Gardijan: Jezivi detalji migrantske tragedije, neka pitanja i dalje bez odgovora

Vreme čitanja: oko 3 min.

"Gardijan" piše da su uslovi na brodu bili toliko loši da je čak, i pre nego što je potonuo, šestoro ljudi umrlo kad je nestalo pitke vode.

Foto: Tanjug/AP

Četiri dana nakon tragedije u kojoj su, kako se strahuje, stotine migranata izgubile život, pojavili su se jezivi detalji o uslovima na brodu koji ih je prevozio i prevrnuo se kod obala Peloponeza, a postavljaju se i pitanja odgovornosti grčke obalske straže, piše londonski "Gardijan".

S obzirom da se oko 500 ljudi i dalje vodi kao nestalo, novi izveštaji preživelih ukazuju na to da su žene i deca bili primorani da se smeste u brodsko skladište, kao i da su pripadnici nekih nacija smešteni u najopasniji deo broda.

Prema "procurelim" izjavama preživelih, ispod palube su gurnuti Pakistanci, dok je drugim migrantima bilo dozvoljeno da budu na gornjoj palubi, gde su imali daleko veće šanse da prežive prevrtanje.

Kako se navodi, žene i deca bili su praktično "zaključani" u skladištu, navodno radi zaštite od muškaraca na prenatrpanom brodu.

Smatra se da među preživelima nema ni žena, ni dece.

Izveštaji iz Pakistana ukazuju da su stotine njihovih državljana poginule. Tamošnji mediji javili su da je život izgubilo najmanje 298 Pakistanaca, od toga 135 iz pakistanskog dela Kašmira. Zasad je samo 12 od 78 preživelih iz Pakistana.

"Gardijan" piše da su uslovi na brodu bili toliko loši da je čak, i pre nego što je potonuo, šestoro ljudi umrlo kad je nestalo pitke vode.

Naval Sufi, marokansko-italijanska socijalna radnica i aktivistkinja, kaže da su putnici, dan pre tragedije, molili za pomoć. Njen izveštaj je u suprotnosti sa izveštajem grčke vlade, koja je saopštila da obalskoj straži nije upučen nikakav zahtev za pomoć, jer su putnici broda želeli da odu u Italiju.

Nova svedočenja, međutim, ukazuju da je brodski motor otkazao nekoliko dana pre nego što je potonuo, zbog čega izgleda verovatno da je posada tražila pomoć.

- Krenuli smo na put u zoru u petak. Na brodu nas je bilo oko 700 - rekao je jedan migrant obalskoj straži koja vodi istragu o katastrofi. "Putovali smo tri dana, a onda je motor otkazao."

"Gardijan" konstatuje da je to samo jedno u nizu neodgovorenih pitanja, uključujući i ono koje se odnosi na uzrok prevrtanja broda.

Pojavile su se tvrdnje da se brod prevrnuo jer je obalska straža za njega pričvrstila konopac. Te optužbe grčki zvaničnici odbacuju.

Obalska straža je prvo saopštila da se držala na "diskretnoj udaljenosti" od broda, ali je u petak portparol vlade potvrdio da je bačen konopac da bi se brod "stabilizovao".

Moris Štirl, sa Instituta za istraživanje migracija i interkulturalne studije Univerziteta Osnabrik u Nemačkoj, izjavio je tim povodom: "Grčka obalska straža govori o iznenadnoj promeni težine. Dakle, šta je izazvalo iznenadnu promenu težine? Da li je bila panika na brodu? Da li se nešto desilo tokom pokušaja da im se nešto obezbedi? Ili je vučeno? I zbog ovog vučenja, da li je čamac potonuo?"

Takođe se postavlja pitanje da li je obalska straža trebalo da interveniše ranije, pošto su vladini zvaničnici potvrdili da su patrolni čamci i teretni brodovi pratili brod sa migrantima od utorka po podne.

Neki veruju da se propust ne može objasniti nekompetentnošću. Štirl optužuje mnoge zemlje EU da odlažu spasavanje migranata koliko god mogu, što je on nazvao "fazom strateškog zanemarivanja i napuštanja".

- Oni se aktivno kriju od migrantskih čamaca, tako da ne budu uvučeni u spasilačke operacije. Možemo videti kako se kreira strategija, koja usporava, aktivno i svesno usporava, napore spasavanja -  kaže on.

U ponedeljak će se pažnja usmeriti na egipatski lanac za krijumčarenje ljudima koji je prevozio migrante, a devet osumnjičenih će se naći pred sudom, napominje "Gardijan".

(Telegraf.rs)