Zemljotres, poplave, prinudni rad dece: Ovu državu su skoro svi zaboravili, najteže je najmlađima

U poslednjoj deceniji, Haiti je pogođen neprekidnim nizom prirodnih katastrofa, kao i rastućim nasiljem bandi i političkim krizama. Sa još više katastrofa koje pogađaju karipsku naciju, zvaničnici strahuju da se zemlja nikada neće moći u potpunosti oporaviti.

Haićani se suočavaju sa posledicama niza razornih prirodnih katastrofa, izvestio je "Euronews".

U utorak je Haiti pogodio zemljotres jačine 4,9 stepeni Rihterove skale, u kojem su poginule najmanje četiri osobe, a povređeno je skoro 40 osoba. Samo nekoliko dana ranije, teške poplave su ubile najmanje 52 osobe i uništile hiljade domova. Neki od ljudi koji se bore sa posledicama već su živeli u kampovima za raseljena lica, nakon što je zemljotres 2021. uništio njihove domove.

Preporučujemo

Svetski program za hranu saopštio je da je pogođeno desetine hiljada Haićana. "Značajan događaj ovog nivoa izazvan vremenskim prilikama tako rano u sezoni uragana… izaziva zabrinutost u vezi sa sposobnošću da se pruži održiv odgovor ako se ekstremni vremenski incidenti nastave dešavati", saopštila je grupa.

U poslednjoj deceniji, Haiti je pogođen neprekidnim nizom prirodnih katastrofa, kao i rastućim nasiljem bandi i političkim krizama. Sa još više katastrofa koje pogađaju karipsku naciju, zvaničnici strahuju da se zemlja nikada neće moći u potpunosti oporaviti.

Poseban pakao na Haitiju preživljavaju deca.

Kako javlja AP, 30.000 mališana živi u privatnim sirotištima iz kojih stižu izveštaji o prinudnom radu i raznim vrstama zlostavljanja dece.

Miluiz Vejar imala je 10 godina kada ju je majka ostavila u sirotištu na jugu Haitija i obećala joj bolji život. Tri godine, Miluiz je spavala na betonskom podu. Kada je bila žedna, išla je do bunara i sama vukla teške kante vode. Obroci su bili oskudni, a ona je smršala. Brinula se za svog mlađeg brata, koji se više mučio nego ona u ustanovi.

To je poznata priča među procenjenih 30.000 haićanske dece koja žive u stotinama sirotišta u kojima su izveštaji o prinudnom radu, trgovini i fizičkom i seksualnom zlostavljanju. Poslednjih meseci, vlada Haitija je pojačala napore da ukloni stotine ove dece i ponovo ih spoji sa roditeljima ili rođacima kao deo velikog napora da se zatvore te institucije, od kojih je velika većina u privatnom vlasništvu.

Poduhvat predvode socijalni radnici, ponekad naoružani samo slikom i nejasnim opisom naselja u kojem je dete nekada živelo. To je težak zadatak u zemlji sa više od 11 miliona ljudi u kojoj nema stambenih imenika i gde mnoge porodice nemaju fizičku adresu ili digitalni otisak.

"Oni su skoro kao detektivi", rekao je Morgan Vienberg, suosnivač i izvršni direktor "Little Footprints, Big Steps", jedne od nekoliko neprofitnih organizacija koje pomažu u ponovnom spajanju dece i porodica. "Definitivno se svodi na mnogo upornosti."

Socijalni radnici idu po gradovima, mestima i selima. Hodaju po brdima, kreću se lavirintima koliba sa limenim krovovima i kucaju na vrata. Uz osmeh podižu sliku i pitaju da li neko prepoznaje dete.

Oni otkrivaju da su neka sirotišta preselila decu bez obaveštavanja njihovih roditelja, ili su porodice bile prisiljene da beže od nasilja u svojoj zajednici i izgubile su kontakt sa svojom decom.

Povremeno je socijalni radnik Žan Rigo Džozef govorio da će deci pokazati slike znamenitosti da vide da li se sećaju gde su živeli. Ako pronađe roditelje, prvo će utvrditi da li su otvoreni za ponovno ujedinjenje pre nego što otkrije da je pronašao njihovo dete.

Kao i više od 80 odsto dece u sirotištima na Haitiju, Vejlard i njen brat se smatraju "siročadima od siromaštva." Haiti je najsiromašnija zemlja na zapadnoj hemisferi, sa oko 60 odsto stanovništva koje zarađuje manje od dva dolara dnevno. Kada roditelji ne mogu da priušte da prehranjuju svoju decu, oni ih privremeno smeštaju u sirotišta, gde veruju da će dobiti bolju negu.

"Kada roditelji daju svoju decu u sirotišta, oni to zaista ne vide kao odricanje od dece zauvek", rekao je Vienberg.

Prema vladinim podacima, otprilike 30.000 dece od oko četiri miliona širom zemlje živi u oko 750 sirotišta širom Haitija. Mnoga su izgrađena nakon razornog zemljotresa 2010. u kojem je poginulo najmanje 200.000 ljudi. U mesecima koji su usledili, broj sirotišta na Haitiju je naglo porastao za 150 odsto, što je dovelo do povećanja trgovine ljudima, prinudnog rada i zlostavljanja.

