Kafa, zaron, nestanak u Atlantiku, pa implozija: Šta sve znamo o tragediji na podmornici Titan

Svet nije gubio nadu da će spasioci uspeti da izvuku putnike iz podmornice, ali nažalost to se nije dogodilo

Svet je s tugom prihvatio objavu američke Obalske straže da krhotine otkrivene u blizini olupine Titanika potiču s podmornice Titan, kao i da su svi putnici nastradali.

Među putnicima koji su podmornicom krenuli u obilazak Titanika su britanski istraživač i milijarder Hamiš Harding, Šahzada Davud (48), jedan od najbogatijih ljudi u Pakistanu i njegov sin Sulejman (19), francuski istraživač i svetski poznati ronilac Pol-Anri Nargeolet (77), a peti član posade bio je Stokton Raš, izvršni direktor kompanije "OceanGate", u čijem je vlasništvu podmornica Titan koja je putnike povela na putovanje.

Preporučujemo

Kompanija Oušn Gejt organizovala je sedmodnevne ronilačke ekskurzije na Titanik sa početnom cenom od 250.000 dolara.

Kafa pred put, pa ukrcavanje na brod

Petoro putnika krenulo je u subotu 17. juna matičnim brodom iz Sent Džonsa u Njufaundlendu sa petoro putnika koji će se ukrcati u podmornicu "Titan".

Pre nego što su se ukrcali na brod popili su kafu u lokalnom kafiću, a konobar Džems Lo koji ih je uslužio opisao je kako su izgledali njihovi poslednji trenuci na kopnu.

"Kad god vidimo ljude kako nose zaštitne prsluke i plavu Ocean Gate jaknu pitamo ih šta smeraju. Svi su bili raspoloženi, nekoliko njih je izgledalo kao da im se žuri, malo su kasnili u odnosu na raspored. To je bio prvi dan da se magla podigla, bili su jako uzbuđeni", kazao je konobar.

Nakon što su popili piće, putnici su se ukrcali na brod i krenuli ka mestu u Atlantskom okeanu sa kog će se spustiti do olupine Titanika.

Sutradan, 18. juna, u osam sati ujutru po lokalnom vremenu podmornica "Titan" započela je svoje dvočasovno putovanje ka olupini čuvenog broda. Posle sat i 45 minuta podmornica je na dubini od 3.810 metara izgubila komunikaciju sa matičnim brodom.

U ovom trenutku istrage veruje se da je u tom trenutku došlo do implozije podmornice.

Iako su podmornice dizajnirane da izdrže ogroman pritisak, čak 400 puta veći nego na površini mora, svako oštećenje ili kvar na njihovom trupu može da izazove curenje, a potom i potpunu katastrofu, ravnu eksploziji bombe, podseća Insider.

Tek kada podmornica nije izronila iz vode u zakazano vreme, posada na kanadskom istraživačkom brodu "Polar Prince" prijavila je nestanak podmornice američkoj obalskoj straži.

Prvi dan potrage

Tek sutradan američki i kanadski brodovi i avioni stigli su do mesta odakle će započeti pretraga okeana. Velike sonde koje mogu da detektuju zvuk na dubini do 3.900 metara spušteni su u Atlantik, blizu mesta kod kog je podmornica izgubila kontakt sa brodom.

U međuvremenu su identifikovani svi putnici koji su se nalazili u podmornici.

Vladine agencije, mornarice obe zemlje i komercijalne dubokomorske kompanije pomagale su u operaciji spasavanja.

Od ponedeljka popodne, smatralo se da je članovima posade, ukoliko su živi, ostalo kiseonika za otprilike četiri dana.

Internetom je počela da kruži poslednja fotografija podmornice pre nego što je počela da se spusta u okean.

Iako je akcija potrage nastavljena i tokom noći, rezultata nije bilo.

Detektovan zvuk

Porodice biznismena Hamiša Hardinga i Šahzade Davuda potvrđuju da su oni među petoro putnika u podmornici.

Istog dana u akciju potrage se uključuju i francuske vlasti, koje su obećale da će poslati brod sa robotom Viktor 6000, koji je specijalizovan za istraživanje velikih dubina.

Nakon dva dana bezuspešne potrage, u medijima se pojavila informacija da su kanadski avioni detektovali "zvuk". U tom trenutku zvaničnih potvrda još uvek nema.

Stručnjaci su drugog dana potrage za putnicima u podmornici davali jedan odsto šanse da će uspeti da prežive.

Iako se vlasti još uvek nisu oglašavale po pitanju navodnog "zvuka" koji je registrovan, američka obalska straža je saopštila da će potraga za podmornicom biti proširena.

"Potraga se sada proširuje i na dno u toj oblasti", saopštio je tada admiral Džon Mauger za CNN.

Naučnik i vođa ekspedicije Dejvid Mirnis potvrdio je za BBC da će u tom trenutku u akciju uključiti i brodove za polaganje cevi, što je odlična vest.

