Vulkanske erupcije na Islandu opasne čak i po Nemce
"Iritacija respiratornog trakta i kratak dah su tipični simptomi koji se mogu javiti kada je koncentracija previsoka", rekla je šefica Instituta za epidemiologiju Helmholc centra u Minhenu, Anet Peters.
Treća erupcija vulkana na Islandu u poslednje dve i po godine predstavlja rizik ne samo po ljude koji žive u blizini vulkana, već čak i za one koji žive u Nemačkoj, navodi "Frankfurter Alemajne Cajtung" (FAZ).
Erupcija, koja je počela u ponedeljak u blizini islandske prestonice Rejkjavika, predstavlja najveću opasnost za one koji žive u neposrednoj blizini vulkana.
Preporučujemo
Eruptirao vulkan na Islandu u blizini glavnog grada: Tlo danima podrhtavalo, izlila se lava
1.200 zemljotresa na jednom mestu za 48 sati: Strahuje se od erupcije vulkana
"Vrelina, kamenje koje pada i isparenja su posebno opasni", navela je šefica Instituta za epidemiologiju Helmholc centra u Minhenu, Anet Peters, i dodala da najveća opasnost preti od velike koncentracije sumpor-dioksida koji se oslobađa prilikom erupcija.
"Ako ga udišete u velikim količinama, može biti toksičnog efekta. Iritacija respiratornog trakta i kratak dah su tipični simptomi koji se mogu javiti kada je koncentracija previsoka. Ako se pojave takvi simptomi, odmah treba konsultovati lekara. Ovo je posebno važno za astmatičare i osobe sa respiratornim oboljenjima", rekla je ona.
S druge strane, za one koji žive u Nemačkoj, vazduh zagađen isparenjima iz vulkana s Islanda predstavlja manju pretnju, najčešće u vidu pepela i mikročestica koje vetrom dospeju do nemačkog tla, navodi FAZ.
"Za nas u Nemačkoj, međutim, vazduh zagađen vulkanskom erupcijom predstavlja samo malu pretnju. Vulkan Ejafjalajokul je 2010. izbacio velike količine pepela u atmosferu iznad Islanda od sredine aprila do kraja maja. Četiri godine kasnije, Baurdarbunga je takođe bila aktivna, ponovo ispuštajući sumpor-dioksid. I 2010. i 2014. povećane vrednosti sumpor-dioksida su čak mogle biti otkrivene u Nemačkoj. Ali to nije značilo posebno neobičan dodatni rizik za nas", rekla je Peters.
Efekti koje čestice mogu imati u plućima u početku su određene njihovom veličinom, oblikom i gustinom, i one moraju biti manje od deset mikrometara da bi uopšte mogle da prodru u naše disajne puteve.
"Kada se čestice pepela transportuju na velike udaljenosti, kao 2010. i 2014. godine, one su takođe dovoljno velike da se udahnu", objašnjava Peters.
Vulkanski gasovi, s druge strane, generalno predstavljaju manju opasnost u poređenju s tokovima lave do kojih dolazi prilikom erupcije.
(Telegraf.rs/Tanjug)