Vagnerovci umalo došli u posed nuklearnog oružja na dan pobune? Da li su ovako izgledali "ključni sati"

Prema jednima, Vagerovci su stigli na oko 100 kilometara od baze Voronjež-45 u kojem se čuva rusko nuklearno naoružanje. Prema drugima, bili su pred ulazom u skladište.

Dok su se pobunjeničke Vagnerove snage 24. juna vozile na sever ka Moskvi, kontingent vojnih vozila skrenuo je na istok autoputem u pravcu utvrđene baze ruske vojske koja ima nuklearno oružje, prema video snimcima objavljenim na internetu i intervjuima sa lokalnim stanovnicima.

Kada su Vagnerovi borci stigli do više ruralnih regiona, trag za osmatranje postao je hladan – oko 100 kilometara od nuklearne baze Voronjež-45. Rojters nije mogao da potvrdi šta se dalje dogodilo, a zapadni zvaničnici su više puta govorili da ruske nuklearne zalihe nikada nisu bile u opasnosti tokom pobune, koja se završila brzo i misteriozno kasnije tog dana.

Preporučujemo

Ali u ekskluzivnom intervjuu, šef ukrajinske vojne obaveštajne službe Kirilo Budanov rekao je da su Vagnerovi borci otišli ​​daleko dalje. Rekao je da su stigli do nuklearne baze i da im je namera bila da nabave male nuklearne uređaje iz sovjetskog doba kako bi "podigli ulog" u svojoj pobuni. "Jer ako ste spremni da se borite do poslednjeg čoveka, ovo je jedan od objekata koji značajno podiže ulog", rekao je Budanov.

Jedina prepreka između Vagnerovih lovaca i nuklearnog oružja, rekao je Budanov, bila su vrata nuklearnog skladišta.

"Vrata skladišta su bila zatvorena i nisu ušli u tehnički deo", rekao je on.

Rojters nije mogao nezavisno da utvrdi da li su Vagnerovci stigli do Voronježa-45. Budanov nije pružio dokaze za svoju tvrdnju i odbio je da kaže kakvi su razgovori, ako ih je bilo, vođeni sa Sjedinjenim Državama i drugim saveznicima o incidentu. On takođe nije rekao zašto su se borci naknadno povukli.

Izvor sa vojnim vezama blizak Kremlju potvrdio je delove Budanovljevog izveštaja. Vagnerov kontingent je "uspeo da uđe u zonu od posebnog interesa, zbog čega su se Amerikanci uznemirili jer se tamo nalazi nuklearna municija", rekao je izvor, ne objašnjavajući dalje.

Izvor u ruskoj okupiranoj istočnoj Ukrajini, koji zna za taj događaj, rekao je da je ovo izazvalo zabrinutost u Kremlju i dalo podsticaj za brze pregovore o okončanju pobune 24. juna uveče, čemu je posredovao beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko.

Američki zvaničnici izrazili su sumnju u vezi s ovim događajem. U odgovoru na pitanje da li su Vagnerove snage stigle do baze i pokušale da nabave nuklearno oružje, portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće Adam Hodž rekao je: "Nismo u mogućnosti da potvrdimo ovaj izveštaj. Ni u jednom trenutku nismo imali naznake da su nuklearno oružje ili materijali bili u opasnosti".

Komandant Vagnera Jevgenij Prigožin nije odgovorio na pitanja za ovaj članak.

Šta su mogli da urade da su se dočepali oružja?

Met Korda, viši naučni saradnik i menadžer projekta za nuklearni informacioni projekat u Federaciji američkih naučnika, rekao je da bi bilo "praktično nemoguće da nedržavni akter" naruši rusku nuklearnu bezbednost. Vagner je možda imao hiljade vojnika na raspolaganju, rekao je, ali je malo verovatno da je neko od njih znao kako da detonira bombu.

"Kada biste imali zlonamernog aktera koji je bio u stanju da se dočepa nuklearnog oružja, oni bi pronašli oružje uskladišteno u nepotpunom stanju", rekao je on. "Trebalo bi da budu instalirane specijalizovane opreme i potom otključana veza dozvoljenih akcija, a da bi to uradili bila bi im potrebna saradnja nekoga iz 12. uprave odgovornog za zaštitu ruskog nuklearnog arsenala".

