Nekoliko evroposlanika traži uslovljavanje fondovima EU u procesu proširenja
Pismo je potpisalo pet slovenačkih evroposlanika, po dvoje mađarskih, austrijskih, nemačkih, holandskih evroposlanika i po jedan iz Litvanije, Italije, Hrvatske, Rumunije, Finske i Belgije
evetnaest evroposlanika uputilo je danas pismo predsednici Evropske komisije i dvojici komesara u kojem traže da se proces proširenja EU uslovi pristupom evropskim fondovima.
U pismu u koje je Tanjug imao uvid, a koje je upućeno Ursuli fon der Lajen i evropskim komesarima za pravosuđe i proširenje Didije Rejndersu i Oliveru Varheljiju piše da snažno podržavaju novu politiku od četiri stuba na Zapadnom Balkanu, ali da žele da istaknu neke tačke relevantne za uspeh celokupne politike EU prema Zapadnom Balkanu, Istočno partnerstvo i politiku proširenja EU u budućnosti.
"Čvrsto verujemo da je naša politika proširenja na važnoj raskrsnici, ne samo za zemlje kandidate, već i za zemlje EU i njene države članice. Suočavamo se sa političkim okruženjem obeleženim rastućim autoritarizmom i neprijateljstvom prema osnovnim demokratskim principima i standardima, što slabi vladavinu prava i ograničava slobodu medija i demokratske vrednosti", navodi se u pismu.
Kako navode u svetlu razvoja događaja na terenu, posebno geopolitičkih promena koje je donela ilegalna agresija Rusije na Ukrajinu, mora da se ojača borba za vladavinu prava i poštovanje demokratskih vrednosti u zemljama kandidatima.
"Unutar EU, bili smo dovoljno politički mudri da razvijemo mehanizme uslovljavanja za pristup država članica EU fondovima i poboljšali smo alate za borbu protiv zloupotrebe ovih sredstava uspostavljanjem EPPO-a i jačanjem prekogranične saradnje tužilaca. Demokratska regresija ili stagnacija izazov je našim političkim ciljevima, kao i sve veća prepreka preko potrebnim reformama u zemljama Zapadnog Balkana. Da se ne bi suočili sa istim izazovima u slučaju Ukrajine, Moldavije i Gruzije, moramo da uspostavimo kredibilan mehanizam uslovljavanja koji sprečava nazadovanje demokratije i unapređuje reformske procese u zemljama kandidatima", navodi se u pismu.
To je neophodno, navode evropsoslanici, kako bi se obezbedila kredibilnost politika EU i procesa proširenja, kao i ojačala pozicija EU u ovako napetim geopolitičkim okolnostima, posebno u odnosu na nedemokratske i autoritarne takmičare.
"U tom kontekstu, a uzimajući u obzir nedavne zaključke Revizorskog suda, tražimo od Komisije da objavi javno dostupne nacrt smjernica o implementaciji mehanizma uslovljavanja koji je povezan s mehanizmima spoljne pomoći EU (IPA3, NDICI, MFA i sektorska budžetska podrška EU itd.).
Ove smernice trebale bi biti osnova za strukturisano razmatranje suzakonodalaca o primeni uslovljenosti vladavine prava.
Ovo fundamentalno pitanje bi trebalo da bude prioritet za ovaj Kolegijum, kao i za narednu Komisiju", navodi se u pismu.
Takođe, evroposlanici predlažu nadležnosti EPPO-a na sve fondove EU namenjene politikama proširenja uz napomenu da veruju da ovlašćenja EPPO-a mogu da spreče zloupotrebu EU fondova u zemljama kandidatima kao što to čini u državama članicama, dok istovremeno jačaju vladavinu prava i obezbeđuju nezavisnost istraga i procesuiranja krivičnih dela vezanih za EU sredstva.
Kako kažu to bi trebalo da se uradi u okviru predloženog trećeg stuba od strane predsednika Komisije i u okviru fazne integracije zemalja kandidata.
"Smatramo da mehanizam uslovljavanja koji reguliše pristup zemalja kandidata EU fondovima treba da ojača kako bi se osigurala implementacija i nastavak reformi u oblasti vladavine prava, slobode medija i demokratskih standarda", zaključuje se u pismu.
Pismo je potpisalo pet slovenačkih evroposlanika, po dvoje mađarskih, austrijskih, nemačkih, holandskih evroposlanika i po jedan iz Litvanije, Italije, Hrvatske, Rumunije, Finske i Belgije.
(Telegraf.rs)