Deda iz Turske preživeo 3 katastrofe, a da mu nije falila ni dlaka s glave: U jednoj je izgubio voljenu ženu

Vodio je srećan život sa svojom mnogobrojnom porodicom, a onda se sve promenilo sa dolaskom pandemije korona virusa

Deda iz Turske imao je veoma srećan život u Islamiju u Gazijantepu sa svojom suprugom, devetoro dece i čak 31 unukom, a onda je pre dve i po godine sve krenulo nizbrdo.

Halil Karakuš i njegova žena Medina Hatun, sa kojom je bio 50 godina u braku, oboleli su od korona virusa. Njihovo stanje se pogoršalo i odvedeni su u bolnicu. Katastrofe koje su zadesile Halila, koji je izgubio ženu, i njegov oporavak od svih njih, a da nije ni krvario iz nosa, zvuče kao iz nekog holivudskog filma.

Preporučujemo

Prvo je njegov sin dobio korona virus 2020. godine i preneo ih roditeljima. Prvo je njegova žena završila u bolnici, a onda dva dana kasnije i Halil se razboleo. Međutim, kako je ispričao za turski medij Milliyet, nijedna bolnica u Adani, Kahranmarašu, Gazijantepu, Hataji i Antakiji nije imala prazne krevete.

Nakon malo čekanja, pronašli su krevet u bolnici u Gaziantepu, ali je tamo dobio vest da je njegova žena preminula.

"Nisam se oporavio, ali sam izašao iz bolnice da bih je sahranio. Posle dva dana provedenih kod kuće, opet sam se razboleo i vratio se u bolnicu", rekao je Halil.

Eksplozija i požar u bolnici

Rečeno mu je da imaju krevet za njega u bolnici, ali je on na kraju pripao pacijentu koji je bio hitan slučaj. Zato su Halila smestili na intenzivnu negu privatne bolnice. Dali su mu serum, kiseonik i kateter, ali ta situacija nije dugo trajala. Drugog dana hospitalizacije, 19. decembra 2020. godine, izbio je požar na tom odeljenju.

"Požar je izbio u sredini, ja sam bio u prvom delu odeljenja. Probudilo me je vikanje "požar, požar". Uzeo sam kiseonik i sondu koju su mi dali sa moje leve strane i krenuo prema vratima. U to vreme je cev eksplodirala. Moja svest je uvek bila u dobrom stanju. Neprestano sam se molio. Otvorio sam vrata i uspeo da izađem odatle", rekao je on.

Na odeljenju intenzivne nege bilo je 19 pacijenata, osam ljudi uspelo je samo da izađe. Unutra je ostalo još 11, uključujući i Halila. Iako je bio u teškom stanju, uspeo je da pobegne od vatre, ali ne i ostalih 10, koji su izgoreli na smrt.

Halila su odveli u drugu bolnicu, a kada je otvorio oči, pored sebe je video sestre i doktore. U bolnici je ostao tri meseca.

Razoran zemljotres

Halil je izgubio ženu, ali je nastavio sa životom uz pomoć dece i unučadi. A onda je došlo do treće katastrofe 6. februara ove godine, kada je razoran zemljotres pogodio Tursku.

"Te noći hteo sam da odem u džamiju da se molim. Čim sam ustao iz kreveta, zgrada je počela snažno da se trese. Dok sam se molio trčao sam ka vratima. Moj nastariji sin živi preko puta mog stana, otvorili su vrata i izašli. Sišli smo na drugi sprat, a jedan od mojih sinova je krenuo niz stepenice. Rekao sam mu da ne idi njima jer će se srušiti i zatrpati nas, već treba da iskočimo kroz prozor na drugom spratu", prisetio se Halil.

Ispostavilo se da su uradili pravu stvar. Ubrzo su se stepenice srušile, a Halil, njegova deca, snajka i unuci iskočili su jedan za drugim kroz prozor. Čim su izašli iz zgrade, ona se srušila.

Halil i njegova porodica su pet dana nakon zemljotresa proveli u tri vozila. Tako su se sačuvali od hladnog vremena i snega. Nakon toga su prešli u šator, a onda počeli da žive u kontejnerima.

"Nemam nijedan zdravstveni problem, preživeo sam sve katastrofe koje su me zadesile. Bog me sačuvao od svih. Molim se i trudim da nastavim sa svojim životom, voleo bih da je moja žena i dalje sa mnom", zaključio je on.

(Telegraf.rs)