Budanov je prvi zvaničnik koji je sugerisao da su Vagnerovi borci bili blizu nabavke nuklearnog oružja i dalje eskalacije oružane pobune koja se naširoko tumači kao najveći izazov moći ruskog predsednika Vladimira Putina. Američki zvaničnici dugo strahuju od mogućnosti noćne more da bi sukobi u Rusiji mogli dovesti do toga da nuklearni uređaji padnu u ruke odmetnika.

Vagnerovci su se vozili u pravcu Voronježa-45 nakon što su se odvojili od veće kolone teškog naoružanja koja je napredovala duž autoputa M4 koji ide severno od Rostova, gde je pobuna i počela. Ova manja grupa krenula je na istok i angažovala ruske snage u vatrenom obračunu u prvom selu do kog je stigla, navode stanovnici, i čita se u objavama na društvenim mrežama. Ali onda se čini da su nesmetano prošli 90 kilometara, uključujući i nespornu vožnju kroz centar grada u kojem se nalazi vojna baza.

Rojters je pratio napredak grupe do grada Talovaja, oko 100 kilometara od baze, koja datira iz sovjetske ere. To je jedno od 12 ruskih "nacionalnih skladišta" za nuklearno oružje, navodi se u izveštaju naučnika UN. Kod Talovaje, ruske snage su napale kolonu, kažu lokalci koji su pričali za Rojters. Ruski helikopter je oboren, pri čemu su poginule dva člana posade.

Rojters je intervjuisao Budanova u njegovoj kancelariji u Kijevu, koju je Rusija gađala u maju. Odeven u vojničku uniformu sa crnim pištoljem zataknutim za pojas, Budanov je govorio ispred slike na kojoj je prikazana sova, simbol ukrajinskog špijunskog biroa, koja drži palicu, simbol ruske vojne obaveštajne službe. Rekao je da se u Voronježu-45 nalaze mali nuklearni uređaji koji se mogu nositi u rancu.

"Ovo je bio jedan od ključnih objekata za skladištenje ovih rančeva", rekao je on, ne pružajući dokaze za ovu tvrdnju. Rojters nije uspeo da utvrdi da li se nuklearna punjenja veličine ranca, na koje se poziva Budanov, nalaze u Voronježu-45.

Takve male nuklearne bombe – dovoljno lagane da ih nosi jedna osoba – su relikvije hladnog rata. Američke trupe obučene su da skaču padobranom iz aviona sa nuklearnim oružjem vezanim za njihova tela, a sovjetske trupe su obučene da ih peške rasporede iza neprijateljskih linija. Ali do ranih 1990-ih, obe nacije su se složile da ih uklone iz svojih arsenala kako su tenzije popuštale, i to su učinile, iako je Rusija neke zadržala u skladištu, rekao je Hans Kristensen, koji vodi Projekat nuklearnih informacija u Federaciji američkih naučnika, sa sedištem u Vašingtonu.

Nekoliko bivših američkih zvaničnika upozorilo je da je teško sa sigurnošću znati da li su Rusi održali obećanje da će uništiti svoje nuklearno oružje u stilu ranca.

"Ne verujem da ih Rusi i dalje imaju, ali ne bih se kladio u to u svoj život", rekao je Dejvid Džonas, bivši generalni savetnik Nacionalne administracije za nuklearnu bezbednost SAD, koja prati atomsko oružje i radioaktivni materijal širom sveta.

Ejmi Vulf, specijalista za nuklearno oružje za američke zakonodavce u Kongresnoj biblioteci od 1988. do 2022. godine, izazvala je sumnju u moć takvog oružja ako ono i dalje postoji. "Moguće je da je negde neko staro s***** zaglavljeno u skladištu", rekla je ona. "Ali da li je operativno? Gotovo sigurno nije."

Džonas, koji je savetovao najviše zvaničnike Pentagona, složio se, napominjući da takvo prenosivo oružje treba održavati i ažurirati, i vremenom degradirati. On je rekao da se Rusija bori da održi svoje konvencionalne snage, a kamoli atomske zalihe.

