U Južnoj Americi sada bi trebalo da bude zima: Naučnici zapanjeni zbog izmerenih temperatura

"Po svom trajanju, površini i intenzitetu, to je verovatno najgori zimski toplotni talas na južnoj hemisferi", rekao je klimatolog i istoričar vremena Maksimilijano Erera

Klimatolozi su ostali zaprepašćeni jer su temperature u delovima Južne Amerike početkom avhusta išle do gotovo 40 stepeni Celzijusa, i to usred onoga što bi u tom dleu sveta trebalo da bude zima, javlja australijska televizija "ABC".

Podaci čileanske nacionalne meteorološke agencije, Direccion Meteorologica de Chile, pokazuju da je nekoliko meteoroloških stanica toj u zemlji početkom avgusta registrovalo temperaturu veću od 35 Celzijusa.

Preporučujemo

Ovo je između 10 i 20 Celzijusa više od normalnog za ovo doba godine u delovima Čilea i Argentine, prema podacima Evropskog centra za srednjoročne vremenske prognoze (ECMWF).

U regionu Kokimbo, planinski grad Vikuna u isto vreme dostigao je 37 stepeni Celzijusa, meteorološka stanica Liceo Samuel Roman Rohas 35,4 stepeni Celzijusa, a Monte Patrisija 31,5 stepeni.

Klimatolog i istoričar vremena Maksimilijano Erera otišao je toliko daleko da je ovo nazvao jednim od "najekstremnih vremenskih događaja koje je svet ikada video".

"Po svom trajanju, površini i intenzitetu, to je verovatno najgori zimski toplotni talas na južnoj hemisferi", rekao je on.

On je dodao da su temperature u Južnoj Americi, uprkos tome što je tamo sada sredina zime, išle rame uz rame sa dugotrajnim vrućinama u Evropi tokom jula.

"Južna Amerika proživljava jedan od najekstremnijih događaja koje je svet ikada video, neverovatne temperature do 38,9 stepeni u oblastima čileanskih Andi sredinom zime", napisao je Erera na društvenim mrežama.

"Ovo je mnogo više od onoga što je južna Evropa upravo imala sredinom leta na istoj nadmorskoj visini."

Mnogi delovi Argentine takođe su dostigli temperaturu od 30 do 35 stepeni Celzijusovih, a u Brazilu su bile rasprostranjene temperature iznad 35 i 38 stepeni Celzijusa, prema podacima njihovih meteoroloških agencija.

Buenos Ajres je postavio dnevni rekord za početak avgusta sa najvišom temperaturom od 30,1 Celzijusa — više od 5 stepeni iznad prethodnog dnevnog rekorda i 12 stepeni toplije od avgustovskog proseka, saopštio je portparol Nacionalne meteorološke službe Argentine.

Zapanjenost temperaturama

Klimatolog Univerziteta Novog Južnog Velsa Sara Perkins-Kirkpatrik rekla je da joj je, čak i kao klimatski naučnik koji se specijalizovao za ekstremne toplote, teško da poveruje u ove temperature.

"Zapanjena sam ovim temperaturama", rekla je ona.

Dodala je da bi to bilo "veoma neobično", ako bi se te temperature dogodile u Novom Južnom Velsu, koji se nalazi na sličnoj geografskoj širini.

"Prijavljeno je da je Buenos Ajres imao najtopliji početak avgusta u istoriji i da je oborio svoj prethodni rekord za više od pet stepeni. Ta razlika je neverovatna", rekao je dr Perkins-Kirkpatrik.

"Ovo se dešava tokom australijske zime. Da to stavimo u kontekst, to je kao da Sidnej doživljava dan od 30 stepeni u ovo doba godine - nešto što je neverovatno."

Nekoliko drugih klimatskih naučnika takođe je izrazilo nevericu zbog temperatura, uključujući Endrua Votkinsa, klimatologa iz australijskog Biroa za meteorologiju, koji je na društvenim mrežama napisao da su brojke "zapanjujuće".

Paskal Buro, bivši prognostičar u Meteo-France, napisao je da je to "nečuveno".

Ekstremne vrućine na severnoj hemisferi

Najveći deo žarišta toplote istovremeno je bio na severnoj hemisferi, koja je vrela kroz produžene i intenzivne toplotne talase koji su podstakli požare na tri kontinenta i srušili temperaturne rekorde.

Delovi Italije su krajem jula dostigli temperaturu do 48, a Kina više od 50 Celzijusa.

Alžir je 6. jula zabeležio najvišu minimalnu temperaturu svih vremena od 39,6 stepeni, kao i nekoliko rekorda maksimalne temperature.

Neumoljiva vrućina učinila je da jul 2023. bude proglašen najtoplijim mesecom na Zemlji po prosečnoj globalnoj temperaturi, prema podacima Svetske meteorološke organizacije.

Nova analiza neprofitne istraživačke grupe "Climate Central" otkrila je da izuzetna julska vrućina ne bi bila verovatna da nije klimatskih promena.

Utvrđeno je da su julske temperature u 200 zemalja najmanje tri puta veće zbog klimatskih promena.

Ovo je uticalo na više od 6,5 milijardi ljudi, ili 81 odsto svetske populacije, prema toj analizi.

Šta uzrokuje vrućinu u Južnoj Americi?

Dr Perkins-Kirkpatrik je rekla da će ekstremne vrućine u Južnoj Americi takođe verovatno nositi "otiske prstiju" klimatskih promena.

"Verovatno postoji više uzroka za ove temperature — rekordne tople temperature površine mora u Atlantiku, El Ninjo u razvoju u Pacifiku, toplotna kupola koja je nedavno bila iznad regiona u kombinaciji sa fen vetrovima i antropogene klimatske promene", rekla je ona.

"Zaista, klimatske promene verovatno daju događaju dvostruki udarac, zagrevanjem atmosfere i okeana."

Fen vetrovi su topli i suvi, udarni vetrovi koji se periodično spuštaju niz padine planina i planinskih venaca.

Dr Perkins-Kirkpatrik je rekla da su temperature "podjednako" zabrinjavajuće kao i ekstremne vrućine koje se javljaju na severnoj hemisferi.

"Iako nisu tako visoke u apsolutnom smislu kao na severnoj hemisferi, potpuno su van svih tablica tako rano u avgustu. To je ludo", rekla je ona.

U postu na društvenim mrežama, "MetSul Meteorologica" je primetila da je Buenos Ajres u avgustu ranije imao temperature i do 34C, zbog "mlaznih struja niskog nivoa sa veoma toplim vazduhom", koji su povremeno donosili temperature poput letnjih.

Podaci čileanske nacionalne meteorološke službe pokazuju da su se temperature iznad 30 stepeni Celzijusa sada pojavile širom te zemlje, a Argentina je prijavila ublažavanje uslova i u južnim delovima države, uključujući glavni grad Buenos Ajres.

Ali za centralnu i severnu Argentinu i Brazil, toplije temperature će verovatno trajati još nekoliko dana, prema srednjoročnim prognozama ECMVF-a.

(Telegraf.rs)