"U poslednjih sat vremena u akciju je uključeno još jedno komercijalno plovilo, koje je veoma sposobno za polaganje cevi u vodu. To je moderan brod koji ima mogućnost za daljinsko upravljanje podvodnim vozilom. Nadamo se da da će moći da dosegne dubinu od 3.800 metara, da će moći da pronađe podmornicu i izvuče je", dodao je u utorak Mirnis.

Prema procenama stručnjaka, putnicima je nakon drugog dana potrage ostalo manje od 40 sati dok ne ostanu bez kisonika.

Potraga se fokusira na mesto gde je registrovan "zvuk"

Nakon nagađanja u američkim medijima, američka obalska straža je konačno potvrdila da je kanadski avion P-3 u dubinama detektovao neidentifikovani zvuk koji se javljao periodično na 30 minuta.

"Vozila na daljinsko upravljanje preusmerena su kako bi se istražili izvori tih zvukova. Vozila su nakon pretrage prijavila negativne rezultate, međutim nastavljaju da rade", objavila je u sredu američka obalska straža na Tviteru.

U saopštenju se dodaje da će američka obalska straža podatke koje je prikupio kanadski avion proslediti Američkoj ratnoj mornarici, koja će ih detaljnije analizirati.

Nešto kasnije je saopšteno da konkretnih rezultata nema, ali da se očekuje da će uskoro stići francuski brod sa specijalizovanim robotom.

Posle trećeg dana potrage, podmornica nije pronađena, a eksperti su saopštili da će kiseonika na podmornici nestati sutradan, odnosno 22. juna u 13.08 po srednjeevropskom vremenu.

Delovi podmornice pronađeni na dnu okeana

Četvrti dan potraga za podmornicom ulazi u kritičnu fazu jer se strahovalo da je putnicima, ukoliko su još živi, ostalo još nekoliko sati kiseonika.

Iako je vremena sve manje, vlasti ne gube nadu.

Na lice mesta konačno je stigao francuski brod sa specijalizovanim robotom "Viktor 6000" koji može da zaroni do dubine mnogo veće od one na kojoj je Titanik.

A onda su stigle najgore vesti... Kada su sve nade da će podmornica ikada biti pronađena skoro izgubljene, američka obalska straža saopštila je da su na dnu okeana, nedaleko od olupine Titanika pronađene krhotine koje ne pripadaju tom brodu.

U međuvremenu je i kompanija OceanGate objavila je da veruje da je posada na nestaloj podmornici "nažalost izgubljena".

"Naša srca su uz ovih pet duša i svakog člana njihovih porodici tokom ovog tragičnog vremena", saopšteno je juče iz kompanije.

Ubrzo je usledila i konferencija za medije na kojoj je potvrđeno da pronađene krhotine pripadaju podmornici Titan, kao i da su svi putnici poginuli.

"Jutros je podvodno plovilo na dalinjsko upravljanje (ROV) otkrilo je zadnji deo podmornice Titan. Plovilo je nakon toga otkrilo dodatne krhotine podmornice. Krhotine su u skladu s komorom za pritisak. Nakon toga smo odmah obavistili porodice posade. Svim porodicama izražvam saučešće. Ne mogu ni zamisliti kako se osećaju i nadam se da će ovo otkriće dati nekakvu utihu. U kontaktu smo s Velikom Britanijom i Francuskom kako bi se odgovorilo i na njihove zahteve", rekao je kontra-admiral Džon Mager, komandant u Obalnoj straži SAD.

Prema njegovim rečima, zvuci koji su registrovani u okeanu nisu potekli od podmornice Titan, prenosi BBC.

Mesto fatalne nesreće nalazi se 487 metara od olupine Titanika. To je zona gde nema krhotina koje pripadaju Titaniku.

Pronađeno je pet delova podmornice. Neki od njih su pripadali kapsuli koja je održavala pritisak unutar podmornice.

Još uvek se radi na rasvetljavanja detalja nesreće. Sve ukazuje da je došlo do implozije prilikom spuštanja podmornice ka olupini Titanika.

Ukoliko je do implozije zaista došlo, smrt putnika je nastupila momentalno i niko od njih nije patio.

Bivši operator podmornica, Mark Bari, objasnio je šta uzrokuje ovakav incident, ističući da je Titan najverovatnije imao neki nedostatak u strukturi trupa, prenosi 10News.

"Na dubini od 3.800 metara pritisak je 400 puta veći nego na površini, pa čak i najmanji defekt može da izazove tragediju. Čovek to ne bi osetio, jer bi se desilo neverovatno brzo. Ne bi postojao momenat patnje. Istraga će utvrditi šta se tačno dogodilo", kazao je Bari.

Zvaničnici američke obalske straže rekli su da će sledeća faza biti da se postaraju da porodice što je pre moguće dobiju detalje o tome šta se dogodilo i da će timovi će nastaviti da istražuju mesto ruševina.

(Telegraf.rs)