Uspon i pad Vagnera

Vagner su osnovali Prigožin i Dmitrij Utkin, bivši oficir specijalnih snaga u ruskoj vojnoj obaveštajnoj službi GRU. Kao privatna vojska, Vagner je omogućio Rusiji da se umeša u ratove u zemljama uključujući Siriju, Libiju i Mali. Američki zvaničnici takođe kažu da je Prigožinov posao upravljanje fabrikom "trolova" društvenih medija koja je ometala američke predsedničke izbore 2016. Putin je poslednjih dana potvrdio da je ruska država finansirala Vagner. Državna televizija je izvestila da je Prigožin za operacije dobio više od 1,7 biliona rubalja (19 milijardi dolara) iz ruskog budžeta.

Prigožin je ispalio početnu salvu svoje pobune 23. juna kada je optužio rusku vojsku da je pokrenula raketni napad na Vagnerov kamp u istočnoj Ukrajini koju je okupirala Rusija. Rusija je negirala bilo kakvu takvu operaciju.

Najmanje šest izvora u Rusiji i van nje kaže da je sukob nastajao već neko vreme i da su novac i tenzije između rivalskih klanova u srcu sukoba. Prigožin je mesecima otvoreno vređao Putinove najviše vojne zvaničnike, proglašavajući ministra odbrane Sergeja Šojgua i načelnika Generalštaba Valerija Gerasimova korumpiranim i nesposobnim i okrivljujući ih za preokrete u ruskom ratu u Ukrajini.

Uvrede su dugo ostajale bez odgovora u javnosti. Onda je Šojgu uzvratio. On je 10. juna naredio Vagnerovim borcima da potpišu ugovore sa njegovim ministarstvom i pristanu da postanu deo regularne vojske do kraja meseca. Prigožin je odbio. Putin je 13. juna javno stao na stranu Šojgua. Država je krenula da smanji Vagnerovo finansiranje i to je, kako su Rojtersu rekli izvori u Rusiji i van nje, bio okidač za pobunu.

U ranim satima 24. juna, Vagnerove snage stigle su u južni grad Rostov, važan komandni centar za ruske operacije u Ukrajini. Vagner je preuzeo tamošnju bazu i za nekoliko sati pojavio se snimak Prigožina kako razgovara sa ruskim komandantima. Otprilike u isto vreme, drugi kontingenti Vagnerovih snaga su udarili na sever, krećući se u pravcu Moskve duž autoputa M-4.

Vagnerovi borci su naišli na mali otpor.

Neke ruske jedinice koje su im stajale na putu ili su dobile instrukcije da ih presretnu ništa nisu uradile, navodi pet izvora: ruski bezbednosni izvor, tri osobe bliske Kremlju i osoba bliska ruskom rukovodstvu u istočnoj Ukrajini. Bezbednosni izvor je rekao da su dve ruske vojne formacije na jugozapadu zemlje dobile naređenje da pruže otpor Vagneru, ali nisu delovale po komandi.

Neke ruske jedinice nisu ništa uradile jer su bile iznenađene i nadjačane, rekli su izvori, dok su druge stajale po strani jer su pretpostavljale, sve dok Putin nije izašao na televiziju u 10.00 po moskovskom vremenu da osudi Prigožina, da Vagner deluje na osnovu naređenja Kremlja. Izvori su rekli da neki oficiri nisu bili voljni da krenu protiv Vagnera jer su osećali solidarnost sa privatnom vojskom i delili Prigožinovo razočaranje načinom na koji je vrh Ministarstva odbrane vodio rat.

Na prelazu Bugajevka između Ukrajine i Rusije, slike koje je objavio Telegram kanal povezan sa Vagnerom ujutru 24. juna pokazuju na desetine ruskih vojnika kako stoje u redu, nenaoružani. U natpisu se navodi da su položili oružje.

Aleksij Danilov, sekretar ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu, rekao je za Rojters da su mnogi u ruskoj vojsci stali na stranu Prigožina. "Ima toliko komandanata koji saosećaju sa Vagnerom i ne žele da slede Putina", rekao je on i dodao da zna za 14 ruskih generala koji su podržavali Prigožina. Rojters nije bio u mogućnosti da nezavisno proveri njegov račun o generalima.

