Si podržao Putina, kraj krize dočekali sa olakšanjem: "Ako Rusija padne, Kina bi mogla da bude sledeća"

Pažljivo osmišljen javni komentar Pekinga usledio je nakon što se kratka i haotična pobuna raspršila, nakon što se vođa Vagnerovaca Jevgenij Prigožin složio da povuče svoje borce u dogovoru sa Kremljom

Peking je izrazio podršku Rusiji nakon što je kratkotrajna pobuna koja je izbila u subotu pretila da ozbiljno uzdrma 23-godišnju vladavinu Vladimira Putina, bliskog partnera kineskog lidera Si Đinpinga.

Kratka pobuna Vagnerove plaćeničke grupe odjeknula je daleko izvan Rusije, uključujući i susednu Kinu, gde je Si uspostavio čvrst odnos sa kolegom Putinom zahvaljujući njihovom međusobnom nepoverenju prema Zapadu, strateškoj vezi koja se samo produbila poslednjih godina, čak i nakon ruske invazije na Ukrajinu.

Preporučujemo

"Verovatno u Pekingu neko pokušava da shvati šta to znači za Putina u budućnosti, posebno ako to znači više rascepkanu Rusiju ili Putina koji je veoma oslabljen", rekao je Čong Ja Ian, vanredni profesor političkih nauka na Univerzitetu u Singapuru.

Peking je konačno prekinuo ćutanje u nedelju uveče, podržavši Rusiju kratkom izjavom u kojoj se navodi da je ono što se dogodilo unutrašnja stvar Rusije.

"Kao prijateljske komšije Rusije i sveobuhvatni strateški partner koordinacije za supostavljanje novog svetskog poretka, Kina podržava Rusiju u održavanju nacionalne stabilnosti i postizanju razvoja i prosperiteta", saopštilo je portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova.

Pažljivo osmišljen javni komentar Pekinga usledio je nakon što se kratka i haotična pobuna raspršila, nakon što se vođa Vagnerovaca Jevgenij Prigožin složio da povuče svoje borce u dogovoru sa Kremljom.

Do toga je došlo i nakon što je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Andrej Rudenko u nedelju odleteo u Peking kako bi se sastao sa kineskim zvaničnicima, gde su dve strane ponovo potvrdile svoje blisko partnerstvo i političko poverenje.

Kineski ministar spoljnih poslova Ćin Gang i Rudenko razmenili su mišljenja o "kinesko-ruskim odnosima i međunarodnim i regionalnim pitanjima od zajedničkog interesa", navodi se u saopštenju kineskog Ministarstva spoljnih poslova.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije saopštilo je da je Rudenko takođe održao "planirane konsultacije" sa zamenikom kineskog ministra spoljnih poslova Ma Žaokuom.

"Kineska strana je izrazila podršku naporima rukovodstva Ruske Federacije da stabilizuje situaciju u zemlji u vezi sa događajima od 24. juna i potvrdila svoj interes za jačanje jedinstva i dalji prosperitet Rusije", navodi se u saopštenju ruskog Ministarstva.

Bliska veza između dve zemlje

Si, koga mnogi vide kao najmoćnijeg lidera u Kini u poslednjih nekoliko decenija, sreo se sa Putinom lično 40 puta od dolaska na vlast 2012. godine, mnogo više nego bilo koji drugi svetski lider.

Poslednjih godina, oni su se još više zbližili.

Njih dvoje su proglasili prijateljstvo bez ograničenja u februaru 2022. godine, neposredno pre nego što je Putin započeo svoj rat protiv Ukrajine. Od tada, Kina odbija da osudi invaziju i umesto toga pruža preko potrebnu diplomatsku i ekonomsku podršku Rusiji, što je položaj koji je dodatno pogoršao njene odnose sa zapadnim zemljama, posebno u Evropi.

Međutim, kako se razorni rat odugovlači, skupo usklađivanje Pekinga je upotpunjeno strahom da bi dugotrajni sukob mogao na kraju da destabilizuje Putinov stisak na vlasti.

Čini se da je građanski rat u Rusiji izbegnut, a tu vest je Kina dočekala sa velikim olakšanjem.

Unutrašnji sukob unutar Rusije ne samo da ugrožava stabilnost njene zajedničke granice sa Kinom od 4.300 km, već bi Moskvu učinio manje korisnim partnerom za Peking u suprotstavljanju SAD ili još gore, mogao bi dovesti do novog režima koji je otvoreniji prema Zapadu i manje prijateljski nastrojen prema Kini.

Ven-Ti Sung, politikolog sa Tajvanskog programa za studije Australijskog nacionalnog univerziteta, rekao je da je Peking verovatno zabrinut zbog slabljenja Putina, piše CNN.

"Kina se verovatno plaši domino efekta: ako Rusija padne, Kina bi mogla biti sledeća. Za Kinu je Putinistička Rusija koristan jastuk i geopolitički i ideološki", rekao je politikolog.

Društvene mreže bruje, državni mediji ćute

Taj osećaj političke simbioze je opipljiv u kineskim diskusijama o ruskom preokretu, koji su dominirali kineskim strogo kontrolisanim društvenim mrežama ovog vikenda, pri čemu mnogi navode kineski idiom: "Ako usne nestanu, zubi će biti hladni".

"Kineski državni mediji su u međuvremenu nastojali da naglase kontinuiranu stabilnost unutar Rusije i prikažu Putina u pozitivnom svetlu", rekao je Sung.

Snimci Vagnerovih boraca koji zauzimaju vojne objekte u Rostovu na Donu, gde se nalazi štab ruskog Južnog vojnog okruga, i napuštaju grad uz klicanje lokalnog stanovništva, emitovani su u subotu širom sveta.

Ali takve scene su bile odsutne u najgledanijem kineskom informativnom programu na državnoj televiziji CCTV.

Umesto toga, kineski državni medij je u udarnom terminu emitovao snimke na kojima se vidi kako se saobraćaj kreće mirno ispred Kremlja i turista koji poziraju za fotografije u blizini dvojice službenika obezbeđenja, kao i odlučnog Putina koji obećava osvetu za one koji su izdali zemlju.

U nedelju je ista emisija u udarnom terminu prikazala video snimke Vagnerovih tenkova i oklopnih vozila kako se uredno povlače uz pratnju policijskih vozila.

"Vagnerova pobuna je u suprotnosti sa narativom o Putinu kao snažnom lideru koji uživa punu podršku svog naroda, i koji je dugo ovde kao globalni partner Kine po izboru. Ako je Putinova vladavina nestabilna, onda je podrška njemu loš izbor“, rekao je Sung.

(Telegraf.rs)