Crni rezime: Dva miliona mrtvih, 4,3 biliona dolara štete od ekstremnih vremenskih uslova za pola veka

Svetska meteorološka organizacija (WMO) je u ažuriranom izveštaju nabrojala gotovo 12.000 ekstremnih vremenskih, klimatskih i vodenih događaja u poslednjih pola veka širom sveta

Ekonomska šteta od vremenskih i klimatskih katastrofa i dalje raste, iako su poboljšanja u ranom upozoravanju pomogla u smanjenju ljudskih žrtava, saopštila je u ponedeljak meteorološka agencija UN.

Svetska meteorološka organizacija (WMO) je u ažuriranom izveštaju nabrojala gotovo 12.000 ekstremnih vremenskih, klimatskih i vodenih događaja u poslednjih pola veka širom sveta koji su ubili više od dva miliona ljudi i izazvali ekonomsku štetu od 4,3 biliona dolara, javlja AP pozivajući se na izveštaj WMO.

Preporučujemo

Oštar rezime SMO objavljen je na kongresu među zemljama članicama, ističući poruku da je potrebno učiniti više na poboljšanju sistema upozorenja za ekstremne vremenske prilike do ciljanog datuma 2027.

"Ekonomski gubici su porasli. Ali poboljšana rana upozorenja i koordinisano upravljanje katastrofama smanjili su broj ljudskih žrtava u poslednjih pola veka", navodi se u saopštenju WMO. Očekuje se da će se trend rasta ekonomske štete nastaviti.

Agencija sa sedištem u Ženevi je više puta upozoravala na uticaj klimatskih promena koje je prouzrokovao čovek, navodeći da su rastuće temperature povećale učestalost i intenzitet ekstremnih vremenskih uslova - uključujući poplave, uragane, ciklone, toplotne talase i sušu.

WMO navodi da su sistemi ranog upozorenja pomogli u smanjenju smrtnih slučajeva povezanih sa klimom i drugim vremenskim katastrofama.

Većina ekonomske štete između 1970. i 2021. godine nastala je u Sjedinjenim Državama – u ukupnom iznosu od 1,7 biliona dolara – dok se devet od 10 smrtnih slučajeva širom sveta dogodilo u zemljama u razvoju. Ekonomski uticaj, u odnosu na bruto domaći proizvod, više se oseća u zemljama u razvoju, navodi se u izveštaju.

Generalni sekretar WMO Peteri Talas rekao je da je ciklonska oluja Moka koja je ovog meseca zahvatila Mjanmar i Bangladeš primer kako "najugroženije zajednice, nažalost, snose teret vremenskih, klimatskih i opasnosti povezanih sa vodom".

"U prošlosti su i Mjanmar i Bangladeš pretrpeli desetine, pa čak i stotina hiljada žrtava", rekao je on, aludirajući na prethodne katastrofe. "Zahvaljujući ranim upozorenjima i upravljanju katastrofama, ove katastrofalne stope smrtnosti su sada, na sreću, istorija. Rana upozorenja spasavaju živote", rekao je on.

Nalazi su bili deo ažuriranja Atlasa smrtnosti i ekonomskih gubitaka WMO od vremenskih, klimatskih i vodenih ekstrema, koji je prethodno pokrivao gotovo 50-godišnji period do 2019.

WMO priznaje neka upozorenja u svom izveštaju: Iako je broj katastrofa porastao, nešto od toga može biti posledica poboljšanja izveštavanja o ekstremnim vremenskim događajima koji su možda bili zanemareni u prošlosti.

Iako nalazi objašnjavaju inflaciju, WMO je upozorila da procena ekonomska cena može biti neprecizna i da bi izveštaji mogli potceniti stvarnu štetu.

Širom sveta, tropski cikloni bili su primarni uzrok prijavljenih ljudskih i ekonomskih gubitaka.

U Africi, WMO je izbrojala više od 1.800 katastrofa i 733.585 smrtnih slučajeva povezanih sa vremenskim, klimatskim i vodenim ekstremima - uključujući poplave i olujne udare. Najskuplji je bio tropski ciklon Idai 2019, koji je 2,1 milijardu dolara štete.

Gotovo 1.500 katastrofa pogodilo je jugozapadni Pacifik, uzrokujući 66.951 smrt i ekonomske gubitke od 185,8 milijardi dolara.

Azija se suočila sa više od 3.600 katastrofa koje su koštale 984.263 života i 1,4 biliona dolara ekonomskih gubitaka - uglavnom zbog uticaja ciklona.

Južna Amerika je imala 943 katastrofe koje su rezultirale sa 58.484 smrtnih slučajeva i ekonomskim gubicima većim od 115 milijardi dolara.

Više od 2.100 katastrofa u Severnoj, Centralnoj Americi i na Karibima dovele su do 77.454 smrtnih slučajeva i dva biliona dolara ekonomskih gubitaka.

Evropa je doživela gotovo 1.800 katastrofa koje su dovele do 166.492 smrtnih slučajeva i 562 milijarde dolara ekonomskih gubitaka.

Prošle nedelje, WMO je prognozirala 66 odsto šanse da će se Zemlja u narednih pet godina suočiti sa godinom koja je u proseku 1,5 stepeni Celzijusa toplija nego sredinom 19. veka, dostižući ključni prag koji je cilj Pariskog klimatskog sporazuma iz 2015. godine.

(Telegraf.rs)