Jedan krak Vagnerovih snaga krenuo je na sever autoputem M-4, u pravcu Moskve. Put ih je vodio tik pored Bogučara, garnizonskog grada u kojem je stacionirana ruska jedinica. Troje lokalnih stanovnika koji su pričali za Rojters rekli su da tamošnja vojska nije učinila ništa da pruži otpor i da značajan broj ljudi u gradu, uključujući one koji služe vojsku, oseća simpatije prema Vagnerovim snagama.

"Koga drugog da podržimo? Bar postoji jedna dostojanstvena osoba koja se nije uplašila", rekla je jedna žena za Prigožina.

Druga stanovnica je takođe rekla da je Vagner imao široku podršku u gradu i da su mnogi Vagnerovi borci iz Bogučara. "Svi su oni prijatelji", rekla je.

Nuklearna obilaznica

Dok je glavna Vagnerova kolona napredovala ka severu ka Moskvi, grupa vojnih vozila, i nekoliko civilnih kamioneta i kombija, skrenula je na istok. Trenutak je snimljen na video snimku objavljenom na sajtu vesti iz regiona Voronjež. Rojters je geografski locirao video do raskrsnice u blizini grada Pavlovska. Otcepljeni kontingent tutnjao je kroz sela i duž puta koji seče delove šume i ravne obradive zemlje, zaobilazeći jaruge koje su isklesale pritoke reke Don.

Na video snimku postavljenom na lokalnoj onlajn oglasnoj tabli vidi se polje u zoru u blizini sela Elizavetovka 24. juna. U daljini se čuje eksplozija i pucnjava, i panični povici muškog glasa: "Da li je počeo rat?"

Zatim nova automatska vatra, ovog puta bliže.

Rojters je razgovarao sa komšijom tog čoveka, koji je rekao da je ruska vojska napala Vagnerove snage. U 8.24, korisnica na istoj onlajn oglasnoj tabli, Ana Sandrakova, napisala je: "Lete granate, nisko lete helikopteri, čuli smo eksplozije, automatsku paljbu".

Maksim Jancov, načelnik lokalne samouprave za okrug Pavlovsk, napisao je na svom Telegram kanalu da je u pucnjavi u okolini Elizavetovke oštećeno 19 domaćinstava.

Nekoliko sati kasnije, konvoj je prošao kroz drugo selo, Voroncovku, i dalje se kretao u pravcu nuklearnog objekta. Dva video snimka objavljena na Telegramu prikazuju više od deset vozila, uključujući oklopne transportere, tenkove i kamione sa mitraljezima ili artiljerijom.

Sledeći rutu, konvoj je stigao do Buturlinovke, prema objavama na gradskoj onlajn oglasnoj tabli i video snimku koji je Rojters identifikovao kao snimljen u gradu. Buturlinovka, još bliže nuklearnom objektu, je lokacija vojne vazduhoplovne baze.

Do subote uveče, korisnici onlajn foruma VKontakte počeli su da prijavljuju prisustvo vojne kolone u gradu Talovaja, 110 kilometara od vojne baze. Na snimku koji je lokalni stanovnik podelio sa Rojtersom vidi se kolona vojnih vozila koja se kreće periferijom grada.

Drugi snimak, koji je obezbedio drugi stanovnik, prikazuje najmanje 75 vozila u konvoju na ivici grada, uključujući pet oklopnih transportera, dva vozila hitne pomoći i artiljerijski top koji se vuče iza kamiona.

Treći stanovnik rekao je da su lokalci nudili hranu i vodu Vagnerovim trupama. Situacija je bila mirna, rekao je, sve dok ruski helikopter nije pucao na kolonu. Uzvraćena je paljba i helikopter je pao na zemlju, praćen eksplozijama i oblakom dima.

Ruski državni mediji su kasnije emitovali snimak drvenog krsta podignutog na mestu u okrugu Talovaja gde se srušio helikopter, jurišna letelica Ka-52. Guverner oblasti Pskov Mihail Vedernikov rekao je da su dvojica ubijenih članova posade stacionirani u vojnoj bazi u njegovom regionu, na severozapadu Rusije.

"Verni svojoj zakletvi, učinili su sve da zaštite našu zemlju", rekao je on u video obraćanju objavljenom na njegovom Telegram kanalu.

Rojters nije mogao da utvrdi šta je kolona sledeće uradila. Jedan stanovnik Talovaje je rekao da se, koliko je on znao, nije kretala dalje i da se sutradan – nakon što je primirje objavljeno – kolona okrenula i vratila se putem kojim je došla.