Izveštaj haićanskog Instituta za socijalno staranje i istraživanja iz 2018. godine i drugih otkrio je da samo 35 od 754 sirotišta - manje od pet odsto - ispunjava minimalne standarde i da im je dozvoljeno da rade. U međuvremenu, 580 sirotišta je dobilo najnižu ocenu, što znači da bi vlada trebalo da naredi njihovo zatvaranje.

Kao odgovor na izveštaj, vlada Haitija je zabranila izgradnju novih sirotišta i zatvorila postojeća. Ali zatvaranje sirotišta može biti opasno. Vladinim zvaničnicima je prećeno ili su primorani da se kriju jer vlasnici pokušavaju da zadrže velikodušne donacije iz inostranstva; američki donatori zasnovani na veri najveći su finansijeri sirotišta na Haitiju, prema Lumosu, neprofitnoj organizaciji koja radi na ponovnom spajanju dece iz sirotišta širom sveta sa njihovim porodicama.

Ne postoji nijedna grupa ili udruženje koje govori u ime sirotišta na Haitiju jer je velika većina u individualnom vlasništvu.

Domovi su neophodni za decu čije roditelji ne mogu da ih hrane ili zaštite od nasilja, rekla je sestra Pezi, koja je osnovala versku organizaciju Kizito Family u Port-o-Prensu. U njemu se nalazi i nudi besplatno školovanje za oko 2.000 dece iz siromašnih sirotinjskih četvrti.

"Ideja je da ih uklonimo od nasilja", rekla je ona, a roditelji su pozvani u posetu.

Bande kontrolišu do 80 odsto Port-o-Prensa, prema UN-u, i okrivljene su za porast ubistava i kidnapovanja, posebno u oblastima iz kojih su deca iz Kizito Family.

Sestra Pezi je osudila sirotišta koja su povezana s unosnim poslom usvajanja.

"To dovodi do tolikog zlostavljanja umesto da pokušavamo da pomognemo roditeljima, što uvek pokušavamo da uradimo", rekla je ona.

Ali ponovno je spajanje dece sa roditeljima teško kada su pobegli od nasilja i nemaju dom, rekla je ona.

"U poslednjih mesec dana videla sam toliko majki kako spavaju na ulici sa svojom decom", rekla je ona. "Imam desetine majki koje me svakodnevno mole da im vodim decu jer nemaju hrane da im daju."

Napori za ponovno ujedinjenje bili su uspešni u ruralnijim delovima Haitija gde bande nemaju toliku kontrolu i porodice mogu da uzgajaju svoju hranu.

U ruralnom južnom Haitiju, oko 330 dece sada ponovo živi sa svojim porodicama. Kada je stigao taj dan za Miluiz, koja sada ima 17 godina, i njenog brata, bili su toliko uzbuđeni da su istrčali iz sirotišta i ostavili sandale, priseća se Renez Estev, njihova majka.

Pridružili su se majci, njenom novom partneru, i još jednom bratu i sestri u kući sa jednom spavaćom sobom u podnožju planine gde farmeri uzgajaju kukuruz, krompir i vetiver, biljku čije se ulje koristi u vrhunskim parfemima.

Vienbergova neprofitna organizacija izgradila je dom Esteveovoj kao deo napora da pomogne porodicama nakon ponovnog ujedinjenja kako bi se izbegla dodatna ekonomska napetost i novo razdvajanje. Drugi napori uključuju angažovanje agronoma da pomogne porodicama da proizvode useve za jelo ili prodaju usred strašne inflacije koja je Haićane gurnula u još veće siromaštvo.

Dvoje dece spava na betonskom podu; u njihovoj kući su samo dva mala kreveta. U blizini kreveta deca drže svoje jedine igračke: malog plišanog losa i plišanog medu, "Hello Kittz" torbicu i kutiju za ručak "Crni panter".

Esteveova je rekla da je ostavljanje dece u sirotištu bilo bolno, iako ih je povremeno posećivala. Nije imala posao ili partnera koji bi pomogao da ih hrani i brine o njima. Tokom poseta, deca su joj rekla da im nije dobro i tražili su hranu. I sama majka se mučila da jede kod kuće, misleći na svoje dvoje dece.

"Ponekad sam imala želju da se ubijem", rekla je.

Jednog dana, zapanjena težinom koju su izgubili, odlučila je da pokupi decu uz pomoć socijalnih radnika. Bila je ubeđena da bi im bilo bolje u siromaštvu nego u sirotištu.

U Estevinom slučaju, njena deca su se skoro odmah ponovo povezala sa njom. Da bi proslavila, skuvala je dva obroka tog dana: tradicionalni haićanski doručak sa špagetima, a kasnije i pirinač i pasulj prepun ribljim sosom.

"Bilo je lako", rekla je. "Ponovo smo bili porodica."

(Telegraf.rs)