Skoro 62.000 ljudi umrlo od rekordnih vrućina u Evropi prošlog leta
Od skoro 62.000 analiziranih smrtnih slučajeva, stopa smrtnosti od toplote bila je 63 odsto viša kod žena nego kod muškaraca
Od bolesti uzrokovanih toplotom u Evropi je između 30. maja i 4. septembra prošle godine umrlo 61.672 ljudi, pokazala je studija, objavljena u časopisu Nature Medicine.
Italija je bila najteže pogođena zemlja sa oko 18.000 smrtnih slučajeva, a slede Španija sa nešto više od 11.000 i Nemačka sa oko 8.000. Istraživači su takođe otkrili da je ekstremna vrućina neproporcionalno naškodila starijim osobama i ženama.
Preporučujemo
Ovo je serijski ubica iz Njujorka: Tela bacao na plažu, našli ga uz pomoć kutije pice posle više od 10 godina
Turistu na Kritu pogodio zalutali metak: U trenutku incidenta večerao u restoranu
Od skoro 62.000 analiziranih smrtnih slučajeva, stopa smrtnosti od toplote bila je 63 odsto viša kod žena nego kod muškaraca. Starost je takođe bila važan faktor, pri čemu se broj smrtnih slučajeva značajno povećao za osobe starije od 65 godina, preneo je Si-En-En.
Istraživači su analizirali podatke o temperaturi i mortalitetu između 2015. i 2022. za 35 evropskih zemalja sa ukupnom populacijom od 543 miliona ljudi i koristili ih za kreiranje epidemioloških modela za izračunavanje smrtnih slučajeva uzrokovanih toplotom.
"Toplotni talas 2003. koji je doveo do više od 70.000 smrtnih slučajeva bio je poziv za buđenje, navedeno je u studiji. To je pokazalo da Evropi u to vreme nedostaje spremnost da spreči masovne žrtve usled vrućine, i razotkrilo je krhku prirodu zdravstvenog sistema u regionu, posebno kada vremenski ekstremi postaju sve češći i intenzivniji", rekla je za Si-En-En Džoan Balester, epidemiolog u ISGlobalu i glavni autor studije.
Autori studije upozoravaju da će svet postati samo topliji i da bi se bez efikasnih planova prilagođavanja Evropa mogla suočiti sa više od 68.000 prevremenih smrti svakog leta do 2030. i preko 94.000 do 2040.
"Činjenica da je više od 61.600 ljudi u Evropi umrlo od toplotnog stresa u leto 2022. godine, iako su, za razliku od 2003. godine, mnoge zemlje već imale aktivne planove prevencije, sugeriše da strategije prilagođavanja koje su trenutno dostupne možda još uvek nisu dovoljne", rekao je Hičam Ejkbek, koautor studije i istraživač na ISGlobal.
Prema njegovim rečima, ubrzano zagrevanje uočeno u poslednjih 10 godina naglašava hitnu potrebu da se ponovo procene i značajno ojačaju planovi prevencije.
(Telegraf.rs/Tanjug)