Budanov je u svom intervjuu rekao da je neodređeni broj boraca u stvari "pritisnuo" Voronjež-45 sa namerom da zapleni prenosivo nuklearno oružje iz sovjetske ere koje je uskladišteno u tom objektu.

Nuklearnim postrojenjem u Voronježu-45 upravlja i čuva vojna jedinica br. 14254, deo 12. glavne uprave Ministarstva odbrane odgovorne za zaštitu ruskog arsenala nuklearnog oružja, navodi se na veb stranici Ministarstva odbrane Rusije i u javno dostupnim evidencijama. Ono što se tamo čuva je strogo čuvana tajna. Rusija ne priznaje javno čak ni da tamo drži nuklearno oružje; ta informacija je proizašla iz izveštaja stranih naučnika.

Rojters nije uspeo da utvrdi da li se nuklearna punjenja veličine ranca na koja se pozivao Budanov drže u objektu. Ali postoje dokazi da je takve uređaje razvio Sovjetski Savez. Svedočeći u američkom Kongresu 1997. godine Aleksej Jablokov, bivši naučni savetnik ruskog predsednika, rekao je da su sovjetski naučnici 1970-ih stvorili nuklearnu municiju veličine kofera za upotrebu od strane tajnih agenata.

Kristensen, istraživač iz Federacije američkih naučnika koji je rekao da su Rusija i Sjedinjene Države odbacile hiljade nuklearki veličine kofera tokom 1990-ih, rekao je da sumnja da je bilo kakav ostatak uskladišten u Voronježu-45. On je rekao da veruje – ali ne može biti siguran – da je drugo nuklearno oružje uskladišteno u Voronježu-45, za koje satelitski snimci pokazuju da je dobro održavano.

S obzirom na kontrolu 12. glavne uprave nad objektom, kretanje oružja bi potrajalo i verovatno bi ga otkrili američki sateliti, dodao je on.

Dalje na sever, postoje dokazi da je ruska vojska preduzela drastične mere da blokira još jedan potencijalni pristupni put Voronježu-45. Put E-38 se odvaja od autoputa M-4 kod naselja Rogačevka. Ovaj put vodi i do Voronježa-45. Uveče 24. juna lokalni stanovnici su prijavili da su čuli eksplozije. Video objavljen na Telegram kanalu uhvatio je zvuk aviona nakon kojeg je usledila eksplozija. Motorista koji se vozio putem  E-38 objavio je snimak na kome se vidi put prekriven ruševinama u blizini mosta preko reke Bitjug. U jednoj traci je dubok krater.

Zaključenje dogovora

Uveče 24. juna došlo je do neočekivanog saopštenja beloruskih državnih medija. Predsednik zemlje, Aleksandar Lukašenko, pregovarao je o Prigožinovom sporazumu radi zaustavljanja napredovanja njegovih snaga. Prigožin je u audio poruci rekao da su njegove snage došle na 313 kilometara od Moskve i da se "okreću" da bi se vratile u svoje kampove za obuku. Prema sporazumu, Rusija neće krivično goniti pobunjenike i Vagnerovi borci će se ili povukli u Belorusiju ili pridružiti redovnoj ruskoj vojsci.

Izvor iz evropskih obaveštajnih službi rekao je da je Prigožin bio ubeđen da odustane od pobune nakon što je shvatio da nema dovoljnu podršku u vojsci.

Gde se Prigožin nalazi i njegovi budući planovi nije jasno.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je u ponedeljak da je Putin razgovarao sa liderom Vagnera 29. juna i "dao svoju ocenu događaja" od 24. juna.

Jedan od Prigožinovih privatnih aviona više puta je putovao između Belorusije i Rusije u danima posle pobune, prema podacima praćenja letova.

Kada je beloruski predsednik Lukašenko ugostio grupu novinara u Minsku 6. jula, rekao je da Vagnerovi borci tek treba da stignu u svoju novu belorusku bazu. "Što se tiče Jevgenija Prigožina, on je u Sankt Peterburgu. Ili je možda jutros odleteo za Moskvu. Ili je možda negde drugde. Ali nije u Belorusiji", rekao je Lukašenko.

(Telegraf.rs)