona dolara od El Ninja od 1997. do 1998. godine.

To je ogroman broj. Ali nije kao da je svet izgubio skoro šestinu ukupne ekonomske proizvodnje 1998. (svetski BDP je u to vreme iznosio otprilike 31,5 biliona dolara). Mnogi od tih efekata su se pojavili u godinama nakon događaja zbog sveobuhvatnih efekata izgubljenih investicija u rast — iz istog razloga što je sada ušteđeni novac vredniji od novca ušteđenog kasnije — i visokih troškova izgradnje nakon povezanih prirodnih katastrofa kao što su poplave i klizišta. I pošto nikada ne „vidimo“ izostali rast zbog nedostatka investicija ili preusmeravanja resursa sa izgradnje novih škola na popravku puteva, obično ne razmišljamo o ovim gubicima kada računamo ekonomske posledice prirodnih katastrofa. To je primer koliko su troškovi događaja vezanih za klimu skoro neprimetni u ovom trenutku, ali se zbrajaju u stvarne (i velike) brojke.

Procene objavljene u članku Science su redove veličine iznad prethodnih ekonomskih gubitaka povezanih sa El Ninjom. Dok su neki ekonomisti doveli u pitanje zapanjujuću veličinu ovih procena, čak i gubici u delovima Afrike i zemljama u kojima je istorijska veza između El Ninja i rasta BDP-a najjača – kao što su Peru, Gana i Indonezija – ipak bi mogli da budu u stotinama od milijardi dolara.

Efekti El Ninja na ekonomski rast i snabdevanje hranom pomažu nam da razumemo jednu od njegovih drugih posledica: povećan rizik od građanskih sukoba. Pre više od jedne decenije, Solomon Hsiang, Kile Meng i Mark Cane su otkrili da su građanski sukobi — oružani sukobi između pobunjenika i vlada — imali više nego dvostruko veće šanse da izbiju tokom El Ninja u odnosu na La Ninas u svetskim regionima čija je lokalna klima pogođena putem ENSO telekonekcija, sa izbijanjem sukoba između jula i novembra. Pritom je njihova studija bila prva koja je povezala klimu na globalnom nivou sa oružanim sukobom, temom koja je sada predmet iscrpnog proučavanja i diskusije.

Kada proučavaju klimatske uticaje na sukobe, istraživači skoro nikada ne pronalaze pušeći pištolj. Do danas, nijedan vođa pobunjenika nije naveo El Ninjo kao svoj cilj okupljanja. Umesto toga, ono što istraživači otkrivaju jeste da klimatski faktori „nabijaju kocku“, čineći da dođe do sukoba malo verovatnije. Opet, uticaj je teško otkriti u bilo kom datom sukobu, ali proizilazi iz analize stotina, ako ne i hiljada sukoba tokom vremena.

Štetne posledice El Ninja po ribarstvo takođe povećavaju rizik od militarizovanih sukoba na morima. Posebno zabrinjavajući su njeni efekti u Istočnom i Južnom kineskom moru, gde je uticaj na riblje populacije snažan, pritisak na ribolov visok, a glavne ribarske zemlje regiona – Kina, Indonezija, Japan, Filipini i Tajvan među njima – imaju napete bezbednosne odnose u najboljim vremenima.

Dokazi o jakim, štetnim zdravstvenim, ekonomskim i bezbednosnim posledicama jasno su pokazali da nedostaju konvencionalni pristupi definisanju interesa i pretnji nacionalne bezbednosti.

(Telegraf.rs)