Zanimljivi rezultati velikog istraživanja: Da li bi Evropljani podržali Vašington u američko-kineskom ratu?

I Vašington i Brisel su prozivali Peking zbog njegove podrške Rusiji usred njene tekuće invazije na Ukrajinu, te su se čvrsto protivili bilo kakvim pokušajima da se promeni status kvo oko Tajvana, samoupravne demokratije na koju Peking polaže pravo, piše magazin "Time".

Poslednjih meseci, SAD i EU su nastojali da prikažu uglavnom ujedinjen front kada je Kina u pitanju.

I Vašington i Brisel su prozivali Peking zbog njegove podrške Rusiji usred njene tekuće invazije na Ukrajinu, te su se čvrsto protivili bilo kakvim pokušajima da se promeni status kvo oko Tajvana, samoupravne demokratije na koju Peking polaže pravo, piše magazin "Time".

Preporučujemo

Ali koliko god se činilo da su američki i evropski lideri idu u korak sa Kinom, isto se ne može reći za stanovnike njihovih zemalja. Prema novim nalazima koje je u sredu objavio Evropski savet za spoljne odnose (ECFR), većina Evropljana vidi Kinu kao "neophodnog partnera", a ne kao rivala ili protivnika, za razliku od većine Amerikanaca. Štaviše, u slučaju potencijalnog sukoba između SAD i Kine oko Tajvana, većina Evropljana bi radije ostala podalje od toga.

Rezultati, koji proizilaze iz ankete više od 16.000 ljudi širom 11 članica EU, nude ogromnu suprotnost konvencionalnom gledištu da postoji određena simetrija između onoga što se dešava u Ukrajini i onoga što bi se tek moglo dogoditi na Tajvanu. I jednima i drugim moćniji, autoritarniji susedi u Rusiji i Kini uskratili su suverenitet. Ali, ovo nije nužno sve toliko iznenađujuće.

Dok je američki predsednik Džo Bajden izneo oštar stav prema Kini – nazivajući Peking najozbiljnijim konkurentom Americi i obećavajući da će braniti Tajvan od kineske invazije – evropski lideri imaju više pomešanih stavova, od poziva predsednice Komisije Ursule fon der Lajen da se "derizikuju" odnosi bloka sa Pekingom, do pomirljivijeg pristupa francuskog predsednika Emanuela Makrona  koji tretira Kinu kao strateškog partnera.

Ovo neslaganje se vidi u javnom mnjenju. Dok će više Amerikanaca Kinu verovatno smatrati konkurentom (52%) ili neprijateljem (38%), prema nedavnoj studiji "Pew Research Center"-a, evropski stavovi prema Kini su više mešani. U proseku, 43 odsto Evropljana vidi Kinu kao "neophodnog partnera", za razliku od 24 odsto koji tu zemlju vide kao rivala ili 11 odsto koji je vide kao protivnika. I to uprkos činjenici da većina Evropljana priznaje Kinu kao bliskog partnera Rusije, koju većina Evropljana smatra rivalom ili protivnikom Evrope.

Možda je iz tog razloga, kada su upitani kako njihova zemlja treba da odgovori na potencijalni sukob između SAD i Kine oko Tajvana, većina Evropljana (62%) rekla da treba da ostanu neutralni.

Pavel Zerka, viši politički saradnik iz Pariza u ECFR-u i koautor izveštaja, kaže za "Time" da ova pozicija nije odraz osećanja Evropljana prema SAD (koje većina Evropljana prepoznaje kao bliskog saveznika i partnera) ili teritorijalnog integriteta Tajvana.

"Pitanje Tajvana ili Kine je i dalje veoma apstraktno za evropske građane", kaže Zerka. "Za Evropljane su to neuporedive stvari: rat u Ukrajini, koji se zapravo dešava pored naših granica i koji pomno pratimo, naspram veoma udaljenog Tajvana, gde još nema rata i o kome se mnogo ne govori."

Ovaj stav je najistaknutije artikulisao Makron, koji je posle posete Kini u aprilu upozorio da Evropljani treba da izbegavaju da postanu "američki sledbenici" kada je u pitanju Tajvan, napominjući da Evropa treba da izbegne "zamku" uključivanja u krize "koje nisu naše." To je pozicija koja je dovela Makronu pod paljbu njegovih saveznika, uključujući članice EU kao što je Litvanija, koja ima duboke veze sa Tajvanom i čak je otvorila de fakto ambasadu u toj ostrvskoj državi.

Stav Evrope u odnosu na Kinu bi se mogao promeniti – posebno ako Peking uđe u rat u Ukrajini. Iako Kina ostaje važan trgovinski partner za Rusiju, ona tek treba da pruži vojnu podršku Moskvi. Ako bi Peking snabdeo Moskvu oružjem i municijom, kako SAD tvrde da u Pekingu razmišljaju, čak 41 odsto Evropljana bi podržalo uvođenje sankcija, čak i ako bi to dovelo do štete po zapadne ekonomije.

Baš kao što su pogledi Evropljana na Rusiju ojačali nakon njene invazije na Ukrajinu, Zerka kaže da bi se isto moglo dogoditi ako bi Peking uradio isto sa Tajvanom. Ali sve dok to ostaje daleka hipotetika, obim tog pokreta biće teško proceniti.

"Pre rata u Ukrajini većina Evropljana je Rusiju doživljavala kao partnera, a ne kao rivala ili protivnika", kaže Zerka. "Ali rat je radikalno promenio njihovu percepciju. … Tek kada se takvi događaji dogode, zaista bismo mogli da vidimo da li su se evropske percepcije i stavovi promenili ili ne."

(Telegraf.rs)